Kao neko ko je navikao da ima ispunjen dan, dosta obaveza i organizovan život, teško mi je da priznam kada je vreme da malo zastanem. Sigurno je tako i svim drugim odraslim ljudima koji je trude da izbalansiraju posao, porodicu, prijatelje, malo vremena za sebe i jednostavno – život. U trenucima kada dođe do izgaranja (burn out-a), premora i zasićenja, vreme je za mentalni RESET!
Pregurati dan – i šta posle?
Kada postanete odrasli i naprasno količina vaših obaveza krene da eksponencijalno raste, teško je izaći iz te uloge. Maska ozbiljnosti ostaje na licu, dok je iza nje često nesigurna osoba, koja se trudi da pliva u tom jezeru punom velikih riba. Shvatamo da je to zivot i da odgovornost koju imamo vremenom raste, ali kako ćemo se mi nositi sa svim time na kraju dana zavisi od nas samih.
Baš zbog toga, kada se sve obaveze realizuju, kada se svi zadaci izvrše, mi smo ono što na kraju ostane. Ako nam se dani svode na jednolične radnje, bez neke duhovne hrane i radosti, vreme je da se zastane, i totalno resetuje. U suprotnom može doći do ozbiljnog izgaranja.
Život kao na pokretnoj traci
Ovo nije tekst u kojem ću da kukam na kapitalizam, ali neki njegovi aspekti nam zaista prave problem. 🙂 U zavisnosti od oblasti u kojoj radimo, dani se manje-više svode na rad, rad i rad. Ostaje nam vrlo malo vremena za sebe nakon posla, ili smo preumorni da bismo ga valjano iskoristili.
Ponekad se čini kao da je svaki dan isti, kako se trudimo samo da da što više radimo i zaradimo, jer naravno – bolje neka ima posla nego da ga nema, ali ima li kraja ovoj trci sa samim sobom? Živimo i radimo kao na pokretnoj traci. Mislimo – ako stanemo, ispašćemo iz koloseka i bićemo beskorisni.
To često rezultira preskakanjem godišnjih odmora, ignorisanjem signala umora koje nam šalje naše telo, i pomeranjem svojih granica sve do one linije kada više nemamo gde da ih pomerimom, jer nemamo više ni grama energije.
Tada je vreme za odmor. Fizički, psihički ili oba. Znam da je teško ponekad prepustiti drugima dirigentsku palicu, naročito ukoliko ste navikli da se mnogi uzdaju u vas, ali samo ako vi budete jaki za sebe možete biti jaki i za druge i pomoći im.
Pravi primer kako sve ovo funkcioniše je godišnji odmor. Naravno da bismo želeli da se na nedelju – dve isključimo iz svega, ali kako se približava taj trenutak, nelagodnost raste. Naravno da ovo umnogome zavisi kojim poslom se bavite, ali obično je za godišnji odmor potrebno dosta pripreme ko će i kako da odradi vaš deo posla dok vas nema, ali to ne bi trebalo da vas demotivišete da konačno odmorite.
Ovo naročito važi za vlasnike/direktore firmi ili menadžere. Imate osećaj da niko ne radi vaš posao kao vi, ili da će sve a se raspadne dok niste tu, ali da li je to baš tako?
Kako će svi oni bez mene?
Zamislite da ste roditelj i da treba da odete na odmor bez dece, koja su dovoljno odrasla da se staraju o sebi. Ne bi vam bilo svejedno, zar ne? Isto važi i za već spomenuti primer šefa i radnika. U poslovnom svetu, ovo se zove mikromenažment – potreba da se stalno nadgleda i kontroliše sprovođenje čak i najbanalnijih zadataka jer verujete da ništa ne može da funkcioniše bez vas.
Ponekad je teško prihvatiti da zaista niste neophodni, razumem ja to. Sa druge strane, to je i jedini zdrav pristup poslu i životu. Kada govorimo konkretno o poslu, dobar način da istupite iz začaranog kruga mikromenadžmenta je da delegirate zadatke.
Što se tiče ostalih aspekata života, pravila su slična! Nijedna vrsta zavisnosti nije zdrava, zato verujte drugima da će biti u redu bez vas, a vi se malo posvetitie sebi i sprovedite jedan kvalitetan mentalni RESET!
Ukoliko ste kod sebe primetime strah od propuštanja nečega dok niste tu, predlažem vm da pročtiate ovaj tekst koji se odnosi upravo na FOMO:
Šta je mentalni RESET
Kao što računar ima svoj procesor, tako i mi imamo naš mozak koji zaista radi neprestano. Pod pojmom “mentalni RESET” (reset ili restart – reč stranog porekla koja znači vraćanje na početna, fabrička podešavanja / kretanje ispočetka) podrazumevam zastajanje da bi se razmislilo, regenerisalo i vratilo u kolosek sa obnovljenom energijom.
Kako da ovo izvedete? Metod se razlikuje od osobe do osobe. Nekome je dovoljan godišnji odmor od 2 nedelje u Egiptu, a nekome produženi vikend na selu. Nekome je dovoljno da pročita dobru knjigu koja mu godinama stoji na listi za čitanje, a nekome recimo isti posao vrši džogiranje u prirodi.
Topla kupka, manikir, odlazak na utakmicu, masaža, večera sa voljenom osobom u omiljenom restoranu…lista nema kraj. Šta je ono što stalno odlažete, iako znate da vam prija? Eto, uradite to kao svoj mentalni reset.
Zaustaviti se znači nastaviti
Zaključila bih ovu temu kratkim osvrtom na osnovnu poruku, a to je da je, u ovoj zbrci zvanoj život, veoma važno da zastanete i oslušnete šta vam govori vaše telo i da to ne ignorišete. Ne idemo mlađi, znate. Godine se neće vratiti. Razmislite šta možete da uradite za svoj um ili svoje telo danas, kako ne biste utrošili i poslednje rezerve snage.
Ponekad zaustaviti se znači nastaviti dalje još jači.
Nekada odustajanje od nečega znači odlazak ka nečemu boljem. Zastanite, odmorite, prikupite snagu, razmotrite da li je vaša strategija i dalje dobra ili ostvariva, i nastavite dalje ka novim pobedama. Ja ću biti tu da navijam za vas.
Svideo vam se ovaj tekst? Pročitajte i ovo:
Koliko često vi sprovodite mentalni RESET? Koji je vaš omiljen način da to uradite? Pišite mi u komentaru!
Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.
Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.
Ovaj članak je prvi put objavljen na accordingtokristina.com
