Šta smo naučili od Prijatelja?
Jedna od kultnih serija “Friends” prošle nedelje proslavila je dvadeset i peti rođendan. Četvrt veka. Prva epizoda emitovana je 22. septembra 1994. godine na kanalu NBC.
Za nekoga ko prezire članstvo i pripadanje bilo kom kultu, moram priznati da sam previše naklonosti poklonila šestercu zvanom “Friends”. Motajući po glavi sve serijale, likove koji su kroz njih prošli i pravce u kojima se serija razvijala pokušala sam da shvatim čemu su me naučili “Prijatelji”.
Evo nekih detalja na koje možda niste obratili pažnju:
- Nije kraj sveta ako pobegneš sa svog venčanja i ako shvatiš da komforan i ugodan život pod staklenim zvonom nije ono što želiš. Uvek je pravo vreme za novi početak (Rejčel).
- Imati problem sa viškom kilograma u detinjstvu ne znači nužno da će takav problem biti prisutan zauvek. Moniki je ljubav prema hrani bila odlučujući faktor za izbor profesije, ali i dobar način da usreći one koje voli.
- Korisno je skinuti se sa nečijeg “kazana”, precvikati kreditne kartice i krenuti da jedeš hleb stvaren od ličnog napora i truda. (Rejčel)
- Prijateljstva ne nastaju u laboratoriji, samim tim dva prijatelja mogu imati potpuno suprotna stanovišta, ideale, uverenja, a uvažavati jedno drugo i negovati prijateljstvo (Ros i Fibi).
- Ako želiš da živiš u Njujorku nekada moraš raditi i poslove koji ti se baš ne dopadaju (biti alternacija za nečiju zadnjicu, raditi kao kafe kuvarica, nositi veštačke umetke za grudi, statirati u reklamama).
- Ne treba mnogo mariti za ono šta drugi ljudi misle, oni će se vama baviti nekoliko minuta, a vaš život živite samo vi. (Fibi, kroz čitavu seriju)
- Korisno je da nekada nemamo nikakav plan.
- Velika razočaranja, hronični stres mogu biti uzročnici nervnih slomova. Ali to je trenutak da napravite ključne promene u svom životu i stavite sebe na prvo mesto. (Ros)
- Dobro je biti siguran u sebe, čak i kada nisi po meri društva.
- Ne možete uživati u životu i brinuti o svakom kilogramu. Džoji je primer nekoga ko obožava da jede i ne mari za suvišnim kilogramima.
- Ljubav nekada nije dovoljna. Koliko god voleli nekoga, nekada jednostavno nije trenutak za romansu između to dvoje ljudi. Ros i Rejčel gotovo kroz čitav serijal gaje međusobne simpatije, ulaze i izlaze iz veze, dobijaju zajedničko dete i čekaju trenutak u kome će biti vreme za njih.
- Raskidi, razvodi, gubici posla, vrlo su teški, ali se u društvu brže prevazilaze.
- Život nije što i poljem preći. Svako od nas ima uspone i padove, dobre i manje dobre trenutke, slabosti i mane, komplekse i nesavršenosti.
- “Završio toliko škole, a opet ne zna da nađe ženu, da parkira auto, da se ponaša…” Ovakvi malograđanski komentari česti su kao i košpa u limunu, dakle neizostavni za svakoga ko napravi neki uspeh u životu. To što je neko doktor nauka ne znači da je savršen muž, otac, vozač automobila, idealan komšija, da ima stila ili bilo šta drugo.
- Džoji nije neko ko često uključuje mozak, ali je srećan (ne tvrdim da je ovo uzročno – posledično). On zna šta želi u svakom trenutku i ne odustaje dok to ne ostvari.
- Život nije fer. Kako misliti o ovome, a ne setiti se rečenice: “Fibi, kako je moguće da ti nikad nisi bila kod Opre?” Disfunkcionalna porodica, odrastanje na ulici, neadekvatno obrazovanje i svi drugi faktori koji su je napravili tako posebnom nisu nešto čega se ona stidi ili što krije ni u jednom trenutku.
- Svi snovi su dostižni samo ukoliko se dovoljno trudiš da ih ostvariš. Rejčel je u prvim sezonama bila zaposlena u kafiću Central perk, dok je na kraju serije ostvarila san da se bavi modom u Parizu.
- Radite ono što vas usrećuje iako niste najbolji u tome. Osim deci u vrtiću nikome se nije dopadala muzika koju stvara Fibi, ona je to znala, ali se nikada nije odrekla svog hobija.
- Gotovo svi akteri serije su detinjasti. Njihova posvećenost igranju američkog fudbala, okupiranost bacanju lopte koju satima niko ne ispušta, pokazatelji su da možete imati preko trideset i ostati dete.
- Svako treba da ima cimersko doba života. Nije uvek lako, ali je jedino čega ćemo se uvek sa setom sećati.
- Pravi prijatelji su uvek tu jedni za druge, ma šta se dešavalo, oni su tu. Glumci su i van seta ostali prijatelji čak i posle 15 godina od posednje klape.