Svetski dan secesije – umetnost oko nas

Prvo što sam pomislila kada sam želela da napišem ovaj tekst je: Zašto bi iko čitao priču o jednom stilu u arhitekturi? A onda sam se setila da bih ja čitala. 10. jun obeležava se kao dan secesije  – mog omiljenog stila u umetnosti. Tim povodom, u ovom tekstu provešću vas kroz neke primerke da vidite kako izgleda secesija u Srbiji, uz par primeraka iz Mađarske. Uživajte!

Secesija – Art Nouveau

Secesija predstavlja stil u umetnosti i arhitekturi koji je na vrhuncu upotrebe bio u periodu od 1890. do 1910. godine. Izraz secesija potiče od latinskih reči se i cedere koje zajedno znače (od prilike) “ići odvojeno”. Ovaj stil bio je zastupljen u mnogim zemljama, i kao takav postao je poznat pod mnogim imenima, od kojih su najpoznatiji Art Nouveau u Francuskoj, Modern Style u Engleskoj, Stile Floereale u Italiji i Jugendstil u Nemačkoj

Kada jednom obratite pažnju, secesiju ćete lako prepoznati. Njene glavne karakteristike su:

• mnoštvo detalja na fasadama – ornamentika,
• detalji u obliku cveća,
• ornamenti u obliku ljudskih glava (uglavnom ženskih),
• česta upotreba krivih linija u ukrasima i
• specifičan način unutrađnje grade – otvoreni prostori.

Većina primeraka secesije kod nas svode se na upotrebu ornamentike na fasadama, uz samo jedan izuzetak koji je građen po tom stilu i u svojoj unutrašnjosti. Ali o tome nešto više u nastavku teksta.

Pitali su me skoro i u čemu je razlika između secesije i neoklasicizma u arhitekturi. Neoklasicizam je počeo ranije i karakteriše ga odsustvo kitnjastih detalja. Takođe, odlikuju ga i jednostavnije linije, ali i upotreba masivnih stubova.

Secesija u arhitekturi – primerci u Srbiji i inostanstvu

Sada kada smo prošli kroz osnovne karakteristike secesije, hoću da vam pokažem i još par primeraka. Hajde da krenemo od Srbije. Mnoštvo primeraka ima u Beogradu, i to najviše u ulici Kralja Petra koja je nekada bila glavna trgovačka ulica. Tu se nalazi poznata kuća od žutih cigala, zgrada Robnog magazina i trgovačka kuća Arona Levija.

Sledeći značajni primerci su:

• zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti SANU u Knez Mihailovoj ulici,
• hotel Moskva na Terazijama,
• Vukova zadužbina u Kralja Milana,
• palata Beogradske zadruge u Savamali i
• zgrada stare telefonske centrale u Kosovskoj ulici.

Postoji još nekolicina primeraka u Beogradu, kao što su kuće poznatih pisaca ili trgovaca, ali ja sam odabrala da pogledam i opišem neke koje su meni bile u blizini.

Moj omiljeni primerak secesije u Beogradu, a ujedno i jedini pravi predstavnik bečke secesije, je zgrada Robnog magazina u Kralja Petra – a sada Kafeterija Magazin. Robni magazin je izgrađen 1907. godine po nalogu bankara i narodnog poslanika Benciona Bulija, a po projektu Viktora Azriela.

Ovo je bila prva moderna robna kuća u Beogradu, čiji su prizemlje, međusprat i prvi sprat bili namenjeni trgovini i sadržali su prodavnice. Potpuno odvojena gornja etaža služila je kao skladište, a u zadnjem delu poslednjeg sprata nalazile su se kancelarije.

Što se tiče gradnje i arhitekture, ova građevina je jedini predstavnik secesije i iznutra, zbog svog otvorenog prostora. Ostale građevine su uglavnom iznutra građene u akademskom stilu, dok se secesija ogleda samo na fasadi.

Robni magazin spolja ima i staklenu zavesu, koja omogućava dobro osvetljenje, a nekada su njegov glavni simbol bila 2 labuda na ulaznim vratima. Jedan je ukraden a drugog su uklonili jer više nije postojala simetrija.

Meni je neizmerno drago da ovaj prostor nije više zapušten i u radovima, kao do pre par godina dok je bio u vlasništvu države i dok nije vraćen onima kojima pripada. Srećna sam što sam dobila priliku da obiđem prostor i popijem kafu baš na tom mestu, što sam i uradila na sam Svetski dan secesije. Više o Robnom magazinu možete saznati i u ovom pdf vodiču.

Još jedan vredan primerak secesije na koji treba obratiti pažnju je dom našeg poznatog matematičara Mihaila Petrovića – Mike Alasa, na Kosančićevom vencu. Ova građevina je podignuta 1910. godine, i imprepoznatljive floralne motive na fasadi koji su jasno obeležje secesije. Arhitekta je bio Petar Bajalović.

Kada je reč o Srbiji, drugih primeraka secesije ima u Subotici , Senti i Vrnjačkoj Banji. Ako pričamo o okolnim zemljama, najpoznatiji primerci nalaze se u Segedinu. Na žalost, u Senti još nisam bila, ali u ostalim gradovima jesam pa evo i koje sam primerke izdvojila: vila San u Vrnjačkoj Banji, Rek palata u Segedinu i Grofova palata u istom gradu. Od stranih primeraka palata Rek je moj favorit.

Kada je reč o Subotici, ona je posebna priča. Ova grad, zajedno sa Palićem, je pravi muzej secesije u mađarskom stilu, na otvorenom. Kako ne bih dodatno dužila ovaj deo teksta, predlažem vam da pročitate zaseban tekst o secesiji u Subotici.

Art Nouveau u ostalim umetnostima: Alfons Muha kao sinonim za secesiju

Bilo koji ljubitelj secesije ili umetnosti generalno, zna ko je Alfons Muha i šta je on sve učinio za umetničku zajednicu. Ovaj češki slikar i dizajner zapamćen je kao možda najvažniji slikar ovog pokreta-epohe. Rođen je 1860.godine, započeo je studije slikarstva u Mihnenu, da bi ih nastavio u Parizu. Tamo je izradio i svoj prvi poster od mnogih, po kojima je danas najpoznatiji.

Od tada je izrađivao najviše postere i reklame u stilu secesije, i to mu je donelo veliku slavu. Kasnije se vratio u Češku, gde je ostao do kraja života 1939. godine. Izradio je i seriju od 20 velikih slika “Slovenska epopeja“, koje predstavljaju fragmente slovenske istorije. Na ovome je radio 18 godina.

Kako sam se zainteresovala za secesiju

Ne mogu da kažem da sam u svom ličnom ili profesionalnom životu imala ikakvog dodira sa arhitekturom, ali uvek sam volela da gledam razne građevine. To se može videti i po fotografijama koje donesem sa putovanja: gomila fasada i detalja na njima. Takođe, veliki sam ljubitelj estetski prijatnih stvari i mesta, pa je nekako prirodno što sam obratila pažnju na to.

Prvi put sam za art nouveau čula od našeg turističkog vodiča na putovanju u Budimpeštu, kada su nam skrenuli pažnju na neku građevinu u tom stilu. Moje interesovanje se razvilo na Sajmu turizma 2019. godine kada sam od predstavnika mađarske turističke organizacije čula da u Segedinu ima primeraka secesije, pa sam taj grad posetila u martu iste godine.

Kulminacija se svakako dogodila u maju 2019. godine, kada sam na šetnji za upoznavanje jevrejskog arhitektonskog nasleđa u Beogradu saznala za kuće u Kralja Petra, i naravno – Robni magazin. Sada mi ostaje samo da posetim i Sentu, i kompletiram svoje znanje.

Nadam se da ste u ovom tekstu pronašli nešto lepo za sebe. Nemam običaj da pišem tekstove o umetnosti, ali imala sam veliku želju da prenesem svoja otkrića i utiske o ovom stilu. Uvek sam imala jak osećaj za estetiku, pa prosto nisam mogla da ne vidim ovakve živopisne detalje. Iz toga svega razvilo se interesovanje, pa kasnije i ovaj tekst.

Da li ste znali za ovaj stil i da li ste već primetili neke primerke u arhitekturi? Da li imate omiljeni stil u umetnosti ili arhitekturi? Pišite mi u komentaru!

Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.

Ovaj tekst je ažuriran od strane urednice u cilju osvežavanja, veće tačnosti i aktuelnosti teme.

Ovaj članak je prvi put objavljen na accordingtokristina.com