Muzika je oko nas, Dušan Strajnić, Stray Dogg

Crowds of people having fun on a music concert
0

Ovo je pedeseti, jubilarni intervju na ovom blogu, i prvi koji radim sa nekim muzičarem ☺
Moj današnji gost je Dušan Strajnić-Dukat, pevač alternativne rock grupe Stray Dogg.

                             Stray Dogg

SD: Dušane, hvala što izdvajaš vreme za ovaj intervju. Na početku bih
postavila pitanje koje se samo nameće: Kada si odlučio da oformiš bend i zašto se zove baš Stray Dogg?

Stray Dogg je nastao 2010. godine, kada sam posle par godina sviranja gitare, naisao na coveka koji je hteo sa mnom da svira moje pesme kojih sam imao svega par u pocetku. Stefan je smislio i naziv benda, koji se negde naslanja i na moje prezime Strajnic.

SD: Zašto pevaš na engleskom?

Muzika koju slusam je na engleskom, pa kada sam poceo da pisem tekstove za muziku koju sviram, bili su na engleskom, nekako prirodno. Stray Dogg ce uvek biti na engleskom, dok ce neki novi muzicki projekti koje budem pravio verovatno biti na srpskom.

SD: Koliko ste nagrada kao Stray Dogg dobili i koja ti nagrada najviše znači?

Dobili smo nekoliko, ne verujem previse u nagrade ili uopste u takmicenja, narocito ne u umetnosti, ali ako bih morao da izaberem onda ona od emisije  Gruvanje, 2013. godine, jer je na neki nacin bila prva pa mi je znacilo to sto nas je neko prepoznao u tako ranom stadijumu nase karijere.

SD: Spotovi tvoje grupe su divni, priznajem da uživam u njima. Koliko košta jedan spot i ko ih režira?

Spotovi kostaju mnogo, ako zelis da izgledaju dobro. Sad, to sta je mnogo, to je naravno subjektivna kategorija. Imam tu srecu da poznajem dosta ljudi na nasoj umetnickoj sceni uopste,i onda sve to kosta znatno manje, jer se ljudi medjusobno ispomazu, a i znaju kolike su zarade, i onda se medjusobno ispomazemo da bismo uradili dobru stvar.
Upravo snimamo spotove za pesme sa novog albuma, spotove rezira Jelena Gavrilovic a snima Dusan Grubin, i pritom smo dobili veliku podrsku Cinnamon produkcije bez kojih ne bi bilo sanse da snimimo to sto jesmo.

SD: Osim što pevaš sviraš i na ritam gitari i usnoj harmonici. Koliko ti je vremena bilo potrebno da naučiš da sviraš usnu harmoniku?

Usna harmonika nije tezak instrument za pocetnike, to je melodijski instrument na kojem , ako prateci instrument poput gitare svira u pravom tonalitetu, je nemoguce pogresiti. Treba nauciti par stvari u pocetku, ali kada se to savlada sve je stvar muzikalnosti i kreativnosti. Naravno, pricam o nekom prosecnom umecu, za sve preko toga, kao i u svemu drugom, potrebno je vreme i predanost. Dobra stvar je i sto je fizicki mali instrument, i lako prenosiv, pa moze da se nosi sa sobom, i vezba kad god i gde god.

SD: Koliko je Stray Dogg do sada imao nastupa i koji bi nastup izdvojio kao najbolji?

Cini mi se izmedju 250 i 300. Imamo to negde zabelezeno, ali tu negde se krece ta brojka. I pored svirke na main stageu Exita, Sava Centra ili Lisinskom u Zagrebu, i dalje mi najvise emocija budi secanje na nasu prvu svirku u Domu Omladine, sa bendom Bitipatibi 2011. godine, kada je bilo preko 500 ljudi na koncertu, to uzbudjenje koje sam doziveo tada na bini do sada mi se nije ponovilo opet.

SD: Kako je to biti lice sa televizije?

Ok je za sad, nije to sve toliko popularno da bi mi smetalo, jos uvek prija da neko ima par minuta i lepih reci za ono cime se bavis, iako ga ne poznajes.

SD: Kakvi su planovi grupe za budućnost? Kako vidiš Stray Dogga za pet
godina?

Izlazimo u Evropu konacno, tezak je put i treba istrajati, kao da krecemo nanovo, ali tu vidim tu neku promenu i prekretnicu. Takodje vidim i dosta novih koncerata u regionu, i jos par albuma.

                             Voždovac Dušanovog detinjstva i mladosti

SD: Dušane, odrastao si u ulici Jove Ilića. Kako je izgledala ta ulica kada si bio mali i da li se ona promenila danas?

Menja se, ali te neke kljucne tacke su i dalje tu. Prednost ili mozda mana moje ulice je sto ako tako resis, mozes da ne izadjes nikad iz nje, jer imas sve, vrtic, osnovnu skolu, gimnaziju i dva fakulteta. TU je cak i popravni dom, ako podje po zlu, ali i gomila sportskih terena. Divna ulica, definitivno mesto gde se osecam najsigurnije na svetu.

SD: Na koja mesta voliš da izlaziš na Voždovcu? Šta bi preporučio nekome ko prvi put poseti tvoj kraj?

Idem u Bistro na kafu, i da jedem u Piano Loco ili Stepin Vajat. Retko kad izlazim, cesce se setam sa drugarima do Trosarine i nazad, ili dole do Autokomande, i to bih najradje i preporucio.

SD: Da li si lokal patriota, koliko ti znači Voždovac?

Jako volim svoj kraj, kao sto rekoh, osecam se tu najsigurnije, i iskreno voleo bih tu i da zivim i odgajam porodicu kada za to dodje vreme.

                                      Kao leksikon ☺

SD: Dušane, kao mali si trenirao tenis. Da li si želeo da se aktivno baviš tenisom?

Jesam, skoro 15 godina sam se time bavio, i video sebe kao profesionalnog tenisera, ali to nazalost nije uspelo da se ostvari, Novak Djokovic, Janko TIpsarevic i Viktor Troicki su bili isuvise jaka konkurencija ????

SD: Ko je uticao na formiranje tvog muzičkog ukusa, i kada se pojavila ljubav prema muzici?

Dosta rano, slusala se muzika dosta kod kuce kod nas, i onda prirodno ti prvi uticaji su bili roditelji, pa je onda krenulo da se razvija spontano u nekom trenutku. Sve sam prosao, to je valjda isto bitno, da bih na kraju iskristalisao ono sto je zapravo moj ukus, i ono sto me najvise pomera, a to su bluz i folk pre svega.

SD: Na portalu Vice dao si zanimljiv i dobar komentar vezan za jedan Bajagin album. Da li i dalje slušaš Bajagu?

Retko kad bih pustio Bajagu, ali se uvek obradujem da ga cujem negde.

SD: Šta radiš u slobodno vreme, kako se najbolje opuštaš?

Evo upravo sam na Tari na planini, sa devojkom, na odmoru, sviram pola dana, drugu polovinu gledam filmove ili kuvam, i eventualno prosetam. Tako se najbolje i opustam.

SD: Da postoji ona vremenska mašina, da li bi radije otišao u prošlost ili u budućnost?

Verovatno u proslost, romanticna su ta secanja na proslost.

SD: Ko su tvoji muzički uzori?

Nick Drake, Elliott Smith, Neil Young, Bob Dylan, Led Zeppelin, Elvis, Jarboli, Jeff Buckley, ali i mnogi drugi..

SD: Između televizije i radija, ti biraš…

Televiziju.

SD: Između italijanske paste i domaće sarme, ti biraš..

Pastu definitivno.

SD: Ko je tvoja najveća podrška kada je u pitanju tvoja karijera muzičara?

Moj bend definitivno, devojka Natasa, i porodica.

SD: Dušane, definiši pojam uspeh u životu.

Uspesan covek je onaj koji sa osmehom trazi srecu u zivotu, i ume da prepozna kad povremeno naidje na nju, i dopusti sebi da uziva bar na tren.
Uspeh je samo trenutak, nije stalna kategorija, ali potraga i ucenje su vecni i oni jesu sreca.

SD: Da li rado daješ intervjue i koliko su ti ova pitanja zanimljiva?

Dajem kad god mi se pruzi prilika, nekad vise nekad manje, u zavisnosti od perioda.  Bilo mi je lepo sa vama ????

SD: Da li čitaš blogove i šta misliš o njima?

Citam cesto, od sportskih do politickih.

Hvala ti na ovom zanimljivom razgovoru.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.