Branislava-Baneta Bojčića „srela“ sam i upoznala preko „blogerskih voda“. Tačnije, na besplatnoj platformi WordPressa čitala sam njegov blog i dopali su mi se njegovi tekstovi, priče, pesme. Ovaj tridesetčetvrogodišnjak iz Bečmena, grafičar po struci, napisao je knjigu „Mrzim svog brata“ koja nalazi odjek u manjim čitalačkim krugovima. Ovu knjigu o besmislu rata nije objavila nijedna velika izdavačka kuća. Zašto je to tako i zašto Branislav odlazi iz Srbije saznaćete u današnjem intervjuu.
SD: Branislave, nadam se da ti ne oduzimam vreme ovim razgovorom. Ja sam te u uvodnom delu predstavila kao grafičara, blogera i pisca. Kako bi ti sebe opisao?
Pa kao blogera … grafičkoms trukom se nisam baš bavio, pisac još uvek nisam … zasad je sigurno samo da sam bloger ????
Mrzim svog brata
SD: Povod za ovaj razgovor je tvoj roman prvenac „Mrzim svog brata“ koji si preveo i na engleski jezik i koji nalazi put do čitalaca.
Kako si došao na ideju da napišeš roman o ratu koji se vodio u Bosni?
Jednom prilikom sam sedeo u nekom društvu, I čuo sam priču o jednom krajnje monstruoznom ratnom zločinukoji je opisan u knjizi … I prosto sam imao potrebu da nekako opravdam to ZLO.
SD: Gvozden, glavni junak tvog romana je dobar i pošten čovek kome je rat razorio dom i pretvorio ga u ratnog zločinca.
Da li je ovo istinita priča ili je plod tvoje fikcije zasnovane na stvarnim događajima?
Ima istinitih događaja … ali je dosta toga moja mašta … uglavnom većina zločina se zaista dogodila …fiktivan je onaj deo gde ja to pokušavam da opravdam.
SD: Ko je izdavač tvog romana i zašto ga nisu prihvatile manje ili veće izdavačke kuće?
Nema izdavača. Velike izdavačke kuće ga nisu prihvatili jer im se ne uklapa u plan za ovu godinu. Neke manje izdavačke kuće su prihvatile ali su mi tražile novac za štampu što me je dovelo do zaključka da nemaju resurse za kvalitetnu promociju romana.
SD: Bane, da li si imao neku promociju romana? Ovo te pitam pošto znam da nisi jedini bloger iz našeg „blog komšiluka“ koji je objavio roman, i znam da drugi promovišu svoje prvence.
Nisam … uglavnom je to neka moja odluka bila. Činilo mi se da je pametnije da uložim sredstva u reklamiranje na društvenim mrežama i mislim da nisam pogrešio.
SD: Koliko je teško biti mlad, neafirmisan pisac u današnjoj Srbiji?
Taman koliko i svuda u svetu … izdavaštvo se promenilo tokom godina, za izdavačke kuće je mnogo manji rizik da izdaju knjige već poznatih ljudi koji su se već ostvarili u nekoj drugoj profesiji nego da ulažu veće sume novca u promociju autora za koga do sad niko nije čuo.
Odlazak iz zemlje
SD: Dok smo četovali na Fejsbuku, rekao si mi da za desetak dana odlaziš iz zemlje. Jako sam tužna kad čujem da još neko odlazi odavde.
Ako nije tajna, gde ideš i da li si već našao neki posao?
Amerika … I da čeka me neki posao tamo, valjda se ništa neće iskomplikovati.
SD: Da li je besmisleno pitanje zašto odlaziš i tako se pridružuješ armiji mladih ljudi koji suvećnapustiliSrbiju?
Pa na neki način i jeste besmisleno:) Svi tragamo zanekim našim El Doradom … nikada ga ne nađemo ali često nađemo nešto bolje od onoga našta smo navikli.
SD: Da li planiraš da se vratiš ili ćeš tamo naći svoje „ mesto pod Suncem“?
Na ovo znam odgovor taman koliko i ti. Vreme će pokazati.
Branislav otvoreno o svemu
SD: Bane, kako si uopšte uplovio u blogerske vode, to te nikada nisam pitala?
Devojka me je nagovorila da ga napravim i da počnem da pišem … tako je sve krenulo … sada je to sve što želim da radim, mislim na pisanje generalno.
SD: Kako vidiš blogersku scenu Srbije danas i da li pratiš blogere iz regiona?
Volim blogove … ali nisam ja baš kompetentan za ovo, jer mi je blog bio više neki put, da ne kažem trening za pisanje romana. Ne čitam life-coach blogove, blogove tipa kako da zaradite i uštedite … već one naše … o ljubavi, bolu … one koji su pisani bez interesa:) … sem onog da želimo da neko pročita naš rad.
SD: Bane, postoje li danas prava prijateljstva ili smo svi otuđeni zahvaljujući modernim tehnologijama?
Postoje… tehnologije nam nekad pomažu, nekad odmažu … treba uzeti najbolje iz njih, a ignorisati ono negativno. Nisam imao negativnih iskustava sa društvenim mrežama, mada iskreno da ne želim da budem pisac, i da mi društvene mreže nisu bitne, verovatno ne bi bio na njima. Imam neki uzak krug prijatelja i meni je to dosta, nekad čak previše:)
SD: Da li su muško-ženska prijateljstva mit ili istina?
Mit … to ne postoji … Uvek postoji neki zadnji interes, pogotovo kod muškaraca … uglavnom hoćemo da ih tucamo … nema tu neke posebne filozofije. Izvinite na iskrenosti.Nije to uvek prvo bitna namera … ali nekako se uvek na tome završi, jer imamo organ koji uglavnom ne možemo da kontrolišemo, koji nas gotovo uvek nagovori da napravimo neko sranje, a kad u njega upadnemo … ON je u fazonu … jbg tog trenutka mi se činilo da je dobra ideja ????
SD: Da li se sećaš nekog svog sna i da li veruješ u snove i horoskop?
Sećam se mnogo svojih snova. Ne verujem u horoskop, ali divim se veštini načina na koji su napisani. Svako ko čita horoskop nekako uspeva da sve to projektuje u svoj život … I na kraju od toga ne bude ništa. Mislim da ne treba planirati svoj život na osnovu onoga što vam je rekao astrolog … nađite svoje snove i budite spremni da umrete za njih. To je jedini život vredan življenja.
SD: Da imaš puno novca, koje su to zemlje koje bi obišao?
Japan, Škotska, Peru … ma ceo svet … obožavam da putujem.
SD: U tvojim godinama razmišlja se o porodici. Šta porodica i brak za tebe predstavljaju?
Krunu života. Oženiti osobu koju VOLITE, imati sa njom decu … šta može čovek više da traži od života. Nažalost, mislim da je jako mali broj ljudi u tome uspeo.
SD: Kako će se zvati tvoja kćerka ili sin, da li si nekada maštao o tome ili su ta maštanja rezervisana samo za lepši pol?
Razmišljao sam … ne često doduše ali ponekad … Mislim da bi pustio majci da odluči … Možda Ana … kao Gvozdenova ćerka.
SD: I na samom kraju ovog intervjua, jedno važno pitanje: Da li možemo da se nadamo nekom novom romanu, ili odustaješ od pisanja?
Pisanje je moj jedini san … ne želim ničim drugim u životu da se bavim. U inostranstvo idem najviše zbog toga da bih mogao da plaćam reklame za svoju knjigu … Biće još jedna knjiga do kraja godine … Ovo tvoje pitanje me je baš uplašilo. Mislim da ne mogu da zamislim više svoj život bez pisanih reči.
SD: Hvala ti što si bio gost mog bloga, želim ti svu sreću, i uspeh na svim poljima života.
Hvala tebi na ovako divnim pitanjima … Baš si me prijatno iznenadila.
Svako dobro,draga MI Rado ????
Banetovu knjigu možete skinuti sa interneta
