Nedelju za nama obeležilo je mnogo značajnih događaja, vesti su bile ispunjene brojem nestalih, stradalih u ratovima, ispraćajima nekih ljudi koje smo svi voleli (Žarko Laušević i Ratko Božović, prim. aut), koje smo sa radošću slušali i nekako čudno za njih uvek navijali, klimali glavama i odobravali svaku izgovorenu rečenicu ispred usijanih televizijskih ekrana. Baš u nedelji za nama proslavljen je još jedan Svetski dan televizije.
Možda ova tema na portalu stiže sa velikim zakašnjenjem jer novije generacije nisu naviknute na tipkanje u daljinske upravljače, već su njihovi prstićima više za glačanje nežnih ekrana. Elem, da spasavamo što se spasiti da.
Prvi put naziv ovog uređaja upotrebljen je na Međunarodnom kongresu o prenosu električne energije u Parizu 24. 8. 1900. godine i značenje se odnosilo se na brzi prenos slika (od grčke reči tele-daleko i latinske visio-videti). Devet godina kasnije, takođe u Parizu, vršena je demonstracija prenosa slika putem žica do katodne cevi u prijemnik. Prve eksperimentalne televizije su nastale dvadesetih godina dvadesetog veka, ali su zaživele tek nakon Drugog svetskog rata. Prvo je osnovana NBC mreža, zatim CBS i W2XB u Americi, dok je 1929. godine Velika Britanija dobila BBC. Televizijski uređaji useljavaju se u domove imućnijih ljudi pedesetih godina i počinju sa retkim programom u određeno doba dana. Prvi uživo prenos u istoriji bio je 1953. godine povodom krunisanja kraljice Elizabete Druge, prenošene su Olimpijske igre, zatim 1953. godine emitovana je prva dodela Oskara, a 1966. grupa “Bitlsi” imala je uživo nastup koji je emitovan putem televizije. Samo godinu dana kasnije desio se prvi skandal u televizijskom prenosu bio je u emisiji zabavnog karaktera “The Ed Sullivan show” kada je nastupao bend “The Doors” čiji se frontmen Džim Morison nedolično ponašao i izvodio je pesmu “Light my fire” sa neprikladnim tekstom za takav prenos. Sa unapređenjem telekomunikacionih uređaja, urednicima medija se širio manevarki prostor. Kreirali su obrazovni program, polagali su pažnju u kulturni sadržaji, talk šou emisije. Mediji su počeli da zarađuju od političkih kampanja, a tv dueli između političkih aktera postajali su najgledaniji program (Nikson i Kenedi). Sa jačanjem televizije javljale su se potrebe za drugim industrijama, tako su se rađale prve marketinške agencije koje su pravile reklame kako bi promovisale proizvode i popunjavale TV sadržaj. Televizija je imala snažan uticaj na filmsku i muzičku industriju, kao i na sport. Zbog velikog interesa javnosti, a zahvaljujući medijima, u ovim oblastima je počeo da se vrti ogroman novac.
Vremenom se povećavao broj kanala, programa, kablovskih mreža, rastao je broj profesionalnih novinara, reportera, urednika, montažera, kamermana, scenarista, ali se i pored toga može čuti kako je sadržaj postao siromašniji i dekadentniji, te da su se urušili temeljni stubovi čija je uloga da informisu, edukuju i kreiraju javni moral. Kritičari medija neretko ističu da se televizija danas bavi najviše lakom zabavom i propagandom.
Istina je da ovaj medij, kao i ostali, prolazi kroz veliku krizu. I pored toga što je bio najznačajniji faktor u dvadesetom veku, što je kreirao tokove, obrazovao, zabavljao, diktirao nove stilove i davao impuls društvenom i civilizacijskom razvoju, ovaj medij je poražen pred internetom koji je stvorio novi self-orijentisani pristup. Ne postoji više dovoljno autoritativni urednik, ni dovoljno razborit novinar koji će oblikovati javno mnjenje, danas je svako urednik od onog trenutka kada otvori svoju imejl adresu i poveže se na aplikacije. Od tog momenta “mastermajnd” je algoritam koji pamti šta želite, mislite i zaslužujete. Svako u svom mejlu ima jednog poltrona koji mu ne protivureči već mu šalje samo ono što zna da korisnik voli da vidi i želi da čuje.
Za to vreme, televizija grca i bori se za opstanak tako zavedena i ucenjena u veku za koji je mislila da će biti njen. Ovaj medij su iscrpeli interesi moćnih struktura, povodljivi rukovodioci, kolektivni i lični interesi, dok je glavni adut – industrija zabave, izgubila kompas.
Koliko god mana krije, generacijama je član porodice, izvor svetlosti, zajednički imenitelj porodičnih okupljanja, svedok istorije, hroničar decenija, hranilac boraca za istinu i pravdu i kišobran ispod kog se okupljaju mnoge javne delatnosti. Eventualni krah televizije bio bi svejvrstan kraj modernog doba, posle kog bi nastupilo doba iz futurističkih filmova.
Smatrate li da postoji efikasan način da se povrati integritet i sačuva ovaj kanal informisanja?
