Rastanke ne priznajem

0

Televizijski program ovog jutra naveo me je da pomalo mazohistički učestvujem u ceremoniji od koje pomalo okrećem glavu. Bežim od autobuskih i železničkih stanica, aerodroma i držim se podaleko od raskrsnica nečijih puteva. Susreti, nabijeni emocijama jednačine su sa dosta nepoznatih, obogaćene nekakvom zebnjom, uz pravdanje “tako mora”, sa nepodnošljivom željom da se taj trenutak što pre okonča. Od kakvog su materijala svi zaposleni na ovakvim mestima? Kako je, pobogu, moguće gledati kako se iznova i iznova pred njihovim očima odvijaju oni najkatarzičniji trenuci nalik onim u pozorišnim predstavama, kada knedla dugo sabijama u grlo puca, dok zagrljaj popušta i ostaje ruka koja sa sve veće udaljenosti sa kartom u ruci maše? Na sreću, današnji susret, pred televizijskim kamerama išao je u suprotnom smeru, ali sa ništa manje emocija, u to sam uverena. Za sve one koji ne znaju o čemu govorim ostaviću video snimak na kome su autentični susreti na aerodromu, bez mnogo reči jer pogledi govore.

I zato ne dami zato neću i zato rastanke ne priznajem“, Mika Antić. 

foto: pixabay.com

Ovaj članak je prvi put objavljen na djurdjevak.com

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.