Ostalo je nekoliko dana pa da mi istekne dvadeset i sedma.
Neću reći da nisam znala da postoji nešto karmičko što lomi krhke umetničke duše, razmišljam pretenciozno, dok se lagano pozdravljam sa ovim brojem. Mozgam šta je u tom broju što tako magično deluje i lomi život preko kolena, naravno svetski poznatim muzičkim zvezdama. Zato se neću baviti ovim mojim sve bliže trojci letima, nego onima koji su za to vreme postigli mnogo, mnogo više od svih nas, zbog čega mi je isto frka, verujte mi.
Džim Morison, Ejmi Vajnhaus, Dženis Džoplin, Džimi Hendriks imena su onih koji su na torti oduvali svećice sa brojem 27, a potom se ugasili i oni sami. Naravno, tema nije smrt, kao ni ljudi koji su svojim delima do ove godine već postali deo istorije, nego fenomen broja 27.
Neki će reći da su predugim zloupotrebljavanjem narkotika sami sebi oduzeli život, pa je priča o klubu 27 bespredmetna, u čemu ima istine, ali opet zašto ne 26 ili ne 29. Ukoliko pogledamo listu svih umetnika kojima se život prekinuo u ovoj godini videćemo da je podjednako onih koji su životom visokog rizika sami kumovali svom kraju, ali i onih koji su nesrećnim slučajem stradali.
Jesse Belvin (kantautor, stradao u saobraćajnoj nezgodi), Arlester Christian (“Dyke and the Blazers”, ubijen), Linda Jones (soul pevačica, usled dijabetičke kome), Ron McKernan (muzičak, od alkohola), Roger Lee Durham (član grupe “Bloodstone”, pad sa konja), Gary Thain (“Uriah heep”, predoziranje), Mia Zapata (poznata američka muzička zvezda, ubijena), Maria Serrano (prateći vokal, avionska nezgoda). Lista muzičara stradalih od dvadeset i sedme godine predugačka je.
U studiji Britanskog časopisa o medicini iz 2011. godine potvrđeno je da ne postoji nikakva veza između muzičara i kratkog životnog veka. Odnosno, da ne postoji nikakav rizik po muzičare u ovim godinama, barem ne na naučnom osnovu. Tako da ne ostaje ništa drugo nego da nagađamo. Ovo je otvorilo mnoge teorije od kojih neke spadaju u onostrane.
Po ovom pitanju oglasili su se naravno i astrolozi ističući uticaj Saturna koji podstiče uspeh kod onih koji na njega nisu spremni, ali im donosi i veliku patnju i to naročito između 27 i 30 godine.
Iako mnogi smatraju da je priča o “Klubu 27” prenaduvana, neki tvrde da je za mnoge umetnike ovaj klub predstavljao nekakav prestiž. Odatle i pretpostavka da je Kurt Kobejn oduzeo sebi život kako bi u istoriji muzike ostao upamćen kao član ovog kluba. Zanimljivo je i to što je Ejmi Vajnhaus nekoliko dana pred smrt pokazala bojazan od ovog broja i njegovog značenja.
Ko je ikada tragao za značenjem brojeva znaće da je broj sedam mnogima srećan, dok broj sa dvojkom pre sedmice prati neustrašive, hrabre ljude, uglavnom mnogo poštovane, cenjene, neretko planetarno slavne.
Zanimljivo je da je nekoliko američkih timova povuklo dresove sa ovim brojem.
Imajući u vidu da je veći deo umetnika članova ovog kluba pripada Rock and Roll talasu, možda je nova teorija zavere upravo nikla na ovom portalu, a to je da su neki svesno rock proglasili mrtvim kako ne bi odlazili najtalentovaniji umetnici sa samo dvadeset i sedam.
izvor: Vikipedia, foto: pixabay
