Saša Kuzmanović Belov, prozaista i poeta, po struci specijalista bezbednosti, svetlost dana ugledao je davne 1977. godine u starom gradu Smederevu.
Autor je romana Nebeski bedemi i Tajna svetog Save, drame tročinke Šapat napisane u lirskoj prozi i zbirke pesama Zrna soli. Prvo štampano izdanje romana Nebeski bedemi u izdanju IA Nova poetika iz Beograda, štampano je u martu 2017. godine. Iste godine roman je nominovan i takmičio se 2017. za Ninovu nagradu za najbolji roman štampan u 2017. godini. Prvo štampano izdanje njegovog drugog romana Tajna Svetog Save, štampano je 2018. godine u izdanju UK Raskovnik iz Smedereva i rasprodato još u pretprodaji. Drama tročinka Šapat i zbirka pesama Zrna soli doživele su elektronsko izdanje za izdavača Smashwords 2016.
Učestvovao je na mnogim pesničkim konkursima. Pesma Prezir, prema odluci stručnog žirija štampana je 2017. u antologiji posvećenoj Bodleru – „Poslednji cvetovi zla“, dok je pesma Zemljo slavnih predaka štampana u međunarodnom zborniku poezije ,,Zemljo slavnih predaka“.
Osnivač je Radionice kreativnog pisanja Belov za osnovce, kao i internet portala www.belov.in.rs.
Član je Društva književnika Beograda. Trenutno uporedo radi na još tri romana i knjizi za decu, dok se očekuje skoro izdanje Zbirke sabranih dela, sastavljene od poezije, proze i dramskih tekstova pred izdanjem.
Oženjen je Anom, otac je Alekse, živi, radi i stvara u Beogradu.
Nebeski bedemi
Smederevske zidine pamte. Kao nemi svedoci prohujalih vekova čekaju da ispričaju priču, onu koja nema kraja, koja opstaje koliko i kamen, kule, Mali i Veliki grad, njihovo sećanje… U romanu se šekspirovski grade i raspliću sudbine Dragoša i Vasilise, Ahmeda i Ognjenke, Ognjana i Teodore, Štefana i Ane. Strasti se dovode do usijanja, sukobi se zaoštravaju do tačke nakon koje ništa neće biti isto. Različitosti su pretnja, sreća je prolazna, i trn je u oku neprijateljima. Nijedno vreme nije zauvek nestalo, nijedna priča nije ostala zaboravljena za sva vremena. Ovde je moguće ,,otvoriti prozor u paralelne svetove'' putovati kroz ceo kosmos. Takvo putovanje nam omogućava da zavirimo iza paravana vremena i da sagledamo različita dešavanja na istom mestu. U toj novoj dimenziji, autor nas vodi duhovnom vertikalom naviše i na nesvakidašnji način definiše vreme, snove, sećanja, pa čak i samu smrt. Kod njega sve poznato biva preispitano i predstavljeno na drugačiji način. Narodni običaji su osnova ovog dela. Kao fino tkanje na razboju romana nastaju nezaboravne šare ljubavnih pripovesti, ratnih sukoba, smena vlasti, trajanja nebeskih zidina koje će sve nadživeti, pa i nas… Zvuci, mirisi, priroda, eksterijeri i enterijeri oslikani su s mnogo detalja i svežine. Svako od nas će naći svoju nit po kojoj će raspredati, pa ponovo tkati, radnju romana. Niti je mnogo, te je i put kojim ćemo poći različit za svakog od nas. Početaka je mnogo i svi su različiti, a samo je jedan kraj, i samo je on za sve izvestan. Na njemu je ogroman beli hromi vuk koji odvodi na poslednje putovanje sa kojeg nema povratka…
Tajna Svetog Save
Kroz večnost se provlači i čuva od zlih pogleda tajna. Njeno otkriće javnosti moglo bi da promeni sve. Telefonski poziv upućen proslavljenom piscu Lesandru Kolareviću, da ga monah Teofan očekuje na Hilandaru i da za njega ima važnu poruku, pokreće lavinu događaja koji njega i izazovnu Lenu Hadžiprotić uvlače u sam epicentar špijunaže, spletki i ubistava. Mnoštvo tragova, od kojih prvi počinje na svetoj Gori u manastiru Hilandaru, a završava duboko ispod zidina stare tvrđave u Rasu, glavne junake vodi do konačnog otkrića Tajne Svetog Save.
Hoće li ljubav Lesandra i Lene uprkos njihovim različitim životnim stavovima i ugroženim životima uspeti da opstane? Kakvu tajnu kriju pergamenti žitija Rastivoja Nemanjića, koje su pisali monasi Spiridon i Domentijan, a koja je sakrivena duboko u lagumima ispod tvrđave u Rasu?
