Da li se neko seća fenomenalnog kviza na nekadašnjoj televiziji Avala pod nazivom “Genijalci”? Ukoliko vam je odgovor potvrdan nadam se da delimo istu setu, kada je u pitanju nedostatak sličnog televizijskog sadržaja. Za one sa svežijom krštenicom ili pak dovoljno starom da ih pamćenje napušta, reč je o kvizu koji je vodio Boris Komnenić, a gde su na neuobičajeno čudna pitanja odgovarali uvek stalni članovi “genijalci” Srđan Miletić, glumac i Uroš Đurić, slikar, ali i njihovi gosti. Pitanja su bila sastavljana po principu dovođenja u vezu stvari koje se u prvi mah ne bi mogle dovesti u korelaciju, na primer: “Kakve veze ima marketinška agencija McCann i reč fabing?”
Iako bi baš ovakvo pitanje moglo da se nađe u pomenutom kvizu, do toga nikada nije došlo jer je termin “fabing” skovan oko četiri godine nakon emitovnja kviza. Ali, odgovor na ovo pitanje pokušaće da vam da tekst koji sledi.
Kako se može naći na Vikipediji, ovaj termin nastao je kao neologizam za pojam koji označava zanemarivanje sagovornika u razgovoru, uz neprekidnu upotrebu mobilnog telefona.
U jednom segmentu označava nevaspitanje u komunikaciji, a u drugom se odnosi na novi kamen spoticanja u romantičnim vezama. Najslikovitiji prikaz ovog “poremećaja” ima praktičnu primenu u bilo kom kafiću, čekaonici ili učionici gde veća grupa ljudi komunicira samo sa svojim telefonom. Suština jeste u tome da su ljudi zajedno samo fizički, a da se sva njihova pažnja i posvećenost seli u imaginarni svet. Sve je počelo nastankom takozvanih socijalnih mreža, čiji je cilj bio povezivanje ljudi, a kada se otelo kontroli postalo je svoja suprostnost koja desocijalizuje. Dakle, niko nije pametniji od pametnog telefona, niko zanimljiviji od aplikacija i niko bolje ne drži pažnju od površnog skrolovanja kroz šareniš surfovanja internetom.
Ovim su se bavili istraživači sa Bejlor univerziteta u Teksasu, koji su rezultate objavili u listu Computers In Human Behavior. Rezultati pokazuju da parovi koji se od početka veze suočavaju sa fabingom u velikoj meri nezadovoljni svojom vezom ili brakom, za razliku od onih koje je prisustvo pametnih telefona mimoišlo ili ih nije pogodilo u velikoj meri. Danas se veze uglavnom svode na “dabl-fabing” što znači da oba partera imaju paralelni svet na telefonu – portale koje čitaju, društvene mreže na kojima grade svoj imidž, igrice koje igraju, podkaste koje prate, dok se njihova konekcija u realnom vremenu urušava – svodi se na razmenjivanje poneke rečenice u pauzama učitavanja novog klika.
Posledice ovakvih navika vode gotovo izvesno do nezadovoljstva – partnerom kakav jeste, upoređivanjem sa nekim drugim vezama i partnerima iz idealnog sveta sa internet platformi, povređenosti usled zapostavljanja, neučestvovanja u zajedničkim ritualima, nepoverenje i ljubomora zbog konstanog korišćenja telefona, izostanak komunikacije i interesovanja za stvarne probleme sa kojima se suočavaju ponaosob. Ukoliko je jedno u vezi veća žrtva fabinga, njegov partner će se osećati odbačeno, manje vredno i nevažno, jer je bitka za pažnju, gde je jedan od igrača veštačka inteligencija, osuđena na propast.
Istraživanje na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Kanadi utvrdilo je da ovakav sindrom narušava četiri najznačajnije potrebe: za pripadanjem, za samoprocenom, za smislenim životom i za kontrolom.
Šta definiše faber-a? Reagovanje na svaki signal koji telefon šalje (poziv, poruka, čak i u toku razgovora sa drugim članovima porodice), mobilni koji prati vaše kretanje od kreveta, kuhinje, toaleta, posla, tokom čitavog dana. Faber je online i kada ode u krevet, rasejano razgovara dok gleda u telefon, na svaku pauzu u govoru poseže za uređajem. Lečenje fabinga prati sledeće faze: osvešćivanje problema, phone free zone (bez telefona), koje mogu biti vremenske ili prostorne, sklanjanje telefona iz vidnog polja kada ste sa partnerom, prijateljem, članom porodice, offline detoks – dani u kojima ste nedostupni, odnosno potpuno bez telefona, uključivanje partnera u vaš digitalni svet – zajedničko gledanje istog sadržaja na istom uređaju. Interesovanje za osećanja koje partner gaji.
A čitavoj problematici kumovala je marketinška kuća McCann. U maju 2012. godine, na inicijativu Macquarie Dictionary rađen je lingvistički eksperiment, a za realizaciju projekta angažovana je čuvena agencija. Jedan od direktora agencije Adrian Mils, pozvao je lingviste, književnike, pesnike kako bi skovali termin za ovaj oblik ponašanja. Kovanica je nastala iz dve reči: phone (telefon) i snubbing (ignorisanje, lađenje nekoga). Kao proizvod je nastala i kampanja “Stop fabovanju” i ona se od Australije proširila na Meksiko, Veliku Britaniju, Nemačku.
I tako je svet postao za nijansu licemerniji u još jednom socijalnom eksperimentu. Grupa naučnika ukazuje na društvene fenomene koji čitav svet vode u kulturno uništenje i samodestrukciju dok sa druge strane na livadi globalnog sela niču novi vidovi vazalnog povezivanja sa svetlećim ekranom. Koliko god kritika fabinga bila razumna ne treba zaboraviti uslovljenost korišćenjem uređaja za: zakazivanje pregleda, informisanje, proveru stanja na računu, online plaćanja, prijavu ispita, kupovinu karti za prevoz, učenje, brojenje koraka, proveru mejlova, plaćanje parkinga, komunikaciju sa kolegama, šefovima, zaposlenima, praćenje pošiljki, kontrolu deteta, zabavu, kontrolu sigurnosnih kamera, proveru vremenske prognoze, traženje alternativnih izvora informacija, održavanje kontakta sa ljudima, navigaciju, traženje partnera, seksting. Pokušajte da napravite detoks od telefona i uverite se koliko brzo ćete biti izopšteni ili kažnjeni (od šefa, banke, parking servisa, kurirske službe…)
Uvek ću se vratiti na zapažanje jednog prijatelja da je mobilni telefon najnepristojnija tekovina civilizacije i neka se tvorci ne prave naivni.
foto: pixabay.com/users/mohamed_hassan
