Danas idemo u deo Srbije koji je sinonim za merak. Čuvene kafane, još čuveniji temperament i rapsodija ukusa, sve je to, i još dosta toga – jug Srbije. Vi pripremite sva svoja čula jer se upoznajemo sa specijalitetima južne Srbije!
Leskovački roštilj – Jelo koje je Leskovac predstavilo svetu
Na putovanje krećemo od Leskovca i njegovog čuvenog roštilja. Leskovački roštilj svima poznat, međutim, malo ko zna šta ovo meso čini posebnim i izdvaja ga od drugih, roštiljskih specijaliteta. Leskovački roštilj se uglavnom pravi od junetine – uz dodatak povrća i začina, a karakteriše ga ljuti ukus. Leskovčani kažu da je pored sastojaka i priprema mesa jednako važna. Tako, samleveno meso se ostavlja da odstoji čak 24h, na temperaturi od 4 stepena, da bi se još jednom samlelo i zamesilo u ćevape, pljeskavice ili uštipke od mesa ili kobasice.
U meso za pljeskavice dodaju se sitno seckani crni luk, nezaobilazna tucana ljuta paprika ili sveže papričice. Uštipci se prave od istog mesa kao i ćevapi i pljeskavice, ali se uštipcima od mesa dodavaju kačkavalj, slanine i beli luk. Leskovačke kobasice se prave kombinujući juneće i svinjsko meso. Dok se od manjih komada svinjskog mesa pravi i poznata leskovačka mućkalica, uz dodatak luka, paradajza i naravno, leskovačke paprike.
Od 2008. godine, leskovački roštilj je zaštićeni brend. Oni koji žele da dobiju sertifikat da bi prodavali leskovački roštilj, moraju da prođu određene obuke, ali i da specijalitete pripremaju po tradicionalnom receptu. Roštiljijada, na kojoj možete probati sve ove specijalitete, održava se svake godine u Leskovcu, krajem avgusta ili početkom septembra.
Niški burek – Po originalnoj recepturi iz XV veka
Burek je jedno od omiljenih jela u Srbiji. Sa njim često izlazimo pred strance, kada želimo da ih oduševimo. U svakom gradu naći ćete poneku dobru buregdžinicu. Međutim, ako želite da probate pravi burek, sa tradicijom dužom od šest vekova onda idete u Niš. U Niš, 1498.godine dolazi čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istanbula. Tom prilikom on Nišlijama predstavlja burek kakav danas znamo. Burek je, po definiciji, vrsta pečenog peciva ili „jufka“ ispunjena slanim sirom, mlevenim mesom, krompirom i drugim povrćem. Koliko je ovo jelo značajno za grad i koliko je ugrađeno u njegov duh, govori činjenica da se svake godine, sredinom avgusta održava manifestacija “Dani bureka”.
Pirotska peglana kobasica – “Potkovica” koja donosi sreću gurmanima
Ćilim, kačkavalj i peglana kobasica – tri najprepoznatljivija brenda Pirota. Mi ćemo se danas posvetiti poslednjem. Recept za peglanu kobasicu nije jedinstven. Ono što je univerzalno međutim je da se za izradu nikad ne koristi svinjsko meso, već to bude uglavnom goveđe, ovčije, kozije, čak i konjsko. Pored toga za ovu kobasicu karaktersitični su i raznovrsni začini: ljuta paprika, beli luk, so zatim kombinacija raznih trava koje daju poseban šmek. Ime same kobasice potiče od procesa pravljenja. Naime nakon što se samleveno meso okači da se suši 20 do 30 dana, nekada i duže, zavisno od vremenskih uslova, za to vreme se kobasica svakodnevno – pegla staklenom flašom. Ovo se radi kako bi iz nje izašao sav vazduh i vlaga, kako bi se postigla dugotrajnost kobasice.
Kobasica je spremna i zrela kada se pojavi bela boja na omotaču, kada je postignuta tvrdoća kobasice i dobijen prepoznatljiv miris. Inače, pegalnu kobasicu ćete najčešće pronaći u karakterističnom obliku potkovice, a verovatno će vam biti servirana uz pirotski kačkavalj i neku domaću voćnu rakiju. Pirot je prepoznao značaj peglane kobasice, pa se tako od 2013. godine, u sportskoj dvorani Kej, održava Sajam peglane kobasice, koji danas predstavlja jednu od najvećih grastronomskih smotri naše zemlje.
Vranjanska samsa – Pita koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim
Samsa je tradicionalna pita vranjskog kraja, sprema se gotovo u svakoj kući i to samo u Vranju i okolini. Samsa je još jedno jelo u kom se duh orijenta koji je karakterističan za jug Srbije naslućuje. Naime reč “samsa”, potiče od persijske reči „samosa“, što znači trougao. Veruje se da samsa vuče poreklo iz centralne Azije, a predstavlja trogulasto, prženo ili pečeno, punjeno testo. Zanimljivo je i to da se i u Turskoj izgovara “samsa”.
Vranjanci je, svako na svoj način, spremaju ali tri su glavna sastojka opšte poznata – beli luk, kore i kiselo mleko. Zbog belog luka, samsa je vrlo aromatična, a specifična je i po tome što se premazuje kiselim mlekom. Samsa je 2006. godine odabrana da bude prezentovana od strane Turističke organizacije Vranja, a o kakvom jelu je reč govori i podatak da je u glasanju za prezentaciju “pobedila” specijalitete kao što su propeć, zeljanik i tarana sa piletinom.
Leskovački ajvar – Pikantni dodatak koji ide uz svako jelo
Mesto kraja našeg putovanja biće mesto odakle smo krenuli – Leskovac i njegov čuveni ajvar. Ime potiče od turske reči havyar, što znači „usoljena/slana ikra“, i zanimljivo je da deli poreklo reči sa kavijarom, pa se neretko može čuti da se ajvar naziva i “srpski kavijar”. Najčešće se koristi kao dodatak jelima, kao hlebni namaz, ali i kao salata. Uz papriku se najčešće dodaje i plavi patlidžan. Salata od čistog plavog patlidžana se zove pinđur, pa se zbog preplitanja ovih sastojaka često mešaju pinđur i ajvar. Ajvar se pravi i od ljutih i od slatkih paprika, ali i mešano. Leskovčani, zbog čuvene leskovačke paprike, imaju sve uslove za pravljenje najkvalitetnijeg ajvara, i do sada im je to išlo od ruke, pa je dobio i međunarodnu zaštitu geografskog porekla.
S obzirom na sjajne specijalitete koje možete isprobati u Leskovcu, preporučujemo da u ovom gradu odsednete i nešto duže, te iskoristite nekoliko dana da uživate u lepotama i turističkoj ponudi grada. U kvalitetu odmora nesumjivo će pomoći odličan smeštaj Leskovac, koji će sjajnom ponudom i cenama učiniti da odmorni i relaksirani krenete u gastronomsku i turističku turu kroz jug Srbije.
Nadamo se da su vaša čula uspešno zagolicana i da će vas inspirisati da posetite neki od gradova i probate neki od specijaliteta. Prijatno!
