Skoro sam pročitala neku priču u kojoj – parafraziram – čovek koji je izgubio nekog koga voli, ide i kupi cipele 2 broja manje, hoda u njima 20 km, ode na posao i stoji 8h. Kada ga kolega pita zašto to radi, ovaj kaže: znaš li koje ću olakšanje da osetim kad dođem kući nakon 12h i konačno ih skinem?
Konačno olakšanje.
Konačno da misli na nešto drugo… Makar i na nekoliko minuta.
Setila sam se toga pošto su me nove patike nažuljale. I da vam kažem, sva su moja putovanja ove godine traženje olakšanja i minuta misli na nešto drugo. Ne zato što mi je sopstvena koža tesna, naprotiv, veoma je udobna (i odabrani znaju, dosta mekana).
Nego, ovaj mišić sa leve strane grudnog koša se slupao…
A onda sam, prvog dana ovde, u tačno 15:18, okupana suncem i morem, shvatila da ako postoji jedno mesto koje popravlja slomljene stvari, onda je to Rovinj.
Verujte mi, 100x je bolje nego nove patike.
Njihovo je more lepše
Znam da sam nezahvalna i razmažena, but I’m just gonna say it: tek u Rovinju sam se osetila kao da sam zaista na moru (kakve Ade Bojane, koje pm). Ovde sam bila od 18-26, jer je septembar topao i mazan, a more zove na kupanje. Nedelja je i idemo u hotel Adriatic na brunch. Shvatam da moram svake godine da posetim dva grada: Rim i Rovinj. Onda je Jana otišla nazad za Dansku. A ja sam sutradan napisala par poetskih rečenica o jednom danu u Rovinju.
Biram mesta za kafu
a kafa je svuda najvrh
zadojeni su Italijom,
a imaju i more i vino
ma, strašne stvari
Vozila sam i bajs 2h
išla sam sve do nudističkog kampa
bila je jedna prikolica bolja nego Hilton
a onda sam plivala sat vr
da nisam pojela i picu i celu kesu Haribo bombonica
bila bih najzgodnija na planeti
ali život je jedan i vadim se na harizmu
ok i treptanje najdužim trepavicama
i osmehom
enough about me already
Popila sam i bevandu
belo vino sa vodom
špricer zovu gemišt
ja ne pijem gazirano
one life
YOLO bre
Dobro i sladoled pre pice i Haribo bombonica
judge me as you will
samo bog može da mi sudi
a i on nedeljom ne radi da znate
Sećam se jednom, išli smo iz Herceg Novog za Dubrovnik
drug prvo šro je rekao bilo je
njihovo je more lepše
zborio je istinu
Imaju i zalaske najlepše na svetu
posvađaćemo se ako kažete da nisu
a ja se nikad ne svađam
Još sam jela i picu i krompiriće
ko će sutra da pliva toliko
zaranjanje je super doduše
često ne želim nazad gore
ljubav je glupa, ili ostaješ ili nedostaješ
napisala sam to u jednoj pesmi
sunce more vino weekend media repeat
Brzo sam provalila da su zvučnik i bajs baš fora – ali da se namažem spfom pre toga.
I da sam baš uzbuđena što je Weekend Media Festival (a nisam znala da mi je baš toliko stalo).
I da vino mogu da pijem samo na moru, a dobitna je kombinacija da se posle toga uvalim u masažnu fotelju (kao ove godine na Weekendu).
I da jbt kako ja znam da uživam u životu, da ne kažem Rovinju, koji je melem na sve moje rane ❤️ pa sam najsrećnija 🥰
Vozila sam bajs po 2h, a onda plivala po 1h – kao da se pripremam za triatlon. Na Weekendu je bilo zabavno, kao i svake godine, i iako su ljudi bili preuzbuđeni jer ga nije bilo prošle godine, atmosfera je nekako bila drugačija, da ne kažem, spasla.
Svakako, ako ikada poželite u Rovinj u septembru, ili na Weekend Media Festival – imate sve moje preporuke. WMF je zaista najbolje organizovano nešto na našim prostorima, i predavači su odlični.
Što se tiče Rovinja i mene, ta se ljubavna priča nastavlja – i znam da će imati srećan kraj (ako ga uopšte bude). Ostavljam samo slike, jer nemam šta više pametno da kažem, osim, more zaista leči rane.
Sad već treću godinu za redom nas Iva slika u moru sa dronom. Prve godine u Rovinju (na ronilačkom), sledeće na Braču a ove opet u Rovinju (na Muliniju). Najviše na svetu volim te slike i stavljam ih kao screensaver.
Related
Ovaj članak je prvi put objavljen na www.anagord.com
