Odlazak u inostranstvo radi zaposlenja nije nimalo lak poduhvat, naprotiv. Postoje ljudi koji se godinama pripremaju za taj korak – uče jezik, bave se istraživanjem tržišta rada i skupljanjem informacija o traženim zanimanjima… Nekada se na posao u inostranstvu čeka i nekoliko godina.
Čini se da svet nikada nije bio otvoreniji za emigriranje zbog posla. Kako bi sebi obezbedili bolje uslove za život i rad, kvalitetniji standard i finansijsku sigurnost, mladi ljudi odlaze na studije u inostranstvo, birajući zemlje od kojih očekuju najbolje.
Inostranstvo je širok pojam i svaka zemlja ima svoja pravila vezana za zapošljavanje stranaca. Da bi mogli bez problema da rade u jednoj zemlji, strancima je neophodna određena vrsta vize. Srbi imaju razna vizna ograničenja koja mogu da uzrokuju probleme, ali koja se mogu zaobići.
Za neke zemlje, poput Amerike i Australije, potrebna je ozbiljna organizacija, mnogo novca, strpljenja, ali i vremena.
Posao u inostranstvu može pronaći sama osoba koja je zainteresovana zaposlenje, što u nekim, nama bliskim, zemljama nije slučaj i potrebna je “veza” sa poslom. Takođe, posao je moguće dobiti i zahvaljujući prijateljima koji imaju duži emigrantski staž, dijaspore, raznih agencija i organizacija.
Nacionalne službe, zavodi i druge instutucije u stranim zemljama su vrlo značajne i korisne pri zapošljavanju. Nacionalna služba za zapošljavanje RS posreduje između građana Srbije i poslodavaca, organizacija i institucija Nemačke, te time čini proceduru lskšom, a posao u inostranstvu dostižnijim.
Posao u inostranstvu može biti u struci zaposlenog, ali i van struke ukoliko se dokaže radno iskustvo u konkretnim poslovima, odnosno u zanimanjima koja su deficitarna.
Posao u inostranstvu
Koja dokumenta su potrebna u trenutku konkurisanja za posao u inostranstvu?
Kako u Srbiji, tako i u inostranstvu će poslodavci tražiti CV i motivaciono pismo, koje bi trebalo napisati što je bolje moguće. Vrlo je bitno poštovanje pravila koja se odnose na pisanje radne biografije, naročito korišćenje konkretnih obrazaca, upisivanje relevantnih činjenica i bitnih podataka.
Naravno, sva dokumenta je potrebno prevesti na strani jezik, to jest na službeni jezik zemlje u kojoj se traži i konkuriše za posao. Takođe, poželjni su prevodi na strani jezik i overa diploma o: školskoj spremi, završenim kursevima, obukama, stručnim osposobljavanjima koje su završene u matičnoj zemlji, iako nisu u vezi sa početnim/ponuđenim/potencijalnim poslom. Mogu da budu vrlo korisni kasnije.
Poslodavac može da traži i sertifikat kojim zaposleni, odnosno kandidat za određeni posao, dokazuje poznavanje stranog jezika na odgovarajućem nivou, uz položeni ispit u ustanovama koje konkretne zemljama priznaju.
U zemljama engleskog govornog područja, uglavnom se traže položeni ispiti IELTS ili TOEFL, znanje nemačkog jezika dokazuju sertifikati dobijeni od strane Goethe Instituta, odnosno OSD Instituta, dok su DELF/DALF jedine priznate diplome francuskog jezika.
Naravno, postoje poslodavci koji neće tražiti sertifikat na uvid, ali i poslodavci koji će tražiti dodatne reference, pismo preporuke i slično.
Ukoliko poslodavac na osnovu dokumentacije stekne uvid da je kandidat potencijalno adekvatna osoba za posao, obavezno će zakazati intervju. Intervju se može obaviti uživo ili online putem raznih aplikacija (Skype, WeChat).
Vrlo je bitno znati da je poslodavac dužan da zaključi ugovor o radu pre nego što zaposleni otputuje iz svoje matične zemlje u stranu. Ukoliko se zaključivanje ugovora neopravdano odugovlači ili izbegava, postoji mogućnost da se radi o prevari.
Koji sajtovi su korisni za pretragu poslova u inostranstvo?
Zahvaljujući internetu, danas je moguće upoznati i istražiti tržište rada bilo zemlje: od Amerike i Novog Zelanda, preko Maldiva i Dominikane, pa sve do zemalja Evrope. Pored toga što se može zaviriti na tržišta rada, može se i konkurisati za posao.
Vrlo je poželjno imati profil na LinkedIn mreži, koji je zapravo online CV korisnika. LinkedIn je poslovna socijalna mreža, vrlo korisna za sticanje i širenje poslovnih kontakata, traženje budućeg poslodavca u inostranstvu, predstavljanje korisnika i njihovih ranijih iskustava, obrazovanja, angažovanja… Detaljnije o ovoj poslovno-društvenoj mreži možete pročitati u tekstu “Šta je LinkedIn i zašto je važno biti na mreži”.
Pored LinkedIna, Facebook je takođe korisna društvena mreža gde se može pronaći pregršt oglasa za posao, ali je bitno pratiti određene grupe. Postoje razne vrsta grupa: za ljude koji žele da rade na kruzerima, za IT stručnjake, za one koji se bave marketingom, pisanjem, zapošljavanjem zdravstvenih radnika u inostranstvo, pružanjem raznih i brojnih usluga… Takođe, na Facebook stranicama velikih kompanija se često mogu videti njihovi oglasi za zapošljavanje novih radnika. Često se dešava da se oglas objavi na Facebook stranici, a kasnije na sajtovima.
Najpopularniji sajt za pretragu poslova u inostranstvu na srpskom jeziku je Dijaspora Oglasi.
Zatim, Indeed i Glassdoor spadaju među popularnije sajtove za pretragu poslova u inostranstvu (korisnici se mogu registrovati i napraviti svoj profil).
Pažnju zavređuju i sajtovi poput Career Builder International, Monster Worldwide, Going Global. Sajt Jooble postoji u mnogim zemljama pa je potrebno ukucati “dodatak” (ekstenziju poput .rs .com .org .de .hu .com.hr .bih .at) u zavisnosti od države u kojoj se traži posao.
Za traženje poslova u Americi, po saveznim državama, najbolji je sajt Monster, dok je sajt SEEK nezaobilazan kada su u pitanju Australija i Novi Zeland.
Pretraga poslova u Kini uglavnom se vrši preko sajta eChinacities, a CareerJet Dubai zadužen za Ujedinjene Arapske Emirate. Vodeći sajt za zapošljavanje u Rusiji je HeadHunter.
Ipak, ljudi sa Balkana retko napuštaju svoj kontinent, a najčešće se odlučuju za sledeće zemlje: Nemačka, Austrija, Švajcarska, Francuska, a u poslednje vreme sve su popularnije skandinavske zemlje: Švedska, Danska, Norveška…
Kada su u pitanju sajtovi za pretragu poslova u evropskim zemljama, vredi izdvojiti: Make it in Germany (Nemačka, sajt ima verziju na srpskom i engleskom jeziku); Karrere i AMS koji je sajt Zavoda za zapošljavanje (Austrija); JobWinner i JobScout24 (Švajcarska – francuski, nemački deo); Pole Emploi (Francuska); MetroJobb (Švedska); Work in Denmark (Danska); Jobs in Oslo (Norveška)…
Šta je Work and Travel program?
Iz godine u godinu, sve je popularniji program Work and Travel. Program je deo spoljne politike SAD-a, a namenjen je studentima koji žele da se upoznaju sa Amerikom, usavrše engleski, zarade novac. Brucoši i apsolventi nemaju prava da apliciraju za Work and Travel program, dok svi ostali studenti moraju imati između 18 i 28 godina.
Što se tiče Work and Travel poslova u Americi, uglavnom se ponuda kreće u oblasti ugostiteljstva i hotelijerstva, i to na pozicijama konobara, čistača bazena, pomoćnika u kuhinji…
Pojedine agencije imaju u svojoj ponudi poslove na Aljasci, gde postoje kompanije koje se bave preradom ribe i svake godine raspisuju konkurse za sezonske radnike.
Postoji program Work and Travel Nemačka, koji studentima tokom leta nudi mogućnost obavljanja sezonskih poslova koji se nude širom Nemačke.
Oprez, trud i rad – mirođije u svakom uspehu
Prilikom potrage za poslom, vrlo je bitno proveravanje informacije na više različitih mesta i kod zvaničnih institucija, jer postoje ljudi čiji je jedini cilj da prevare druge ljude. Vrlo rado će iskoristiti neiskustvo, neopreznost i želju ljudi da što pre dobiju posao u inostranstvu.
Kada poslodavci, agenti obećavaju “kule i gradove”, posebno treba biti oprezan.
Visok životni standard u zemljama koje su omiljeno odredište ljudima sa Balkana, ne znači da se novac može brzo i lako zaraditi. Naprotiv, samo rad i trud potpomognuti dobrom organizacijom, oprezom i informisanošću donose konkretne rezultate.
Prvi gostujući tekst na mom blogu
Želim da napomenem da je autor teksta Vladimir Jakšić, administrator sajta EntertainMe.
Ovo je ujedno i prvi gostujući tekst na mom blogu. Vladimir je želeo samo da bude moj gost i da napiše tekst, bez ikakvih uslova i očekivanja. Čak nije tražio ni povratni link ka sajtu koji on održava, što je glavni razlog za presedan i “otvaranje vrata” mog bloga. Ipak, pristojno je i u duhu dobrog domaćina uputiti čitaoce na sadržaj koji kreira blog gost i autor ovog teskta.
Dopala mi se ova tema i volela bih da je još malo obrađujem i pružim čitaocima dodatne i korisne informacije. Povrh svega, izuzetno je popularna među ljudima sa Balkana, a sve češće postaje cilj. Volela bih kada bi se više pisalo o emigraciji, zapošljavanju u inostranstvu i izazovima koje sa sobom nosi preseljenje. Naročito o mladim ljudima koji emigriraju kako bi ostvarili svoj najvažniji cilj – posao u inostranstvu.
Duže vreme uspešno sarađujem sa autorkom bloga “Ispunjen život” koja ima dugogodišnje emigrantsko iskustvo, a koje uspešno prenosi kroz svoje tekstove i video snimke. Neke od tema koje obrađuje su mentalna emigracija, posao u inostranstvu, učenje stranih jezika, integracija…
Ovakve teme nisu moj teren jer nikada nisam istraživala emigraciju, niti mogućnosti zapošljavanja u inostranstvu. Znam mnogo o freelance poslovima koje freelanceri iz udobnosti svoga doma, ili sa bilo kog mesta na svetu obavljaju poslove za klijente iz celog sveta.
Međutim, to su sasvim različite stvari jer jedno je pretraživati stan za iznajmljivanje na sajtovima agencija za nekretnine Beograd, a sasvim drugo pretraživati tržište rada na sajtovima agencija za zapošljavanje u Americi, Austriji, Australiji…
Kakva su vaša iskustva, ili iskustva ljudi iz vašeg okruženja, sa emigracijom zbog zapošljavanja? Da li poznajete nekoga ko je sam uspeo da pronađe dobar dosao u inostranstvu?
Odlazak u inostranstvo radi zaposlenja nije nimalo lak poduhvat, naprotiv. Slazem se pogotovo ako ti posao nadju prevaranti kojih je sve vise.Zato ja polako preko agencije Jasne Filipovic Bojic https://www.sudski-prevodilac.net/ pripremam dokumentaciju za posao kod stranog vlasnika.