Vojvođanska idila: Sombor i Apatin

Moju odluku da (ponovo) posetim Sombor i u njemu provedem koji dan dodatno je učvrstila činjenica da nam je ove 2020.godine kretanje van zemlje bilo ograničeno zbog vladajućeg virusa. Pravo da vam kažem, nije mi se išlo tamo čije granice su ostale otvorene, pa sam odlučila da letujem u Srbiji. Zašto baš Sombor i Apatin i šta tamo ima zanimljivo čitajte u nastavku.

Sombor – lepotan na severu

U Somboru sam bila na ekskurziji u petom razredu (čini mi se), i znam da sam još tada pomislila kako je to ustvari lep grad. Sećala sam ulica i pijace, i često spominjala ovaj grad kao neku tihu čežnju. Znala sam da se ova poseta sprema. 

Sticajem čudnih okolnosti (dok sam tonula u dosadu?), deo svog godišnjeg odmora odlučila sam da provedem baš u Somboru. Kao jedna vojvođanka, bilo mi je i logično da nastavim da istražujem ovaj predeo – bar veće gradove. Rezervisali smo smeštaj preko Booking-a na 3 noći, i radovali se našem putu, koji smo realizovali krajem septembra. Na našu sreću, vreme je bilo savršeno, a tek predveče je bilo hladno.

Šta videti u Somboru

Iako se ne spominje tačko često u turističkim vodičima, Sombor ima neverovatne stvari da ponudi turistima. Od arhitekture, preko umetnosti pa sve do sjajne ugostiteljske usluge, u Somboru je baš sve kako treba. 

Za ovo putovanje sam se dobro pripremila i imala sam čitavu listu stvari koje želim da vidim. Uspela sam sve da obiđem, pa sa vama u nastavku delim preporuke i utiske. Pokušaću da ne dužim mnogo sa istorijskim podacima i godinama, nego više da dam svoje utiske.

#1 Kronić palata

Glavni povod moje posete bila je poseta Kronić palati, za koju sam saznala u sred noći, pretražujući internet. Konkretno, članak Kronić palata – mračne tajne sa sajta Ravnoplov, gde često volim da “svratim”. Ovaj članak je stajao bukmarkovan na mom računaru bar godinu dana, sve dok nije došlo vreme da stvarno vidim ovu palatu uživo. Igrom slučaja, ova lepotica se nalazila na svega nekoliko koraka od našeg smeštaja, pa je bilo lako doći do nje.

Ova palata ima čudnu i tužnu istoriju. Građena je po projektu arhitekte Vladimira Nikolića iz 1930. godine, za dr Stevana Kronića, uglednog advokata. Zapravo, ideja je potekla od Kronićeve supruge Jelene. Palata je potpuno završena 6 godina kasnije. Izgrađena je u obliku obrnuto ćiriličnog slova P, sa 2 karakteristične ugaone kule (dva erkera). Bogata fasada delo je italijanskih majstora.

Šta se posle izdešavalo?

1. Kronići dobili ćerku i udali je za barona u Sremske Karlovce.
2. Kronići bankrotirali.
3. Ćerkin brak se raspao.
4. Palata bila vlasništvo Kronića do smrti Jelene, pa menjala vlasnike i namene.
5. Ćerka Kronića umrla sa 80 godina siromašna i izlapela, a njen baron je izvršio samoubistvo.
6. Za palatu mnogi kažu da je ukleta. Danas je tu sud ali ne deluje da je previše rađeno na očuvanju građevine.

Obilazila sam ovu građevinu sa svih strana, u nastojanju da upijem što više i zamislim kako je to moglo igzledati pre. Ukrasi na njenoj fasadi ukazuju na status i imućnost porodice koja je tu živela, a masivne kapije sa strane i dvorište svedoče o tome da je ovde nekad sve vrvelo od sluga i ljudi.

Sama sudbina porodice Kronić podseća nas na nešto veoma važno: Novac ne može da garantuje sreću.

I bogati plaču.

#2 Zdanje županije

Jedan od simbola Sombora i često prva asocijacija kada se spomene ovaj grad. Zdanje nekadašnje Bačko-Bodroške županije u Somboru građeno je od 1805. do 1808. (1809. su se uselile sve službe), za potrebe županijske uprave. Sombor je za sedište ove županije izabran još 1786. godine pa se čekalo na izgradnju upravne zgrade.

Građena je u baroknom stilu prema projektu inženjera Antona Bauera, ali je 1882. godine dograđena prema projektu budimpeštanskog arhitekte Đule Partoša. Ispred nje prostire se park i šetalište, koje se nastavlja na pešačku zonu preko puta, pa je to divno mesto za šetnju, odmor i razgovore.

#3 Gradska kuća u Somboru

Takođe jedan od najčešćih motiva na razglednicama Sombora, i simbol grada. Iako smo mnoge sate proveli sa strane gradske kuće gde je trg i šetalište (a sa tim i kafići), pravi pogled na Gradsku kuću pruža se tek kad prođete sa druge strane. Varoška kuća ili Magistrat, kako su stanovnici sve nazivali ovu građevinu podignuta je 1649. godine, u stilu neoklasicizma. Toranj je dograđen 1890. godine po projektu inženjera Milana Grgurova.

U somborskoj Gradskoj kući je u novembru 1918. godine izvršena primopredaja grada, kada on iz autrougarske vlasti prelazi u srpsku kraljevsku vlast. Danas se u ovkiru nje nalaze i lokali, odlična suvenirnica, a ispred nje mala pijaca.

Baš ova pijaca bila je najživlja uspomena na mogu prvu posetu ovom gradu, kada sam razrednom išla da vidim šta tamo ima. Čudno je kako sam od celog grada najživlje zapamtila pijacu, koja i nije baš primarna zabava za dete od 11 godina.

#4 Plebanija, sunčani sat i crkva Presvetog Trojstva

Ukoliko šetate kroz centar Sombora, ova građevina vam ne može promaći. Plebanija – nekadašnji franjevački samostan, nalazi se tik uz crkvu Presvetog Trojstva i sa njom čini jedinstvenu celinu. Ove 2 građevine dominiraju ovim delom iako je na par minuta hoda i Gradska kuća i Pašina kula. 

Gradnja samostana započeta je 1743. godine za potrebe smeštaja franjevaca. Privilegovanim pismom carice Marije Terezije iz 17949. Godine Sombor postaje slobodan grad. Uredbom cara austrijskog cara Josifa II iz 1786. Franjevci su napustili smostan. Ova građevina postaje sedište Županije, sve do izgradnje sadašnjeg zdanja Županije. (Izvor: Turistička organizacija Vojvodine)

Na istočnom delu Plebanije nalazi se sunčani sat, jedan od prepoznatiljivih simbola Sombora. Nastao je 1852. po nalogu profesora i upravnika učiteljske škole, Jovana Čokora. Naime, on je bio sttog i nimalo omiljen, pa je proteran iz grada, što je bio i povod za pravljenje ovog sata. Na njemu se nalazi malo čudna poruka “Jedan ti je od ovih poslednji”.

Ostale lepote Sombora

Mogla bih da danima pišem o Somboru, ali bi tekst zaista bio predug. Umesto toga, ovde ću navesti još neke znamenitosti Sombora koje vredi posetiti.

• Krušperova palata – izgrađena je 1771. godine, uz kulu, a podignuta za Paula Krušpera de Varboa-upravnika carskih dobara u Sremu i Bačkoj. Kasnije i funkcionalno povezana sa kulom. Danas se u palatij nalazi Istorijski arhiv.
• Pašina kula – verovatno jedini vidljivi ostatak turske kule podignute na temeljima srednjovekovne kule porodice Cobor (Coborsentmihaljska tvrđava, Coborsentmihalj = preteča Sombora).
• Crkva Svetog velikomučenika Georgija – nakon dobijanja statusa slobodnog grada, somborski Srbi su želeli da imaju srkvu koja tom zvanju odgovara, pa je 1749. godine počela izgradnja ove crkve. Ona je kasnije postala centar duhovnog i kulturnog života somborskih Srba.
• Farnbahova kuća – današnji Gradski muzej. Pogledajte izuzetnu stalnu postavku sa eksponatima od nastarijih vremena, pa sve do malo novijih. Za obilazak vam neće trebati mnogo vremena, ali vredi otići.

• Galeova palata – današnja galerija “Milan Konjović” gde možete videti izuzetna dela ovog slikara. Naravno da sam i to posetila.
• Preparandija (Učiteljska škola) – srpska učiteljska škola je premeštena u Sombor iz Sentandreje, i najpre se nalazila u dvorištu crkve Svetog velikomučenika Georgija. Zbog povećanja broja đaka napravljena je i veća zgrada, koja je takođe postala mala. Za te potrebe, zalaganjem patrijarha spskog i mitropolita karlovačkog Georgija Brankovića (nekadašnjeg upravnika Preparandije). 1795. Godine podiže se zgrada Preparandije u stilu neorenesanse, sa kružnim pročeljem. Kasnije je Preparandija postala Pedagoški fakultet u Somboru.
• Grašalkovićeva palata – izgrađena je 1763.godine u baroknom stilu, kao javna zgrada. Dugo je služila kao imigracioni centar i karantin za doseljeno nemačko stanovništvo.
• Gimnazija – upečatljivo zdanje od žute “svilene” cigle, izgrađeno 1886. Godine na meostu nekadašnje Gramatikalne latinske škole.
• Srpska čitaonica – glavna srpska knjižnica u graud, uz biblioteku Preparandije, sve dog tu ulogu nije preuzela Gradska biblioteka.

Na moju veliku žalost, nisam uspela da svoju posetu Somboru ovekovečim vožnjom u fijakeru, jer zbog trenutne pandemije virusa COVID – 19 takvu uslugu  nije bilo moguće dobiti. To ostaje za neki sledeći put.

Slow living, iliti Sporo življenje u Somboru

Sedeli smo tako jedno veče u bašti kafića Priča, u  kojem sam često boravili ovih dana, uz svoj espreso sa mlekom i razmišljala o miru koji osećam. Ova godina je bila i preteška za sve nas. Obaveza oko posla bilo je mnogo, ali znate kako kažu: dobro je dok ima posla. Ali u tom trenutku, baš u tom trenutku, čiilo mi se da živim polako i smiren, misleći o svakom detalju nekako lagano. Živim polako – sporo življenje – slow living. To je termin koji mi je pao na pamet.

Pomislila sam da je sigurno to neko već izmislio, i zaista jeste! Jedna od jednostavnijih definicija kaže da je sporo življenje pokušaj da se životu pristupi na način da brže nije uvek i bolje. Sporiji ritam, sporije u živanje u stvarima i manje konzumerizma osnova su ovog shvatanja života. U tom trenutku u kafiću, imala sam osećaj da se ovako živi u Vojvodini, a najviše u Somboru. Kome se to ne bi svidelo! Možda nam je svima potrebno da malo zastanemo.

Apatin – Dobro došli u vode Srbije 

Kada smo već rezervisali smeštaj u Somboru, počela sam da istražujem koji grad bismo još mogli da posetimo u blizini. S obirom na to da smo bili ograničeni na autobus, morala sam da uzmem u obzir i dostpunost prevoza. Dobre veze su bile za Suboticu i Apatin.

S obzirom na to da smo Suboticu dobro obišli godinu dana radnije, a znala sam da u Apatinu ima par stvar koje vredi obići, odlučila sam da jedno pre podne posetimo baš ovaj gradić u Bačkoj. Imala sam 2 najveća cilja za obilazak: Gradsku kuću i naravno – Apatinsku pivaru.

Apatin pripada gradu Somboru i do njega se brzo stiže. Čim stignete u ovo mesto i prošetate glavnim šetalištem imaćete osećaj kao da je ove breme stalo. Svuda sam viđala neke ostatke socijalističke naše države, sećanja na fabrike kojih je ovde bilo i na neko srećnije, radničko društvo.

Gradska kuća u Apatinu

Prva stanica bila je Gradska kuća. Da li znate šta povezuje ovu zgradu u Apatinu i jednu poznatu palatu u Subotici? Arhitekta Ferenc Rajhl rođen je u Apatinu a živeo je u Subotici, Budimpešti i Segedinu. On je projektovao zgradu gradske kuće u Apatinu, koja je građena od 1907-1909.godine. Stil: eklektika sa dominantnim elementima mađarske secesije na fasadi.

Podsetimo se i kako izgleda Rajhlova palata u Subotici, danas galerija savremene umetnosti.

Nju je Ferenc Rajhl projektovao za svoj porodični dom i arhitektonski biro, ali je kasnije izgubio kuću zbog bankrota. Izgrađena je 1904. godine kao remek delo mađarske secesije.

Apatinska pivara

Specijalno za ovu priliku kupila sam Jelen pivo u limenci u 11h ujutro, što mi inače nije običaj. Kada prolazite pored ogromnog kompleksa kompleksa Apatinske pivare, kod kojeg se uočavaju 3 dela, u odnosu na to kako se pivara razvijala.

Pivara je otvorena 1756. godine i iod prilike iz tog perioda potiče i ova zgrada. Ovaj najstariji i najlepši deo pivare ističe se po svojim tamno crvenim detaljima i interesantnom akrhitekturom. Vidi se da se sastoji iz raznih objekata podređenih proizvodnji, na čelu sa upravnom zgradom.

Tim putem nastavili smo do Dunava. Kejom dominira najpre simpatična skulptura “Anja”, koja predstavlja rad umetnika Nikole Simijanovića iz Novog Sada. Visoka je 8m i teška 1014kg. Svetlom iz svog kljuna pozdravlja sve koji prođu, jer je ovo prva luka na na levoj obali Dunava kada se uđe u Srbiju.

Dalje se dolazi do crkve Sabora Svetih Apostola. Ovaj monumentalni hram je izgrađen u srpsko-vizantijskom stilu, a građen je od 1998. Do 2008. godine, kada je osveštan. Kod njega je karakteristično što je kamen temeljac donet iz Studenice, a materijal za gradnju bila je silikatna opeka koji se proizvodi baš u Apatinu. Ovaj grad je nekada bio veoma poznat po proizvodnji cigle.

Kada dođete u Apatin, nemojte propustiti da svratite na ručak u čardu Zlatna kruna, gde sam ja otišla po preporuci, a gde smo bili lepo primljeni. Idelano za obrak sa pogledom na Dunav!

Još neka inteesantna mesta koja možete da vidite u Apatinu su osnovna muzička škola Stevan Hristić, muzej podunavskih Nemaca i Crkva crca Isusovog, zatim etno kuća Margita. Ova poslednja 3 mesta nažalost nisam stigla da vidim ovog puta, iako su me veoma interesovala. Eto razloga za novu posetu!

Vojvodina kao inspiracija

Vojvodina je kao jedno uzburkano travnato more: poprište je mnogih sukoba (ovakvih ili onakvih) i borbi za teritoriju (mirnih ili uz oružje). Mesto je stvaranja raznih umetničkih dela – od poezije i arhitekture, preko slikarstva pa sve do naivne umetnosti. Ona je raskršće i ognjište, pa ne čudi što je izvor inspiracije i ideja za njene žitelje. 

U kojoj meri ste vi do sada obilazili Vojvodinu? Ako jeste,šta vam se najviše svidelo? Pišite preporuke u komentaru!

Još interesantnih tekstova:

Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.

Follow:

Kristina Vuković

Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.

Find me on: Web | Twitter | Instagram | Facebook

Još zanimljivih tekstova

Ovaj članak je prvi put objavljen na accordingtokristina.com