Jedan od neizostavnih simbola Nove godine jeste jelka, manje je poznato da uz prirodnu jelku opojnog mirisa u dom unosite oko 30 000 bubica i insekata, da je prvi na ideju kićenja jelke došao verski reformator Martin Luter, da je najveći ukras na svetu napravljen u Italiji. Opširnije o ovim i drugim zanimljivostima u nastavku teksta.
Tradicija kićenja drveća seže još u vreme starog Rima. Ova praksa uvedena je uz verovanje da se na ovaj način odaje počast Bogu Sunca, te da se unošenjem zelenila u dom u vreme hladnijeg perioda godine drveće “odobrovolji” da cveta u proleće. Pagansko verovanje bilo je da u vreme zime zli dusi hodaju zemljom i nose smrt, oni su unošenjem zimzelenog drveća u kuću pokušavali da oteraju zle sile. Četinari simbolišu večni život jer odolevaju niskim temperaturama pod kojima grane ne gube svoje čekinje. Njihovo ukrašavanje takođe seže u paganska verovanja prinošenja darova, dok lampice simbolišu zvezde nebeskog svoda.
Kićenje novogodišnje jelke tradicija je koju poštuje većina planete, a ovaj običaj nastao je u šesnaestom veku, a ustanovio ju je verski reformator Martin Luter. On je prvi postavio svećice, a na tu ideju došao je pošto je jedne zimske noći šetao šumom i gledao zvezde kroz krošnje. Svećice je električnim lampicama zamenio Edvard Džonson, pomoćnik Tomasa Edisona 1882. godine, dok je osam godina kasnije počela proizvodnja sijaličica za široku upotrebu. Prvi put se u pisanim izvorima jelka u novogodišnjem kontekstu pominje 1531. godine. Jelke su čak 1900. godine počele da “ulaze” u prodavnice i trgovinske objekte kao deo novogodišnjeg ukrašavanja objekata. Prva proizvodnja ukrasa za jelku vezuje se za 1880. godinu i robnu kuću Vulvorts. Krivac za kićenje jelke, kakvu danas poznajemo, jeste engleska kraljica Viktorija, koja je ilustrovana u časopisu London Njuz iz 1846. godine kako sa svojim suprugom Albertom ukrašava novogodišnje drvo.
Iako ne najveća u istoriji, najpoznatija jelka jeste ona ispred Rokfeler centra, koja je svojih pet minuta slave imala i u čuvenom filmu “Sam u kući”, prvi put jelka je na ovom mestu postavljena 1933. godine, a vrh jelke se uvek ukrašavao velikim Svarovski kristalom u vrednosti od 500 funti. Od 2007. godine ova jelka se ukrašava sa led sijalicama koje se napajaju solarnom energijom. Najveći novogodišnji ukras u Ginisovoj knjizi rekorda iznosi ukrasna kugla sa oko 5 metara u prečniku napravljena u Italiji.
Takmičenje u visini jelke kao da nikada ne prestaje i rekordi se iz godine u godinu obaraju. Decembra 1950. godine u Ginisovu knjigu ušla je prirodna jelka visine preko 67 metara postavljena u trgovinskom centru u Sijetlu. Jedna od najviših veštačkih jelki bila je postavljena u prestonici Sri Lanke 2016. godine, visine preko 72 metra, čime je oboren rekord kineske jelke sa 56 metara. Jelka iz Sri Lanke oborila je i druge rekorde jer je na njenom postavljanju učestvovalo 150 radnika, postavljeno je 600 000 svetiljki, težina ukrasa na vrhu iznosila je 60 kilograma, postavljeno je preko milion šišarki i drugih ukrasa. Ukrašavanje jelke bilo je i osporavano kroz istoriju, naime u sedamnaestom veku u američkoj državi Masačusets bilo je strogo zakonom zabranjeno dekorisanje novogodišnjeg drveta, kao i upražnjavanje svih drugih prazničnih aktivnosti.
izvor: Politikin zabavnik, magazincic.rs, dnevno.rs, foto: pixabay
