Ko je Nešo Popović

Handsome young businessman in casualwear networking on laptop
0

Nešu poznajem sa srpske blog scene. Veoma rado čitam njegove priče i tekstove.
Nešo je nedavno objavio roman Drugo carstvo koji žanrovski pripada trilerima

                                     Drugo carstvo

SD: Nešo, kako se rodila ideja da napišeš triler čija se radnja dešava u Beogradu?

Sreća je što živim na prostoru gde ne manjka inspiracije. Ideja za roman se rodila kada je pre nekoliko godina u Makedoniji krenula pobuna Albanaca.

SD: Zašto se Drugo carstvo zove baš tako?


Prvo carstvo smo imali u vreme Dušana Silnog, a Drugo je možda moglo da nastane sada. Kako? Moraćete da pročitate roman…

SD: Ti si mlad pisac i ovo je tvoj roman prvenac. Koliko je bilo teško objaviti knjigu u zemlji u kojoj romane pišu starlete i poznate ličnosti?

I jeste i nije teško. Dopreti do izdavača, koji bi želeo da objavi knjigu i da pri tome autor nema troškova je vrlo teško, da ne kažem nemoguće. Pogotovo ako ste nepoznati autor. Naravno, mogu to da shvatim, jer postoji veliki broj pisaca i potencijalnih pisaca. Objaviti knjigu, tako što ćete sami platiti sve troškove, to nije teško. Na taj način se objavljuje 95% knjiga. “Drugo carstvo” takođe nije moglo da izbegne takvu sudbinu.

SD: Da li ti je neko pomogao oko pripreme i štampe romana?

Naravno. Na kraju romana se posebno zahvaljujem svim vidljivim i nevidljivim ljudima na internetu, koji su pomogli u stvaranju romana. Prva pomoć je bila reakcija čitalaca dok je roman u nastavcima izlazio na mom blogu. Nakon brušenja prvobitnog teksta(opet uz saradnju pažljivih čitalaca), dobio sam brojne korisne savete vezane za tehničke detalje štampanja romana. Ne mogu dovoljno da se zahvalim svima onima koji su nesebično pomagali i pomažu i dalje. Našu blogosferu čine(uglavnom) ljudi koji su spremni da pomognu drugu po blogu i drago mi je što sam deo te pozitivne zajednice.

SD: Koliko si do sada imao promocija i koje su sledeće u planu?

Još uvek nisam imao ni jednu promociju. Krajem meseca će biti prva promocija u pabu Miners u Beogradu. Za dalje još uvek nemam jasan plan. Uglavnom ću se bazirati na virtuelne promocije. Ne znam da li ću putovati po Srbiji u svrhu predstavljanja romana.

SD: Nešo, kakav savet bi dao svojim kolegama blogerima koji spremaju romane za štampu?

Pre samog objavljivanja romana, podelite elektronske verzije nekolicini prijatelja, poznanika za koje mislite da bi vam dali iskrenu kritiku. Dobar komentar može da vam pomogne da svoje delo gledate drugim očima i da vidite nedostatke istog. Treba biti spreman za promenu nekih delova, ako će na taj način sam roman biti bolji. Naravno, vaše mišljenje je u svemu odlučujuće i niste u obavezi nikog da slušate. Ako mislite da vaš roman treba objaviti, onda samo gurajte napred. Pitajte za pomoć i neko će vam odgovoriti i pružiti ruku. Budite spremni da vas izdavači odbiju (Popunili smo godišnji plan, rekoše meni u februaru), kao i da vam kažu – Rado ćemo objaviti vašu knjigu, ako nam uplatite xy evrija. I da, gledajte da prilikom samoreklamiranja na društvenim mrežama, pokušate da napravite granicu između reklame i dosađivanja. Naravno, nemojte da očekujete da ćete odmah kupiti ostrvo na Karibima.

SD: Da li možemo da očekujemo u doglednoj budućnosti neki novi roman i da li ćeš menjati žanr?

U načelu, imam kostur roman koji bi mogao biti neka vrsta nastavka “Drugog carstva”. Možda ga i napišem tokom ove i sledeće godine. Imam i ideje za zbirke priča ili za roman namenjen tinejdžerima, ali da li će doći do realizacije, zavisi od mnogo faktora. Pre svega, da li ću sebe naterati da disciplinovano pišem (lenjost je najgora bolest).

                           O pisanju i blogu

U uvodnom delu sam napomenula da vrlo rado čitam Nešin blog. Podeljen je u više kategorija. Neša zanimljivo i dobro piše, bez laskanja to kažem.
SD: Nešo, pravnik si po struci, radio si i radiš sasvim drugačije poslove. Kako je došlo do te ljubavi prema pisanju?

Ne bih znao. Uvek sam bio neko ko mnogo čita, ali me pisanje samo po sebi nije privlačilo. Sa dvadesetak sam u dahu napisao roman (ili bolje rečeno novelu), koji se najbliže može podvesti pod ljubavnu priču. Narednih godina sam napisao nekoliko pričica i to je to. Nakon toga nisam dugo pisao, da bih sa trideset i sitno poželeo da napišem priču i tako je sve ponovo počelo.

SD: Sećaš li se svog prvog teksta na blogu, koliko blog dugo postoji?

Na platformi WordPressa sam već četiri godine, pre toga sam oko godinu dana bio na Blogeru. Osnovna ideja je bila da pišem priče protkane humorom, po uzoru na Efraima Kišona. Prva objavljena priča je bila Pisac i đavo. Povremeno sam istraživao fantastiku ili pisao ozbiljne priče, Na kraju sam stigao do trilera.

SD: Kada si se odlučio da kupiš svoj domen i hosting?

O tome sam razmišljao proteklih godinu dana (i nešto duže), da bih prelomio tokom leta i od tada postoji shonery.rs

SD: Znam da pratiš blog scenu. Da li možeš da izdvojiš neke blogere koji su ti bili uzor na početku pisanja na blogu i one koje rado čitaš?

Volim našu blog scenu jer je veoma šarolika i nudi sadržaj za svačije interesovanje. Na žalost, u poslednje vreme ne stižem da ispratim sve blogove koji me zanimaju. Teško je odabrati samo neke koje rado čitam, ali hajde da probam – Fantasy by Sofia, Mirnes Alispahić, Moje Ćoše, Snovi u meni, Đoletov kutak, Nerazumni hejt debelog čoveka…

SD: Misliš li da će blog scena opstati pored Youtube blogera i različitih društvenih mreža kao što su na primer Facebook i Twitter?

Opstaće u nekom obliku(bar se nadam). Neko je za sliku, neko za tekst. Internet je svima dao mogućnost da se izraze na neki način, bilo to dobro ili loše.

                        Nešina “lična karta”

SD: Nešo, kada bi neko tražio da se predstaviš i navedeš svoje zanimanje, šta bi se našlo na prvom mestu: dečiji animator, pravnik, bloger ili pisac?

Pisac-bloger.
SD: Imaš sina od 11 godina. Ljubav prema deci ostvaruješ i kroz posao dečijeg animatora i novogodišnjeg Deda Mraza. Kako si došao na ideju da se time baviš?

Slučajno, naravno. Davne 2000, sam nekolicini prijatelja predložio da napravimo nešto za Novu godinu, pa da posle smišljamo neku vrstu predstavice za sledeću godinu. Onda su počeli ljudi da zovu i da pitaju da li radimo animacije na rođendanima. Nesigurno smo rekli – da, i tako je sve krenulo.Neki od tih ljudi se i dalje uspešno bave tim poslom, čak prave i veoma dobre “amaterske” predstave za decu. Kao animator sam proveo nešto više od deset godina. Sad sam samo Deda Mraz.

SD: U svojoj kraćoj biografiji stavio si da si srećno oženjen. Šta je po tebi uslov da jedan brak bude srećan i uspešan?

Pre svega, razumevanje, poštovanje, tolerancija, slični (ne nužno isti, samo dovoljno približni) životni stavovi, spremnost da drugu stranu prihvatimo takvu kakva jeste, bez želje da je menjamo.
Ljubav nisam spominjao jer je ona osnov dobrog braka. Ako se dvoje ljudi ne voli, onda od braka nema ništa.

SD: Koji su tvoji književni uzori?

Efraim Kišon, Robert Ladlam, Skot Linč, Teri Pračet, Stiven King, Nikolo Amaniti…

SD: Kakvu muziku slušaš?

Raznovrsnu, ali najčešće sve ono što je vezano za rokenrol – AC/DC, The Doors, The Rolling Stones, Dire Straits, ZZ Top, Guns ‘n’ Roses, bluz, pedesete, šezdesete. Posebno volim domaću scenu – Bajaga, Hladno pivo, Balašević, Pshimodo pop, Prljavo kazalište, Urban, Dino Dvornik… Takođe, u polsednje vreme mi izuzetno prija irska muzika, mračni kantri…

SD: Ako moraš da biraš između čokoladne i voćne torte, ti biraš..

Voćnu.

SD: Živimo u zemlji u kojoj je veliki broj nezaposlenih, u kojoj ekonomski gotovo svi loše živimo. Zato, prema podacima zdravstvenih ustanova ima puno depresivnih ljudi i onih koji se leče od ankcioznosti i drugih psihičkih poremećaja.
Kako ti lečiš svoje loše dane i nervozu?

Pisanjem, filmovima, muzikom, čitanjem, druženjem sa porodicom i pravim i virtuelnim prijateljima. Izbacite televizor iz kuće(mi nemamo isti već skoro dve godine) I već ste na odličnom putu da smanjite nivo stresa. Sve što vas zanima možete da pogledate putem interneta.

SD :Na samom kraju ovog intervjua pozivam vas da posetite Nešin blog  i  FB stranicu preko koje možete da kupite roman prvenac Neše Popovića “ Drugo carstvo”.
Nešo, želim ti puno uspeha u promovisanju romana i sreću na svim životnim poljima.

Hvala ti mnogo za ovaj razgovor. Nadam se da će u nekom skorijem periodu da se pojavi i tvoja knjiga, pa da uloge budu obrnute.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.