“Ovo je Srbija” dok je mi gledamo drugačije
Među brojnim mejlovima na ovom portalu našao se i jedan neobičnog sadržaja. Stigao je od izvesnog Jose Angelo Gallegos-a. Ušla sam da po ko zna koji put budem sigurna da mi je stiglo “nasledstvo koje sam dobila od bogatog rođaka iz inostranstva”, odnosno, da je reč o lančanim porukama (navlakušama), potencijalnim virusima i hakerskim napadima. Ipak, jeste iz inostranstva, ali nije rođak, ne odnosi se na nasledstvo, ali nosi lepe vesti. Reč je o svetskom putniku, koji je dao otkaz na poslu, pa se iz rodnog San Franciska uputio za Beograd. Ubrzo po sletanju na aerodrom “Nikola Tesla” postaje zaljubljenik u sve što naša zemlja sa sobom nosi. Za našu prestonicu zainteresovao se kroz priče svojih kolega, ali je njegovo znanje o ovom prostoru bilo veoma oskudno. Nakon što je najbližem okruženju saopštio da putuje u prestonicu Srbije, bili su uznemireni i poželeli su mu da se živ vrati odatle. Drugi pak nisu nikada čuli za državu pod ovim imenom, dok su oni koji su nekada i čuli za našu zemlju bili ubeđeni da se nalazi na tlu Azije. Ipak svima je sinonim bio sličan, da je reč o vrlo nebezbednoj zemlji, sa visokom stopom kriminala, i sasvim sigurno, o zemlji koju niko ne želi da poseti.
Upoznao je mnoge ljude, doživeo “vibracije” Beograda, noćnog provoda i kućnih druženja, osetio je ukus Karađorđeve šnicle, zaljubio se u gibanicu, dok se opuštao uz rakiju. Momak koji se opredelio da putuje po svetu i govori o iskusvtima sa tih putešestvija poručuje da je Srbija jedna od najbezbednijih zemalja u kojima je bio, takođe kao glavnu karakteristiku navodi našu neverovatnu privrženost porodici, kao da izrazito vodimo računa “jedni o drugima”, ističe kako naši ljudi mnogo pevaju, takođe navodi da ljude sa ovog prostora krase jake ličnosti i veliko srce.
Hose Anđelo je samo još jedan stranac koga je Srbija “kupila” u toj meri da pravi serijal dokumentarnih emisija o nama i tlu na kome živimo. Kako kaže cilj mu je da na ovaj način razbije predrasude o ljudima sa naših prostora.
Ovo je za prosečnog Srbina, dok pakuje kofere, jedna stereotipna priča o dočeku svakog putnika namernika na red ajvara, red slanine, srk rakije, korak dva po Skadarliji. Svaki stranac koga je put ikada naveo na ovaj deo Evrope i Balkana biće očaran mestima i ljudima sa našeg prostora. Ovo nije priča za strance, ovo je priča za nas, koji sve navedeno zanemarujemo. A onda odnekle kao da zamiriše ajvar ili gibanica, ponestane nam imunitet od zagrljaja onih koji brinu o nama i za čije se veliko srce čvrsto držimo.