Crni dani za budžet

0

Iako se u našim krajevima ovaj dan – za neke praznik kupovine već odomaćio, mnogi, sasvim sigurno, ne znaju odakle običaj da se ovaj dan obeležava.
Jedna od teorija jeste da su u prvi petak posle Dana zahvalnosti vlasnici plantaža u Južnoj Americi prodavali svoje robove po niskoj ceni kako bi smanjili troškove pred nadolažeći zimski period. Mada, mnogi tvrde da je ova verzija netačna.

Najrasprostranjenije uverenje je da zvanična upotreba termina datira još iz 1869. godine. 
Taj dan je ostao upamćen po velikom padu cene zlata što je stvaralo potrese na tržištu plemenitih metala od čega se američka privreda dugo oporavljala. Naime, dva poznata brokera sa Vol strita Džej Gould i Džim Fisk pokušali su da naprave monopol na čitavo tržište zlata u SAD-u. Oni su mesecima pripremali teren kupujući zlato od manjih deoničara, gomilali ga i tako planirali da utiču na formiranje cene ovog plemenitog metala. Kako bi lakše sproveli zaveru u plan su uvukli i političara Bosa Tvida, čiji je zadatak bio potkupljivanje sudija i činovnika na visokim položajima. I pored detaljnog plana i pokušaja realizacije, oni u ovome nisu uspeli. 
Jedna od verzija jeste da se u Filadelfiji, u petak nakon Dana zahvalnosti, igrala utakmica između timova vojske i mornarice, a tog dana su na ulice masovno izašli meštani kako bi pazarili pred novogodišnje praznike. Zbog gužve i kolapsa na ulicama nastali su neredi. Usled nemilih događaja, policija je taj dan nazvala “Crnim petkom”. Zato mnogi veruju da je ovaj termin ponikao upravo iz Pensilvanije. Veruje se da je godina 1966. bila prva kada je izraz “Crni petak” korišćen, ali su mediji počeli sa korišćenjem skoro deceniju kasnije. Prvi list koji je ovim terminom opisao masovnu kupovinu bio je Njujork Tajms novembra 1975. Sa bujanjem potrošačke kulture, jačao je i kult “Crnog petka”. 
Nije neobično da većina ovakvih, i sličnih praznika, za cilj ima isključivo poziv na kupovinu. Prateći navike kupaca, firme su ovu akciju produžile na čitav vikend, a neki i na celu nedelju. Velike kompanije ovaj dan “slave” tako što svojim potrošačima nude nerazumno velike popuste, pa tako proizvod koji inače košta pun iznos možete kupiti za duplo manje novca. Domaći lanci ne vrednuju baš toliko “Crni petak”, a možda ni svoje potrošače, jer im ne daju takve popuste i olakšice pri kupovini.
Teorije oko ovog potrošačkog praznika idu čak i do toga da neki veruju kako velike kompanije planiraju ovaj dan, tako što namenski prave proizvode nižeg kvaliteta, od uobičajenog, što opravdava nerazumno niske cene. Sve i da je ova teorija u domenu one “rekla-kazala”, moguće je da postoji nekakva računica poput oslobađanja zaliha i pražnjenja proizvoda kojima ističe garancija (sećate se one teorije po kojoj je Dan zaljubljenih nastao kako bi se prodale zalihe neprodatih poklona za Novu godinu). Internetom ovih dana niču novi (fantomski) sajtovi iza kojih se kriju grupe prevaranata koji kopiraju poznate trgovinske lance i za siću prodaju imaginarnu robu koju potrošač nikada ne dobije na adresu, ali mu uredno bude skinut novac sa računa. Malverzacije se vrše tako što neki sajtovi uzimaju sve podatke o vašim karticama i tekućim računima i onda hakuju račune i ostvaruju ogroman profit na “krilima” dana kupovine.
Potrošačka društva su daleko naklonjenija slavljenju ovog praznika jer u njemu veličaju spregu privrede, ekonomije, statistike, marketinga i ubiraju plodove čvrste mreže koja povezuje idealnog kupca sa trgovinskim lancima.

Šoping molovi su pravi prikaz vrednosti savremenog čoveka i već nekoliko decenija su hramovi poklonika ove aktivnosti. Oni su svojom arhitekturom, enterijerom i celokupnim ambijentom uspostavili ravnotežu u potrebama svakog posetioca. Raspolažu sa velikim parkingom, igraonicama za decu, salonima lepote, kafićima, restoranima, punktovima brze hrane, besplatnim taoletima, uz to oni su kružnog oblika te krećući se u njima pomalo izgubite orijentaciju koliko puta ste taj krug već obišli. Tržni centru su klimatizovani, idealni su za razonodu tokom nepovoljnih vremenskih uslova, nemaju prozore s toga teško možete razaznati koliko ste vremena u njima proveli, odavno su zamena za porodične šetnje gradom i vikend okupljanja sa prijateljima. Sve je napravljeno baš po preciznim istraživanjima navika potrošača i sve ide u prilog vašoj odluci da provučete tu karticu. I nemojte se osećati grešnima zbog toga, šoping molovi su poput foruma u Starom Rimu i danas su to mesta na kojima se održavaju izložbe, radionice, koncerti i predstave.
Ukoliko bi trebalo sa ovog mesta poručiti nešto pametno o potrošačkim navikama prosečnog stanovnika planete u kapitalizmu ili o tendenciji za kompulsivnom kupovinom, onda neka to bude ovo: Ako već ishitreno posežete za svojom karticom u ovim crnim danima po vaš, mukom stečeni budžet, neka to bude dobar naslov neke knjige. I vodite računa o podacima koje ostavljate pri internet kupovini.

Ovaj članak je prvi put objavljen na djurdjevak.com

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.