Tekst je zasnovan na ličnom iskustvu, podstaknut iskustvima ljudi koje poznajem i posvećen svima koji rade besplatno i džabe. Svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima je realna. Da li je stvarna ili slučajna, procenite sami.
Najpre, da naglasim: Nisam protiv pomaganja i činjenja usluga drugima. Štaviše, i sama to vrlo često radim. Ali… Postoji razlika između onoga što činite besplatno i onoga što radite džabe. Bar po mom mišljenju.
Besplatno je na obostrano zadovoljstvo i ima višestruku korist, svrhu, interes… Nazovite to kako hoćete. Zadovoljstvo jer se posle učinjenog vi osećate lepo jer ste nekome pomogli, a druga strana se oseća još lepše jer je dobila pomoć i podršku koju verovatno nije očekivala. Korist jer ste vi naučili nešto novo pomažući drugom i stekli iskustvo više, a druga strana je dobila rešenje problema i otklanjanje velike prepreke na svom putu. Zahvalnost nema bogzna kakvu ulogu jer često ljudi ne rade zbog zahvalnosti, nego što žele da omoguće drugima da na lakši način ostvare svoj cilj. I upravo ostvarenje tog cilja je najveća moguća zahvalnost. Ipak, lepo je kad neko ceni to što ste uradili za njega. Nekako kulturno, ljudski… I vrlo je poželjno iskazati zahvalnost i poštovanje prema onome ko vam je u datom trenutku pomoć.
Neću nabrajati šta je sve besplatno, sigurna sam da je svima poznato. Za mene, besplatno je sve što nije džabe. Dugo sam volontirala i svakako ću nekad napisati tekst na tu temu, jer besplatno to zaslužuje.
Džabe je kad radite besplatno onome ko vašu pomoć ne ceni i ne iskoristi na pravi način. Džabe je “hvala, ali…”. Džabe je “hvala, nije trebalo”. Pa kad nije trebalo, zašto je uopšte neko tražio pomoć?! Džabe je kad neko traži da nešto uradite besplatno, kad ne ceni vaše vreme, trud i rad.
Dzabe je:
– Tebi je to 10 minuta – nije tačno jer iza tih 10 minuta stoji 1.110 sati, dana, meseci vašeg truda, rada i ulaganja;
– To ćeš ti začas – ne, nećete začas jer svaki posao traži vreme da bi se kvalitetno uradio;
– Baci pogled samo – kad je tako, zašto onda niko ne kaže doktoru da “samo” baci pogled, nego se svi bunimo kada su površni;
– Tebi je to tri klika – i frizeru je često “to” nekoliko pokreta makazama, pa zašto onda plaćamo šišanje (frizeri su uložili godine rada u veštinu rec, rec i gotovo);
– Ti ćeš to bolje od mene – i u restoranu kuvaju bolje od većine nas, hajde da svi jedemo besplatno;
– Tebi je to posao – tačno, to znači da vi od toga živite i izdržavate svoju porodicu;
– Samo meni, neću nikom da kažem – ovo već ne bih ni komentarisala;
– Jao, kako mi je pomogao onaj Mika, svaka mu čast – tačno, ali njega obično plate pa ga onda više i poštuju;
– Meni treba samo savet – ali “pitanje je besplatno, odgovor se naplaćuje” (kad vam diplomirani pravnik kaže);
– Nisam još primenio/la ono što si mi rekao/la, ali evo uveliko razmišljam u tom smeru – znači da nekome to što vi radite nije ni bitno, ni hitno;
– Izvinite, ali ja mislim – odlično je kad svako ima svoje mišljenje, ali potkovano znanjem i argumentima;
– Ma samo smandrljaj da liči na nešto – da liči na šta?
– Evo ja sam nešto uradio/la, ti samo prepravi – netačno, osim ako ste majstori/zanatlije;
– E zdravo, kako si, ja ne stižem nikako da se javim, stalno u nekoj gužvi – da li ste vi bili u gužvi kada ste učinili uslugu;
– Znamo se 100 godina – baš zato, pravi prijatelji poštuju vaše vreme i rad;
– Ne znam da li me se sećaš – bitno je da su se SAD setili vas;
– Tebe to ne košta ništa – košta vas vremena koje ste mogli da posvetite porodici, sebi, ljudima kojima je pomoć zaista potrebna;
– Znam da si u gužvi – da, jer treba da zaradite novac i obezbedite sebi i porodici egzistenciju;
– Čujem da su te snašli zdravstveni problemi, brzo ozdravi i samo da te pitam – kako da ozdravite ako se ne posvetite sebi i svom zdravlju;
– Imaš jedan minut – minut imamo svi, ali iza tog minuta stoji još mnogo minuta koje možda nemate;
– Nisi mi još odgovorio/la na mejl, a poslao/la sam ti ihaaa – možda ste imali probleme, prioritete, odmor;
– Kada iznesete svoje mišljenje jer se to od vas traži, a tražilac mišljenja se uvredi;
– Sve što vi smatrate da je džabe.
Zamislite da imate automehaničarsku radnju, ili servis mobilnih telefona i da vas prijatelji zamole da “samo bacite pogled”. Radili biste do kraja života besplatno, ali i džabe.
Volontirajte, činite dobra dela, pomažite ljudima kojima ta pomoć zaista znači, darujte, budite humani, činite usluge. Radite sve stvari koje čine da se osećate dobro, koje vas ispunjavaju.
Ali uvek poštujte sebe i svoje vreme. Poštujte svoj trud i rad jer ni vama ništa nije palo sa neba. I nemojte dozvoliti da se osećate loše nakon što pomognete drugima. A loše se osećamo onda kada smatram da smo iskorišćeni.
Naučite da kažete NE. Pročitala sam negde da je NE reč koja se najlakše izgovara, a najteže izusti. Da se izgovaranje uči u najranijem životnom dobu, a koristi u kasnijem. Da je čine samo dva slova, ali da se vežba godinama. Ali, kada se jednom nauči – više se ne zaboravlja. Kao vožnja bicikle. U početku znate kako se vozi i deluje lako kada gledate druge dok voze. Onda se trudite, vežbate, padate sve dok ne okrenete taj prvi krug. Zatim više nikada ne idete pešice.
Ovaj tekst je besplatan, ali se nadam da nije džabe.
