Letovanje u Egiptu sa decom u doba Korone

Pisala sam odmor za početak septembra još u junu i tada nisam imala ideju gde bismo mogli uopšte da idemo. Opcija je bila obilazak Srbije – Đavolja varoš, Vlasinsko jezero, preko Goča, pa sve do Rajačkih Pimnica. Već u avgustu se pojavila nova opcija – Egipat. Pred kraj avgusta su krenule priče da će država uvoditi PCR test od 1.9. baš pre našeg kretanja.

Pored standardne procedure pripreme za put, ispijanja probiotike nedelju dana pred put, morali smo da zakažemo i testiranje i da se nadamo da će rezultati stići u predviđeno vreme. Ispalo je i više nego dobro, jer nam je Odeon agencija rezervisala termin za testiranje u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, pa smo sve završili za 15 minuta. Potrebno je naglasiti da se važenje testa gleda od trenutka uzorkovanja, a ne od trenutka izdavanja rezultata, pa je zbog toga potrebno da se organizujete da vam se test uklopi u očekivanih 72 sata (za Egipat) ili 48 sati (za Hrvatsku). Imali smo i uplaćeno osiguranje koje pokriva lečenje i u slučaju Korone. Sa spakovanim koferima, rezultatima i putnim osiguranjem, bili smo spremni za put. Postojala je opcija da se test odradi i na aerodromu u Hurgadi, ali nismo hteli da rizikujemo i boravimo u hotelu dok ne stignu rezultati, pa smo odabrali sigurniju varijantu.

Bilo nam je zanimljivo da vidimo kako će izgledati letenje sa Mihailom posle 9 meseci pauze od poslednjeg leta. Više nije sisao, postao je svestan prisustva druge dece, interesovalo ga je sve da vidi i opipa, pa nam je zbog svega toga izgledalo kao da će se putovanje posle tolike pauze znatno razlikovati. Igrali smo na kartu rano jutarnjeg leta i spavanja, ali je dečko zaspao tek kad smo sleteli na međunarodni aerodrom u Hurgadi. Let je protekao u igranju žmurke sa drugarima ispred, u virkanju u ljude koji su sedeli iza nas. Nije želeo da se šeta kroz avion, što je bilo sjajno.

Procedura za ulazak u avion u vreme Korone je da morate sve vreme na aerodromu i tokom trajanja leta da nosite maske. Na ulazu u avion vam izmere temperaturu i dobijete set sa još jednom maskom, rukavicama, kapicom za korišćenje u avionu. Što se hrane tiče, mi smo dobili u kutiji dva sendviča, sokić, vodu. Čitala sam da na drugim letovima, možda kraćeg trajanja, ne dobijete hranu. Pred sletanje su nam zatražili da pokažemo rezultate testa. Nakon sletanja su pozvali sve osobe koje se nisu testirale da napuste avion prvi. Da li su oni sedeli u posebno delu aviona, to ne mogu da tvrdim, jer smo bili smešteni u prednjem delu aviona, bez uvida šta se iza dešava.

Imali smo organizovan prevoz do Hilton Hurgada rizorta i nakon smeštanja po sobama, dobili smo informacije o izletima. Poseta Kairu pre septembra nije bila moguća jer je za ulazak u grad bio potreban test, ali pošto su se okolnosti promenile, pa je test potreban bio i za ulazak u Hurgadu ili Šarm el Šejk, otvorila se mogućnost obilaska Piramida ili poseta Luksoru. Zbog manjka slobodnih dana uplatili smo sedmodnevni boravak i nismo mogli da uklopima oba obilaska. Izbor je pao na Piramidama, što znači duži i naporniji put. Domaće agencije obično organizuju izlet do Kaira petkom, što se nama nije uklapalo zbog leta nazad, pa smo se raspitali u hotelu za organizovanje izleta. Ponudili su nam opciju koja uključuje vožnju automobilom, posetu Egipatskom muzeju, posetu Piramidama i Sfingi. Ova opcija nam je više odgovarala zbog bebe i mogućnosti da stanemo i odmorimo ako se Mihailo unervozi. Drugi izlet koji smo odabrali je ronjenje sa Diver’s Lodge ekipom, a treći vožnja brodom sa staklenim dnom, gde smo imali uključen i snorkling. Ostaje poseta Luksoru za neki naredni put.

All inclusive koncept nije nešto što preferiram, ali se u slučaju letovanja sa decom najviše isplati. Ne gubite vreme na spremanje hrane, o razmišljanju šta za užinu, već možete to vreme iskoristiti za uživanje na plaži sa neumornim klincem koji za 2 sata istabana bar 10km. Hilton Hurgada rizort smo odabrali zbog blizine aerodroma, što nećemo morati posle 3 i po sati leta da se vozimo još sat i nešto. Drugi ispunjen uslov je bila peščana plaža, kao najbolja opcija za dete i neosetna plima i oseka zbog veštački napravljene uvale. Na plažu ili bazen smo odlazili ujutru od 8 do 10, 10:30h ili posle ručka i dnevne dremke oko 16:30 do 18h kada se i plaža i bazeni zatvaraju. Sunce zalazi oko 18h, a prijatnije za boravak napolju kreće od 17h. Voda je jako topla i prijatno je za kupanje tokom celog dana. Dobili smo sobu u prizemlju gde terasa gleda na bazene, pa smo svako jutro imali situaciju da Mihailo želi da izleti napolje i da se brčka. Usluga je bila fantastična. Klopa previše začinjena za naš ukus, ali uvek možete naći nešto za što vam prija. Nećete ostati gladni, makar samo jeli grožđe i dinju.

Na prvi pogled, Hurgada izgleda prljavo, napušteno, grad u koji nije baš prijatno doći i boraviti. Dosta restorana zbog Korone ne radi. Takođe, u jednom delu dana, neka mesta ne rade, pa se obavestite u hotelu pre nego što igde krenete. Vozite se proverenim taxi službama, najviše onima koje nađete u hotelu. Unapred dogovarate vožnju i plaćate. Taksisti se trude da vam ispričaju nešto o gradu, pokažu najbitnija mesta, jer očekuju da ih na kraju vožnje častite. Zapravo, svi očekuju da ih častite. Preporučujem da prošetate kroz Marinu, popijete neki hladan koktel ili pojedete nešto u restoranu Che Guevara. Nemojte se iznenaditi ako vas pomešaju sa nekom svetskom zvezdom i požele da se slikaju sa vama. Čak iako im kažete da ta osoba niste vi, neće vam na prvu poveravati. Evo pitajte Vladu da vam potvrdi ako meni ne verujete. Svi jako vole decu, pa ne iznenađuje što žele da im se dodvode, daju neki slatkiš i dobiju – Baci pet 🙂 Prođite pored najveće džamije u Hurgadi – Al Mina. Sreli smo se sa Milicom i Acom u Hurgadi, jer…svet je mali 🙂 Uveče prošetajte kroz glavnu ulicu – budite spremni na razne ponude i pazite telefone i novčanike. Prenosim savete koje smo mi dobili. Lično, nismo imali nikakvu neprijatnu situaciju. Hurgada nije najlepši grad na svetu, ni blizu, ali je simpatična za videti i doživeti.

U trenutku kada nam zvoni alarm na telefonu u 3 ujutru i zovu nas sa recepcije da nas čeka vozač, mislim da bih tad najradije rekla – odustajemo i vratila se na spavanje. Ali čim malo razbistrim glavu, setim se da nas čeka dugo željeni san – Piramide. Brzo se oblačimo i spremamo, hodamo na prstima da ne probudimo Mihaila, presvlačimo ga sanjivog, zaključavamo sobu, grabimo spremljen paket sa hranom i ulazimo u auto. Čeka nas duga vožnja kroz pustinju. Pokušavamo da spavamo što više tokom puta, jer nas čeka dan pun aktivnosti. Na prvoj pauzi se razbuđujemo. Sunce lagano izlazi. Vetar jako duva. Narednih 3 sata prolazi u polu snu, polu javi. Vozač nam pokazuje novi Kairo, govori plan puta. Stižemo pre vremena za susret sa vodičem. Koristimo priliku da prošetamo jednim od mostova velikog Kaira. Iako je rano jutro, ogromna je gužna na ulicama. Čini mi se da ima već milion automobila. Vozač nam pokazuje sve velike lance hotela na obalama reke Nila. Prva misao – Nil, ona velika, važna reka o kojoj sam tako mnogo učila. San je počeo da se ostvaruje. Pravimo par porodičnih slika na mostu, retka situacija da svo troje budemo na slici. Imamo vremena i za po jednu kafu za poneti. Baš kad smo pokupili kafu, zove vodič i kaže da je stigla ispred Egipatskog muzeja. Čeka nas jako fina žena. Kaže govori nemački i engleski. Studirala je u Dizeldorfu. Govori nam da ne obraćamo pažnju na dobacivanja na ulici, na ponude da nešto kupimo ili probamo. Samo treba da nastavimo napred, za njom.

Nakon obilaska dvorišta muzeja, stavljanja maske i merenja temperature, ulazimo u muzej. Vruće je, ne radi klima, ali smo retki posetioci u ovom trenutku. Ceo najveći muzej staroegipatske umetnosti i istorije samo za nas. Krećemo u obilazak eksponata kojih ima 120000. Od najznačajnih viđamo statuu faraona Kefrena, trijadu, predstavu faraona Mikerina i dve boginje, blago iz Tutankamonove grobnice, posmrtnu masku, kanopske vaze, mumiju. Mihailo je sve vreme srećno skakutao od eksponata do eksponata i pratio vodiča. Videli smo i veliku kolekciju papirusa. Veliko istorijsko blago je smešteno u ovom muzeju, a koliko ih je tek po svetskim muzejima. Nova zgrada u blizini Piramida u Gizi, u koju će ovaj muzej biti preseljen, se završava. I vreme je da ovi eksponati dobiju novi dom.

Nakon posete muzeju, čeka nas poseta beduinskoj porodici, koja kroz generacije proizvodi esencijalna ulja i mirise. Dočekuju nas sa beduinskom kafom, pričaju o porodičnim uspesima i prikazuju proizvode koje možemo da kupimo. Vodič nam govori da Egipćani nemaju besplatno zdravstveno osiguranje, da su im bolnice trenutno prepune i da se većina leči alternativnim metodama, kao što su ulja. Najveći šok koji sam doživela jeste da sam ugledala piramide tik uz zgrade u kojima ljudi žive. Pa zar nisu u sred pustinje, na svim slikama je tako? A zapravo, jako su blizu svakodnevnog života ljudi u predgrađu Kaira, u Gizi, baš blizu nedovršenih, prašnjavih zgrada i kuća, jer su se stanovnici grada mudro dosetili da na nedovršene građevine ne plaćaju porez, odmah pored golubarnika gde Egipćani gaje golubove koje će kasnije pojesti. Zamislite da ručate sa pogledom na svetsko čudo starog sveta. E pa, ni ja nisam znala da je to moguće.

Brzo završavamo ručak i krećemo ka silno željenom mestu. Čekaju nas velelepni spomenici istorije. Ugovorili smo vožnju kočijom do mesta odakle nastaju slike Piramida, koje nas navode da pogrešno zaključimo da su u sred pustinje, izolovane od svega. Malo strepimo kako će Mihailo da reaguje u blizini konja i zbog truckave vožnje, ali potpuno bezveze brinemo, jer on uživa baš u svemu. Beduin mu daje i uzde da sam vozi kočiju, što on oduševljeno prihvata. Na uzvišenju odakle će nam Piramide lepo ispozirati, počinje foto sesija. Stavi ovako, uzmi kamen, nasloni se, pipni vrh. Sad malo ti, pa ti, pa zajedno, pa poljubite se. Uzeli smo Mihailu beduinsku maramu, pa su nam slike na kojima nosi maramu najslađe. Obilazimo i Kefrenovu sfingu bez nosa i slušamo o najzanimljivijim detaljima koje nam vodič govori. Vodič nas je pre ulaska u kompleks obavestila o mogućim neprijatnostima. Nikako ne dajte nepoznatim ljudima da vas slikaju, iako će vas pitati da to urade, jer postoji mogućnost da vam ne vrate telefon ili aparat dok im ne date nešto novca. Ili ako pristanete na jahanje kamile, koje nije ugovoreno kod određenih ljudi, neće vam dati da siđete ako im dodatno ne platite. Svi vam nude suvenire po specijalnoj ceni, pa vi odlučite sami da li želite tamo da ih kupite. Velika prednost posete u doba Korone je ta da ćete ceo kompleks imati samo za sebe. Nema gužve, zadržavate se gde želite, koliko želite. Posle aktivnog dana, došlo je vreme za vraćanje u Hurgadu i 5 i po sati vožnje. Vredelo je svakog pređenog kilometra.

Sa momcima iz Diver’s Lodge kluba smo dan ranije dogovorili odlazak na ronjenje. Spremili su nam opremu, dogovorili se za Mihailov boravak na brodu. I Vladi i meni je ovo bilo prvo ronjenje ikada i baš smo bili uzbuđeni, jer je činjenica da je Crveno more Meka za ronioce. Instruktor Mehmed je bio veoma strpljiv i pokazao nam sve znakove koji se koriste ispod vode, fazone ako dođe do toga da se zapuše uši, uđe voda u masku i kako izgleda zaron. Sa nama na brodu je bio još jedan par iz Srbije. Dogorena su dva zarona na dva različita mesta. Pojedinačno zaranjamo, a između zarona može da se ide na snorkling. A koliko je podvodni svet prelep, to se mora doživeti. Prelepi, šareni korali, šarenilo ribica, jata riba koja nam prilaze, raže i velike ribe kojima nismo zamaptili ime. Zanimljivo je koliko kad zaronite nemate kontrolu nad telom. Čim pomerite ruke, krećete da se prevrćete. Već na sledećem zaronu, kao da smo iskusni ronioci. Fantastično iskustvo koje ne smete propustiti, jer je veličanstven događaj. I evo, već želim još.

Nadam se da sam uspela da vam prenesem naša iskustva i doživljanje iz Egipta. Ukoliko imate neko pitanje, neodumicu, slobodno pišite. Srećan put vam želimo u zemlju faraona, piramida, najstarije civilizacije sa predivnim Crvenim morem i zapaljivim vazduhom.