Kad već upoznajemo decu sa svetom, red je da znaju o zemlju iz koje dolaze. A zemlja je prelepa, sa dobro poznatim i onim manje poznatim mestima za uživanje. Šteta bi bila ne upijati lepote iz svih krajeva naše Srbije. A lepote svuda, na pretek.
Krenuli smo sa upoznavanjem jugozapadne Srbije i to baš u vreme Perseide, meteorske kiše. Čekala nas je Golija u svom najlepšem izdanju. Izabrali smo Vilu Avramović sa nestvarnim pogledom, ukusnom, domaćom hranom, bazenom za umočiti se pri vrelim danima, Adrenalin parkom kad odmor treba preseći jednim razmrdavanjem srca. Same sobe nisu oličenje luksuza, barem ne one koje sam imala prilike da vidim, ali to je, svakako, najmanje bitno, barem nama. Jedino što bi trebalo da imate na umu jeste put od podnožja planine do smeštaja put nije asfaltiran i ravan.
Kada vam domaćin stegne ruku, pokaže sobe, dočekaće vas slatko i domaća rakija. Mene je baka naučila da slatko na stolu znači da ulaziš u domaćinsku kuću i da si dobrodošao. Žao mi je što baka više nije u onim godinama kada može slatko da spremi, ali mi je, s druge strane, neizmerno drago što se još uvek zadržao običaj u nekim delovima Srbije.
Ukoliko se ovde uputite na par dana, moći ćete da uživate u dugim šetnjama kroz skoro neukroćenu prirodu. Ponesite i neku kanticu da uberete maline i kupine na koje naiđete usput. A kad krene sunce da se povlači iza vrhova i zapali nebo, neko se prihvati gitare, a deca traže najbolje skrovište za žmurke.
I nemojte da vas iznenaditi kad čujete da vam neko doziva ime. To su drugari iz Beograda koje niste skoro videli. Došli i oni sa detetom.
Predivno je svojoj deci upriličiti i rasput u prirodi, naročito onoj koja nemaju bake i deke na selu.
Na manje od 2 sata od Beograda, smestilo se naselje na visoravni planine Maljen poznata pod nazivom Divčibare. Do ove posete mislila sam da su Divčibare, zapravo, planina, jer često kao turističku ponudu niko ne spominje Maljen, Kad ono… Naučila sam nešto novo.
Divčibare posećujemo baš u ovo vreme pandemije, jer nam je boravak u stanu dozlogrdio, a ovde šetamo po šumama, upijamo lepote pogledom, dišemo punim plućima, šutiramo kamenčiće, beremo cveće i skupljamo šišarke. Mihailo više nije u fazonu da prati naše želje, već, dečko ima svoje i želi da ide i da radi baš ono što je on namerio. Sada nam se dupliralo vreme potrebno da stignemo tamo gde smo namerili. Ali je pravo uživanje gledati ga kako istražuje i uči nove reči. Bere cet i skuplja kiake.
Divčibare će tek biti veliki turistički centar, iako je tu čast već imao do pre Drugog svetskog rata. Dosta se ulaže u izgradnju i ponudu. Ovde možete doći zimi na skijanje, ali i na proleće, leto, jesen i šetati šumom i poljima i popeti se na obližnje vrhove – Golubac, Paljba, Crni vrh i Veliko brdo.
Što se hrane na Divčibarima tiče, ne znam ništa, jer u ovo vreme nijedan restoran, kafić nije radio, ali sam dobila preporuku da su komplet lepinje iz Divčibarskog zamka odlične.
Pri samoj granici sa Mađarskom, možete posetiti prelepu ergelu Kelebija, gde vaša deca mogu jahati ponije i gde možete uživati u fantastičnom prizoru prelepih lipicanera. Ceo prostor je prelepo uređen za celodnevno uživanje sa zdanjima izgrađenim u panonskom stilu i dugim alejama. Možete se upisati u školu jahanja, iznajmiti kočiju i provozati se, obići štale, muzej fijakera ili ručati sa pogledom na konje kroz stakleni zid. Ovde se svakog leta održava parada konja i kočija.
U blizini je hotel Majur, takođe građen u panonskom stilu, gde se možete smestiti, uživati na bazenu ili u pogledu na emue, lame i labudove dok ispijate kafu na terasi hotela.
U blizini je i Vinarija Zvonko Bogdan, salaš Jelen, jezero Palić i divna Subotica sa Plavom i Zelenom fontanom, impozantnom Gradskom kućom, palatom Rajhl. Nema šanse da će vam zafaliti mesta za uživanciju.
Specijalni rezervat prirode Zasavica je pravo blago ovog kraja. Nalazi se u blizini Mačvanske Mitrovice. Ovo nesvakidašnje mesto je stanište dabrovima, magarcima, mangulicama, podolskom govečetu, belom i žutom lokvanju, kao i velikom broju ugroženih taksona.
Ovde možete iznajmiti čamac koji pokrećete odgurivanjem motke, prošetati Zasavicom dvema šetačkim stazama, napraviti selfi sa magarcima i konjima i uživati u specijalitetima od mangulice i liketu od magarećeg mleka.
Takođe, Zasavica poseduje prostor za auto-kamp, gde svako mesto ima obezbeđeno snabdevanje sa pijaćom vodom i strujom. Nemojte da propustite da se popnete na vrh kule gde ćete imati najlepši pogled na ovo parče prirode.
Na obroncima planine Rudnik, okruženo šumama i proplancima, nalazi se etno selo Zavičaj. Mi smo smešteni u četvorokrevetnoj kućici gde imamo sve kao i kod kuće.
U okviru etno sela su još dve dvokrevetne kućice i velika trokrevetna soba. Možete izabrati pun pansion, a možete i sami spremati hranu. Kada izađete ispred kućice, prostrana, tek pokošena livada stvorena za dečije korake, se pruža ispred vas.
Možete ručati u hladu krošnje drveta ili u zajedničkoj trpezariji. A kad se sve umiri, pre nego što padne mrak, možete ugledati i zeca kako bezbrižno poskakuje baš tamo gde su se do malo pre igrala vaša deca. U blizini je Garaško jezero, uzvišenje Ostrovica i varošica Belanovica, a možete i prošetati obeleženim pešačkim stazama. Ukoliko ste zaljubljenik u domaće proizvode, ovde možete pazariti sir, kajmak, rakiju i vino. Idealno mesto za beg od brzog života i uživanju u svemu što priroda nudi.
Iako u Beogradu živim preko 20 godina, tek skoro sam prvi put posetila Kosmaj. Važi za najnižu planinu u Šumadiji sa tri vrha Mali, Goli i Rutavi. Ono po čemu sigurno prepoznajete Kosmaj jeste Spomenik palim borcima na vrhu Mali vis, u ataru sela Rogača. Parkirajte auto i uputite se pešaka prema spomeniku. Uživaćete u hladu hrasta i bukve usput. Svuda po planinu su obeležene pešačke staze, a predlažem vam da se popnete i do velikog drvenog vidikovca na vrhu Kosmaja.
Manastir Tresije je, takođe, jedan od značajnih simbola ove planine. Naziv je dobio po potoku koji ovde izvire. Tu je i manastir Pavlovac, na koji nikako nećete naići slučajno, jer se nalazi duboko u jednoj od kosmajskih jaruga. Možete posetiti i Markovačko jezero. A kad poželite da popijete dobro pivo i pojedete ukusan obrok nakon celodnevne šetnje, Kabinet pivara je idealno mesto za to.
Gajimo posebnu ljubav prema ovoj planini. Na južnim obroncima planine, u gradu Irigu, Nebrigići su se venčali pre skoro 2 godine. Planina Franaka je izvorni naziv ove jedine planine u Vojvodini, koja je nekada bila ostrvo u Panonskom moru. U ponudi ima mnogobrojna izletišta, a ja ću ovde izdvojiti par.
Iriški venac sa kog se pruža veličanstven pogled. Poznat je još i po spomeniku Sloboda. Najveći broj posetilaca upravo dođe ovde.
Andrevlje, kraj Dunava, sa prostranom livadom, mnogobrojnim terenima, šetalištima, stazom za trčanje i velikim kongresnim centrom CePTOR. Borkovac, poznat po Borkovačkom jezeru i nadimku „pluća regije“. Nalazi se u blizini Rume, kraj Fruške gore. Ovde imate par restorana, kafića i hotel sa wellness mogućnostima. Stražilovo nudi beskrajno zelenilo, mir i uživanje u prirodnim lepotama. Ovde je sahranjen Branko Radičević, čiji je spomenik podignut baš ovde. Ako se uputite na Fruškogorski maraton, onda ćete posetiti Popovicu, sa veličanstvenim pogledom na Novi Sad i Dunav. Ovde možete kampovati ili uživati pored jezera.
Ove godine ćemo imati više prilike da uživamo u lepotama Srbije. Već sam vam pisala o lepotama Uvca, Tare, Kopaonika,Zlatibora, Viminacijuma i etno sela Kapetan Mišin breg, dvoraca Vojvodine. Imamo svašta nešto na umu da obilazimo, dosta toga sašuvano na mapi Srbije. Nadam se da sam vam otkrila neke nove zanimljivosti i da ćete još bolje upoznati ovu našu lepu zemlju.
NAPOMENA: Zabranjeno je preuzimanje sadržaja sa ovog bloga bez mog prethodnog odobrenja.
All photos by: Danica i Vlada
Camera used: Samsung S9, Huawei p30 pro
Facebook profil: https://www.facebook.com/danicassmallworld/
Instagram profil: https://www.instagram.com/danicas.small.world/
Ovaj članak je prvi put objavljen na danicassmallworld.com/sr
