Usled klimatskih promena i sve većeg zagađenja vode i vazduha, borba za očuvanje životne sredine postaje izraženija. Zelene površine se pretvaraju u urbana područja, reke se stavljaju u cevi i pune različitim otpadom, a vazduh, pun štetnih materija, postaje opasan po zdravlje. Logično je da kao pojedinci ne možemo uticati na rešenje globalnih problema. Međutim, svojim ponašanjem u vezi sa prirodom možemo biti pravi primer ljudima u okruženju. Kada ne bacamo smeće i neko drugo pokupimo, kada čuvamo reku i posadimo drvo, činimo dobro delo za našu planetu.
Srbija je zemlja prelepe prirode, a da bi bila takva moramo se pozabaviti ekologijom. Sa kojim se problemima susrećemo, šta možemo uraditi po pitanju rešenja i kako izgleda model zelenog grada, odnosno najzeleniji grad u Srbiji upoznaćeno vas u nastavku teksta.
Zemlja prelepe prirode suočena je sa brojnim ekološkim problemima
Kao i sve zemlje sveta, Srbija se suočava sa brojnim ekološkim problemima u vezi savodom, zemljom i vazduhom. Jedan od najistaknutijih u poslednjih nekoliko godina je zagađenost vazduha. Beograd je često u top deset najzagađenijih prestonica sveta, a gradovi poput Valjeva, Novog Pazara i Niša imaju više od 35 mikrograma po kubnom metru PM2.5 čestica. To znači da je prekoračena granična srednja godišnja vrednost od 25 mikrograma po kubnommetru. Prema podacima SZO, više od pola miliona stanovnika Evrope godišnje prerano izgubi život zbog zagađenja vazduha (u Srbiji 6.600 ljudi). Zato moramo da budemo svesni važnosti čistog vazduha i pre svega očuvanja zelenih površina.
Čovek je najveći neprijatelj šume, jer u čak u 90 odsto slučajeva požari su delo ljudskih ruku. Da li ste znali da od samo jednog opuška cigarete mogu izgoreti stotine hektara šuma? Isto tako, drveće je jako bitno i u gradovima. Parkovi su prave zelene oaze u kojima ljudi nisu izloženi gasovima automobila, nepodnošljivoj buci i u kojima mogu uživati u cvrkutu ptica i mirisu biljaka. Najzeleniji grad u Srbiji treba da bude prestižna titula i da svake godine pripadne drugom gradu. Nažalost, nije tako.
Reke, jezera i zemljiš te su takođe izloženi zagađenju. U reke i jezera svakodnevno se ispuštaju industrijske hemikalije i fekalije iz gradskih naselja, šireći nesnosni smrad unaokolo, dok plastika, gume i ostali otpad plutaju po njihovoj površini. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, posebno Veliki bački kanal i Borska reka koja se uliva u Timok su najzagađenije vodene površine u našoj zemlji. Teški metali i različita potencijalno kancerogena jedinjenja trenutno zagađuju na stotine lokacija širom Srbije.
Moramo biti svesni štete koju nanosimo svojoj zemlji i celokupnoj planeti. Ekologija i zaštita životne sredine treba da budu pojmovi koje koristimo u svakodnenom rečniku, ali i u delima.
Šta možemo uraditi po pitanju ekologije u Srbiji?
Kada je ekologija u pitanju, uvek treba poći od sebe. Prvo i osnovno pravilo je – ne bacajte smeće tamo gde nije dozvoljeno. Ako ne možete da nađete kante za smeće, nemojte da vam to bude izgovor da bacate otpatke bilo gde. Ukoliko je prepuna kanta, nemojte gurati još opuške, ambalaže ili papire, jer vetar može razneti to smeće svuda okolo. Pokušajte da odvojite smeće i ako u svom gradu imate aparat za reciklažu, tu ubacite staklene, kartonske i plastične ambalaže.
Kada šetate svog ljubimca, ne ostavljajte tragove. Uzmite nekad veliku kesu, rukavice i pokupite smeće oko svoje kuće ili zgrade. Zamislite koliko bi vaš kraj bio čistiji kada bismo se svi tako ponašali. Možda baš vi budete primer komšijama!
Ne zagađujte reke i jezera! Srbija nema more, ali ima plaže koje pružaju morski doživljaj. Kako bi kupanje i sunčanje na njima bilo pravi užitak, potrebno je da vod abude čista i da nema neprijatnih mirisa.
Uključite se u rad ekoloških organizacja ili ih bar podržite. Jedino zajedno možemo da zaustavimo velike zagađivače i sačuvati životnu sredinu.
Da li ste znali da je Sombor najzeleniji grad u Srbiji?
Kada iz ptičje perspektive pogledate Sombor, videćete da dominira zelenilo. Lokalno stanovništo se ponosi činjenicom da se u pitanju najzeleniji grad u Srbiji. I to bi treba da bude dobar primer ostalima da porade na sadnji drveća. Drvoredi bođoša, lipa, kestena, platana, tise, daju ovom bačkom gradu poseban miris. Ukoliko se provozate fijakerom,
uživaćete u čarima šarmantnog grada ispunjenog zelenilom. Čućete i priče o znamenitim ličnostima rođenim ovde, kao što su Laza Kostić, Zvonko Bogdan, Radivoj Korać, Nikola Jokić. A kada se vratite u svoje mesto, zavrnite rukave i dajte svoj doprinos očuvanju planete.
Fotografije: Pixabay.com, Nataša Ilić
sponzorisan tekst
