Sveti Nikola uz svoje ime nosi epitet Čudotvorac, zbog brojnih dobročinstava o kojima se i danas propoveda. U ovom delu Balkana dugo je bila praksa da se deca daruju uoči Nikoljdana, tako što bi uz uzglavlje stavljali čarapicu, a na kućni prag čizmu, ne bi li im Sveti Nikola tu ostavio darove. Po ustajanju bi deca sa radošću hrlila ka čizmicama i čarapama, kako bi pronašli ostavljeni poklon. Drevni običaj primenjivan je kod nekih uoči Nikoljdana, a kod drugih uoči Božića. U oba slučaja, verovali su da im poklone ostavlja Sveti Nikola.
Ovaj običaj darivanja od strane ovog svetitelja nastao je iz jednog potresnog događaja zabeleženog u žitju Svetog Nikole. On je naime, pomagao tri sestre koje je zadesila teška životna sudbina. Njih je otac, nakon smrti njihove majke, primoravao na prostituciju kako bi zaradile za život. Pošto je za tu veliku nesreću saznao Sveti Nikola, a bilo je hladno pretbožićno vreme, on je noću, dok su svi spavali, tajno ubacivao u dom kesice sa zlatnicima. Sa prvim novcem otac je udao najstariju kćerku, sa ostalim novcem drugu, ali ga je dok je iščekivao kesicu za najmlađu od sestara, kopkalo ko je dobročinitelj. Rešio je da stražari ne bi li video svog spasioca. Kada je ugledao Svetog Nikolu bacio mu se pod noge i u znak zahvalnosti ljubio mu je stopala i ruke. Po jednoj od teorija Nikola je uvideo da ga otac čeka, pa se popeo na krov i kroz dimnjak ubacio zlatnike u njihov dom. O događaju je kasnije sam otac ove tri sestre svedočio. To je bio povod da se uoči velikog hrišćanskog praznika Božića, deci daruju pokloni. Od ove priče iz žitja Svetog Nikole, nastao je fantazmični lik Deda Mraza.
Sveti Nikola smatra se zaštitinikom putnika, mornara, trgovaca, strelaca, naročito dece i siromašnih.
Lik Deda Mraza oslanja se još i na mitologiju. Nordijska mitologija neguje kult Odina, božanstva koji je sa osmonogim konjem Sleipnirom preskakao velike razdaljine. Takođe u ovoj mitologiji, može se naći da je ostavljao deci poklone, koje bi njegov osmonogi i snažni konj znao da pojede. Mnogi smatraju da je tvorac ideje o Deda Mrazu sam Martin Luter, začetnik protestantske reformacije. Ime Deda Mraza, odnosno Santa Klaus, skraćeno je od Santa Nikolaus (Sveti Nikola). Debeljuškasti deka sa bradom – odnosno Mraz, obličje je dobio 1862. godine, a naslikao ga je Tomas Nast, ilustrator novina Harpers Weekly. Punu promociju, ovaj dobroćudni fiktivni junak dobio je u dvadesetom veku, kada mu stomak i brada postaju sve naglašeniji, a veliki prostor zauzima u reklamnoj i filmskoj industriji.
foto: srpskaistorija.com, расен
izvor: расен
Ovaj članak je prvi put objavljen na djurdjevak.com
