Rođenje Bogomladenca: Obucite nešto novo, izmirite se sa svima sa kojima ste se posvađali i radujte se! (VIDEO)
“Što god tkaš, vezuj konce za nebo”
Vladika Nikolaj Velimirović
Kažu oni koji se više razumeju u veru od mene, da je Božić najradosniji hrišćanski praznik. Rođenje Bogomladenca. U našim krajevima slavi se tri dana. Prvi dan Božića slavi se 25. decembra, odnosno7. januara.
Na božićno ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i tako se najavljuje dolazaka Božića. Danas su puške zamenile petarde.
Nekad se išlo u šumu, danas na pijace
Nekada su pre zore muškarci iz kuće išli u šumu da poseku badnjak. Obično se birao cer, koji domaćin, okrenut ka istoku seče sa tri snažna udarca. Prilikom odsecanja izgovara se molitva za zdravlje i sreću porodice. Iverak koji otpadne pri prvom udarcu se pokupi i čuva.
On je bio bog pre boga: Dajbog je bio bog sunca i kiše i naš predak (VIDEO) (RECEPTI)
Taj iverak se stavljao u karlicu što je pomagalo da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavio na košnice onda niko nije mogao pčelama da naškodi. Nekada se prvi iver potapao u vodu koju su oboleli pili da bi ozdravili, dok se negde stavljao pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac.
Jedan deo ivera se čuvao u kući i veruje se da celoj porodici donosi mir i blagostanje. Badnjak se ka kući nosio na desnom ramenu, a kada se donese uspravi se pored ulaznih vrata i tu stoji do uveče kada ga domaćin unosi u kuću. Danas se u gradskim uslovima badnjak kupuje na pijacama.
Svečano i paradno
Domaćin kuće na Božić oblači svečano odelo, i sa nekim iz kuće odlazi u crkvu na jutrenje i božićnu liturgiju. Posle službe, prima se nafora koja se jede pre svakog posluženja. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!” Taj pozdrav važi do Bogojavljenja.
Krstovdan i Bogojavljenje: Prestaju nekršteni dani i otvara se nebo
Kada domaćin dođe iz crkve, pozdravi se sa svima u kući božićnim pozdravom, i tako se čestita svima praznik. Rano pre podne na Božić, u kuću dolazi posebni gost “položajnik“.
Položajnik kao prva osoba koja donsi sreću
Položajnik je osoba koja prva ulazi u kuću na Božić. To bi trebalo da bude muškarac. To potiče iz ranog verovanja kad se smatralo da je žena niže biće i ako bi ona ušla pra u kuću, godina bi bila loša po tu pordicu. On se dogovori sa domaćinom, a ranije je to čak znao da bude i neki slučajni namernik. Položajnik ulazi desnom nogom preko praga, pozdravlja ukućane rečima “Hristos se rodi“, na šta mu oni odgovaraju “Vaistinu se rodi“. Zatim položajnik prilazi vatri i grančicom badnjaka je džara.
On otvori vrata na šporetu ili peći i džara vatru govoreći zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, amin, Bože daj!“.
Položajnik predstavlja mudrace koji su znali da protumače značenje zvezde koja se pojavila na Istoku u vreme Hristovog rođenja. Položajnik se simbolično dovodi u vezu sa njima, jer zna da džara vatru i tumači značenje varnica koje izlaze iz šporeta. Za dobre vesti i zdravice domaćica ga posluži i daruje nekim prikladnim poklonom. Crkva daje poseban značaj ovim narodnim običajima.
Česnica – simbol ujedinjenja
Rano ujutro na Božić, domaćica peče pogaču, koja se još zove česnica. Česnica je pogača koja se pravi od brašna, vode i masti, bez kvasca. Najčešće je mesi najstarija ukućanka prvog dana Božića, pre izlaska sunca. U nju se stavlja novčić – zlatni, srebrni ili obični. Česnicu bode grančicom badnjaka i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada je česnica ispečena, iznosi se na sto gde je već postavljen božićni ručak.
Domaćin iseče deo pečenice za božićni ručak. Zajedno sa badnjakom, domaćin i njegovi sinovi unose u kuću i pečenicu i slamu. Muškarci koji nose pečenicu na ražnju, uz reči “Dobro veče, srećno Badnje veče” stupaju desnom nogom preko praga, a u kući ih dočekuje domaćica koja posipa sa zobi domaćina i pečenicu izgovarajući reči “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica“.
Pečenica na stolu
U srpskom narodu pečenica je najčešće mlado prase, dok u nekim krajevima to može biti i mlado jagnje i naziva se “veselica“. Na Badnje veče se unosi u kuću i naslanja na istočni zid gde ostaje do Božića kada se služi na Božićnu trpezu. Na prazničnoj trpezi ne bi trebalo da se nađe živina, jer ona simboliše nazadovanje i rasturanje kuće, zato što kljuca i baca zemlju iza sebe.
Kad svi sednu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne. Onda kadionicu preda nekom mlađem koji kadi celu kuću. Ako niko ne zna da otpeva božićni tropar onda se naglas pročita “Oče naš“. Kad se molitva završi, lomi se česnica. Prvo se se okreće polivajući se vinom i lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana i jedno parče se ostavi za slučajnog gosta “putnika namernika“.
Onaj ko dobije deo česnice sa skrivenim novčićem, po narodnom verovanju, biće srećan i zdrav cele godine, a domaćina ga daruje nekim poklonom ili novčanicom. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
U gradskim uslovima uoči Božića umesto velikog badnjeg drveta u kuću se unosi manja hrastova grančica i malo slame i stavlja ispod slavske ikone. Zapali se sveća i kandilo što simboliše vatru i ognjište.
Kuća se okadi tamjanom i obavi porodična molitva, a ostatak večeri provodi se u porodici ako se ne ide u crkvu na molitvu. Zato je veoma važno da Božić bude neradan dan da bi se praznik u porodici praznično proslavio.
Verovanja za Božić
Ako na Božić padne kiša, veruje se da će uroditi sve što se okopa motikom. U nekim krajevima veruju da će biti dosta meda u narednoj godini ako badnjak baca varnice sam od sebe.
Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan sa njim treba da se izmiri. U okolini Niša zabeležen je običaj da se pre jela svi ukućani istovremeno izuvaju, jer se veruje da bi se zbog toga pilići istovremeno izvodili, žene brzo porađale, krave telile, a ovce jagnjile.
Valja se za Božić ponoviti. Na jugu Srbije postojalo je verovanje da će devojke i momci koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče usnuti budućeg supružnika.
Pre večere, obavezno posna trpeza se okadi, ukućani se pomole Bogu. U nekim krajevima se veruje da ne valja božićnu sveću gasiti duvanjem, već je “umiriti” hlebom natopljenim vinom.
Na Badnji dan valja sve pozajmljene stvari i dugove vratiti, a za badnju večeru treba pripremati neparan broj jela. Tog dana valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.
Na Božić valja raditi one stvari koje su nama tokom godine zadavale problema, da bismo ih u narednoj godini lakše savladavali. Valja se da se položajnik ogrne guberom da bi bio deblji skorup na kajmaku, a u nekim krajevima veruje se da je dobro izmaći stolicu na kojoj sedi kako bi se sreća zakovala za kuću.
Slava cicija i škrtica: Sveti Stefan – prvi koji je stradao za veru
Od Božića do Svetog Stefana ne valja ni da se kuća čisti, a u Vojvodini veruju da za vreme božićnih praznika ne valja lupati na vrata da kokoške ne bi lupale jaja. Na Božić ne valja pozajmljivati ništa, da se ne bi cele godine razvlačile stvari iz kuće.
Inspiracija – spc-novagorica.eu, srbijadanas.com, opusteno.rs
Fotografije: Nataša Ilić/lična arhiva, Pixabay, Pexels, eparhijakrusevacka.com, balkaninsight.com, darkroom.baltimoresun.com, decjisajt.rs, m.city.sigmalive.com
