Misli i želje u koverti
Čini se da su poslednje decenije obeležile nagle promene na polju komunikacije. I da su današnje generacije mladih i onih srednjih godina podjednako osetili i učestvovali u analognim, ali i digitalnim vidovima komunikacije. Velike promene u komunikacionim obrascima inicirane su digitalizacijom i pojednostavljivanjem nekada složenijih procesa. Svedoci smo odumiranja mnogih profesija, nestajanja nekih običaja i navika, pa se samo nekada usput setimo kako je sve to izgledalo pre samo deceniju ili dve. Sa takvim osvrtom konstatujemo da smo usput izgubili neke divne navike.
Sećam se rođendana tokom osnovnog školovanja kada je slavljenik dobio emejl čestitku od rodbine iz inostranstva. To je bio prvi put da sam čula da se internet koristi i za nešto što nije isključivo vezano za posao. Stajalo je “Happy birthday” i stiker torte. Svi su uzbuđeno gledali u dizajn tog malog stikera torte sa svećicama, pažljivo analizirali jer je to, verujem, mnogima bio prvi susret sa elektronskom čestitkom (na tada minutima i satima ograničenom internetu).
Era pre interneta odlikovala je sporijim slanjem naših poruka, čekalo se danima da pismo stigne željenoj osobi, zato je i krug onih sa kojima smo se dopisivali bio manji.
Dobiti pismo od nekoga bila je privilegija, a kada novogodišnja čestitka stigne na vašu adresu značilo je da ste baš posebni i da je vašem pošiljaocu posebno stalo do vas. Pre oko dve decenije pošte su bile prepune onih koji su slali čestitke, iz poštanskih sandučića ispadale su koverte i pisma. Krasili su ih šareni crteži nalik bajkama, dok je poleđina bila ispunjena željama i rečima ljubavi. Neke čestitke izrаžаvаle su religiozna osećаnjа, neke su sadržale pesmu, molitvu, božićne stihove ili biblijske motive; drugi su se u željama fokusirаli nа svečаne pozdrаve i želje u novoj godini. Simboli na ovim čestitkama uglavnom su se ticali motiva Hristovog rođenja – zvezde na nebu (koje su vodile mudrace), kolevke, anđele, božićno drvo, belog gluba (simbol mira). Druge čestitke bile su ukrašavane Deda Mrazom, vilenjacima, Sneškom Belićem, veselom decom koja uživaju u zimskim radostima i igrama na snegu. Ovi prikazi uglavnom su bili setni i time su mnoge motivisali da se sećaju detinjstva i nekih srećnijih vremena.
Prvu čestitku za praznike poslao je Majkl Majer engleskom Džejmsu Prvom i njegovom sinu Henriju Frederiku, princu od Velsa, 1611. godine. Međutim, prvom pravom prazničnom čestitkom smatra se ona iz 1841. godine koju je naručio bogati engleski preduzetnik, a koju je, po njegovoj želji, ilustrovao Džon Kalkot Horsli. Središnji deo slike prikazivao je mlade naraštaje kako nazdravljaju primanju čestitke, dok su krajevi slike oslikavali darivanje odeće i hrane siromašnima, aludirajući na zajedništvo i milosrđe koje praznični duh treba da budi u svakome od nas. Prvu službenu božićnu čestitku poslala je 1840. engleska kraljica Viktorija. Čestitke kraljevske porodice bile su zapravo fotografije iz njihovog porodičnog doma, što su kao trend kasnije preuzeli američki predsednici u službenim čestitkama. Utvrdili smo da je Engleska kolevka novogodišnjih čestitki, ali kako su one izgledale na samom početku?
Obilovale su cvetnim motivima, prikazima iz mašte (vile i vilenjaci). Umesto snega i svetlucavih pahulja na njima se nalazilo proleće, bujanje i cvetanje prirode. Krajem devetanestog veka ovakve razglednice stižu i na američko tlo, a Luis Prang postaje “otac američkih božićnih čestitki”. Njegovi lepi prikazi ubrzo su počeli da se kopiraju zbog čeka Luis napušta ovu delatnost. I pored toga što su se “rodile” u devetnaestom veku, čestitke su pun život, pupularnost i svetsku slavu stekle u dvadesetom veku, koji možemo i zvati vek pisama i čestitki. Spektar motiva i likova na čestitkama postaje sve veći, mašta se rasplamsava, a sreća kada se u sandučiću pred kućom nađe ovaj šareni prikaz postaje sve veća. Porodice se zbog sve bolje tehnike i sve lepiših boja odlučuju da ovim papirima ukrašavaju jelku kako bi se tokom čitavog prazničnog perioda sećali želja njihovih najmilijih. Generacije rođene devedesetih među poslednjima su koji se sa nostalgijom sećaju ovog doba i čarolije koju je ono nosilo sa sobom. Početkom XXI veka čestitke su se kupovale sporadično. Nemačka pošta je 2004. godine htela da motiviše korisnike svojih usluga da ponovo šalju novogodišnje razglednice time što je podelila 20 miliona mirišljavih poštanskih markica (one su mirisale na novogodišnje kolače, cimet, medenjake, vanilu, jabuku i pomorandže).