Polaznica moje radionice napisala je sveobuhvatan tekst o emocijama s kojima se većina žena susreće u trudnoći. Poželela sam da vam predstavim Milenu, dečijeg psihologa, majku i ženu, koja se polako priprema za svoj online nastup. Milena ima mnogo toga da podeli sa drugima, a u nastavku je samo deo njenog prvog teksta, bez ikakvog ispravljanja i uređivanja.
“Obzirom da se trudnoća često naziva blaženim stanjem i na prvu se povezuju sa pozitivnim emocijama, da li to onda znači da nešto nije u redu sa vama ako se sve vreme ne osećate tako „blaženo“? Za veoma retke, to možda jeste osećaj savršene sreće od početka do kraja, ali za većinu drugih to je više kao emotivni rolerkoster. U psihološkom i emotivnom smislu slika je dosta složena. Kako se to osećanja, doživljaji, razmišljanje i ponašanje menjaju tokom drugog stanja i šta sve možete očekivati da se desi u tom periodu pročitajte u daljem tekstu.
Trudnoća kao emotivni rolerkoster
Zamislite da ste u zabavnom parku i da imate priliku da se vozite rolerkosterom. Odrasli ste, sami možete da donesete tu odluku da li želite ili ne. Niko vam ne brani da se provozate ali vi niste sigurni da li je to ono što hoćete. Društvo vas nagovara da to uradite. Trebalo bi da je lepo. Drugi kažu da je vožnja zabavna iako malo zastrašujuća. Mada, iskustva drugih ljudi sa vožnje su razna. Neki su oduševljeni a neki ne bi hteli nikad više. Već i samo zamišljanje da ste tamo donosi uzbuđenje. Razmišljate da li je to za vas, da li ćete moći, kako će vam biti, da li imate dovoljno novca za vožnju… Ipak, rešili ste, idete. Uostalom, niste sami, imate partnera koji će vas podržati u svemu. U ovome ste zajedno. Kupili ste kartu i čekate da krenete. Uzbuđenje raste, mašina se polako pokreće i vi shvatate da kontrola više nije u vašim rukama. Kako bude biće. Dok vozić ide gore-dole, okreće, obrće, levo pa desno adrenalin i drugi hormoni su se oslobodili i kod vas se smenjuju ushićenje, zadovoljstvo, prestravljanost, olakšanje, nesigurnost, osećaj da će sve biti ok, pa onda opet strah… Šta vam je ovo trebalo u životu? Ljuti ste na partnera što vas je podržao ili nagovorio na ovo, ali onda… lepo je, uživate u vožnji. Odavno, ili možda nikada, se niste osećali ovako živo… O ne, opet se penje… opet strah, opet uzbuđenje… i tako par krugova. Ustvari, jedno 9 meseci.
Iako preuveličana, ova metafora vožnje u luna parku može dobro ilustrovati brojnost, vrstu i različit intezitet emocija i afekata koje se mogu javiti od momenta kada pomislite na ulogu roditelja do momenta kada to i postanete. Ipak, krenimo redom.
Period iščekivanja da zatrudnite
Samo razmatranje opcije da budete roditelj i javljanje želja za tim donose uzbuđenje. Možda ste i sami sa dozom neverice izgovarali „Zamisli, mene neko da zove mama/tata! Nemoguće!“ nakon čega biste se nasmejali. Ipak, ta ideja nastavlja da se polako razvija, i vi krećete da se klackate između „Jao kako bi to bilo lepo“ i „Da li ću ja to moći?“. Iza tih rečenica stoji anticipiranje sreće i svega lepog što osnivanje ili proširenje porodice donosi, ali čuči i određena doza straha. Preispitujete svoje planove za život, želje i mogućnosti koje imate nezavisno od dece. Iako nerado javno priznajete, ne želite da se odreknete komfora da potpuno raspolažete svojim vremenom i svih oni kafa posle posla, izlazaka uveče, spavanja vikendom i slično. A ostaje i uvek aktuelno pitanje – da li je sada dobar trenutak? Osećanja su pomešana još i pre nego što ste zagazili na stazu roditeljstva, a ambivalencija je, verujte, nešto što će vas pratiti celim putem.
Kada ste se odlučili da želite da imate potomstvo i „bacili se na posao“, onda ne možete da iščekate da se to desi. Nestrpljivi ste i svaki mesec se nadate da će se na štapiću pojaviti te famozne dve crte. I bam! Evo ih! A onda evo i novog paketa osećanja, jer sveukupno gledano, nije puno događaja u životu koji nas emotivno toliko „pomere“ kao saznanje da ćemo dobiti dete.
Lavina osećanja i pitanja tek kreće a kako bismo videli šta je za koji period karakteristično, u ovom tekstu ću se držati „lekarske“ podele trudnoće na trimestre jer je ona smislena i sa psihološkog aspekta.”
U nastavku, Milena objašnjava emocije s kojima se žene susreću, po trimestrima trudnoće. Njen sajt je u fazi pripreme, a nosiće naziv decijipsiholog.rs.
Složile smo se da je i moj i njen posao predivan, dopada se nam se šta ona druga radi, ali deluje zamršeno. Kao novogodišnja pvc creva, deluju fascinantno, ali niko ne zna kako su upletena. Upravo zbog toga, tokom saradnje smo mnogo naučile jedna od druge: ja o dečijoj psihologiji, ona o online poslovanju.
Zbog žena poput Milene, još više volim svoj posao. A evo i linka do radionice koju je Milena pohađala “Kako da pokrenete posao – od ideje do realizacije“. Ko zna, možda zatreba još nekoj od vas…
