Nema ko nije lamentirao nad sudbinom gotske katedrale iz srednjeg veka, Notr Damom. Jeste, tužno je sve to što se dešavalo jer nije malo 200 godina za izgradnju, a da je vatrena stihija koja je, kako se pretpostavlja, izbila eto slučajno, skoro sve progutala za samo tri sata.
Toranj i većina drvenih konstrukcija su izgorele. Vatra je gorela nekoliko sati i trebalo je više od 400 vatrogasaca da smire stihiju.
Ipak, Notr Dam nije mrtva katedrala. Neće svet dozvoliti da ostane zgarište. Novac samo pristiže i čini se da niko ne štedi. Tako da, ako niste videli Notr Dam, ne brinite. Možda je baš vidite lepšu, bolju, veću (ako je to moguće). Ja sam se malo pozabavila zanimljivostima o njoj i evo ih u tekstu ispod, dok se Notr Dam ponovo ne uzdigne, kao Feniks, iz pepela.
Najposjećeniji spomenik u Parizu
Francuska je najposećenija zemlja na svetu. U Francuskoj živi oko 67.000.000 ljudi, a svake godine je poseti oko 87.000.000 turista.
Ono što jeste zanimljivo je da ni muzej Luvr ni Ajfelov toranj nisu najposjećenija zdanja u Parizu, već je to upravo katedrala Notr Dam.
Više od 13.000.000 posetioca prođe kroz vrata katedrale svake godine. To znači da je u proseku svakoga dana poseti 35.000 ljudi.
Od zvona katedrale napravljena đulad
Zvona u katedrali imaju imena. Zovu se Mari, Emanuel, Gabriel, An–Ženevjev, Denis, Marsel, Etijen, Benua-Žozef, Moris i Žan-Mari.
Pisac Viktor Igo je ova zvona proslavio u romanu “Zvonar Bogorodičine crkve” i kroz lik pogrbljenog zvonara Kvazimoda.
Zvona su težila između dva do tri tona, napravljena su od bronze i relativno su “nova” u odnosu na samu katedralu.
Elem, to je zato što su ih za vreme Francuske buržuaske revolucije skinuli i otopili da bi napravili topovsku đulad od njih. Zvona su menjana i u 19. veku, a poslednja izmena dogodila se 2013. kada se proslaviljalo 850. godina katedrale.
Viktor Igo i Napoleon vratili važnost katedrali
Posle Francuske revolucije, katedrala je ostala poprlično oštećena. Statue su uništene, a zvona su završila kao što napisah gore.
U 19. veku je bila u veoma lošem stanju i umalo da je pala u zaborav. Naime, katedrala je služila kao magacin, a ne kao crkva.
Tako je bilo sve dok nije došao Napoleon, koji se u njoj krunisao za cara. Tridesetak godina kasnije, Viktor Igo je objavio roman “Zvonar Bogorodičine crkve” koji je bio veoma čitan, a gotska katedrala je ponovo postala centar Pariza.
Jedna šuma je stradala zbog potktrovlja katedrale
Kao i za većinu zgrada iz 12. veka i za izgradnju katedrale je korišćeno drvo. Katedrala je visoka 127 i široka 48 metara. To znači da je trebalo poseći čitavu šumu da bi se dobila željena konstrukcija.
Deo potkrovlja je skoro ceo napravljen od drveta. Tačnije, više od 1300 stabala je bilo potrebno da bi se bili sagrađeni ogromni potporni stubovi. Zbog toga se potkrovlje katedrale često nazivalo “šuma” zbog svojih masivnih dimenzija. Pitam se hoće li i sad poseći celu šumu zarad Notr Dama?
Obezglavljene statue
Smatra se da je za vreme Francuske buržuaske revolucije pod giljotinom završilo oko 40.000 ljudi.
Borbe za vlast između zaraćenih strana često su se lomile na običnom čoveku, a mnogi nevini su završili obezglavljeni. Kada je narodu bilo dosta, okupili su se oko katedrale i počeli su da odrubljuju glave statuama. Običan čovek pun gneva je mislio da su to statue prethodnih francuskih kraljeva, iako se radilo o jevrejskim kraljevima, naslednicima Davida i Salomona.
Statuamaa i danas nedostaju glave, iako je nađena ukupno 21 glava. One se danas čuvaju u srednjovekonom muzeju u Parizu.
Hristove relikvije u katedrali
Notr Dam je mesto gde se čuvaju sveti predmeti. Među njima je i, navodno, i kruna od trnja koju je nosio Isus Hrist, kao i deo krstana kom je stradao i nekoliko eksera koja su poslužila u tom procesu.
Mnogi od tih predmeta se mogu videti svakog prvog petka u mesecu.
Država vlasnik, crkva ima pravo da neograničeno koristi
Prema zakonu iz 1905. godine, vlasništvo nad katedralom, zbog izuzetne istorijske važnosti, pripada francuskoj državi.
Ipak, tamošnja katolička Crkva ima ekskluzivno pravo korišćenja katedrale u neograničenom trajanju, naravno.
Notr Dam na temeljima Jupiterovog hrama
Katedrala je izgrađena je na ruševinama dve crkve, koje su izgrađene na ruševinama svetilišta koje potiče iz vremena Rimskog carstva. Većina istoričara i arheologa smatra da je na tom mestu pre 2000 godina bio rimski hram posvećen vrhovnom bogu Jupiteru.
Inspiracija – mirovina.hr
Fotografije: Pixabay, operawire.com, cairnspost.com.au, smithsonianmag.com
