Jedini cilj koji treba da imate

0

Kraj godine i početak sledeće uvek me uhvate u turobnom raspoloženju. Uporno pitam sebe: Da li sam dovoljno postigla, da li sam dovoljno sebe dala i dovoljno se trudila? Da li su moje Novogodišnje odluke bile dobro definisane i imaju li one uopšte smisla? Odlučila sam da malo promenim pristup i razmislim koje to ciljeve zaista vredi ispunjavati.

Kako pristupam novogodišnjim odlukama

Da se razumemo, volim ja novogodišnje odluke. Već godinama ih određujem, zapisujem i uglavnom ispunjavam. Međutim, primetila sam da su mi vremenom postale ogroman teret. Ja nisam osoba koja odustaje, čak ni kada je reč o nečemu što nije dobro za mene. Ako dignem ruke od nečega sebe shvatam kao gubitnika, a ja ne volim da gubim.

Već godinama se uporno trudim da ove odluke ispunim do kraja godine, i do skoro sam osećala strašan poraz ako nešto ne realizujem. Vremenom, počela sam da bivam malo opuštenija, pa nisam smatrala da je kraj sveta ako se nešto ne “otkači” sa liste.

Mislim da je suština problema sa novogodišnjim odlukama to što prestanemo da ih smatramo prioritetima – zaboravimo u kom stanju uma smo ih doneli i izdvojili, te one za nas postanu samo liste bez gotovo ikakvog smisla.

Da li ciljate prave ciljeve
Da li ciljate prave ciljeve?

Ova pojava nije rezervisana samo za ovaj tip odluka nego za postavljanje ciljeva uopšte. Kako se protiv toga boriti? Kako uneti svežinu u realizaciju naših ciljeva?

U poslednjih godinu dana malo sam promenila svoje viđenje novogodišnjih odluka i uvela 2 prakse pomoću kojim ću izvući maksimum iz ovih ciljeva:

  1. novogodišnje odluke su podložne promenama – za razliku od prošlih godina kada su moje odluke bile toliko zacementirane u mom mozgu da sam se trudila da ih ispunim čak iako nisu nužno bile toliko važne, sada ih povremeno revidiram i dopunjujem u skladu sa životnim prioritetima za taj period.
  2. ne insistiram na realizaciji ukoliko je sve protiv toga – ukoliko primetim da mi neki cilj nije realističan, ili ga nije moguće ispuniti zbog uslova koji ne zavise od mene, ne udubljujem se dalje – prebacujem fokus na nešto važnije.
I mali napredak je napredak
I mali napredak je napredak

Pre nego što pristupite revidiranju i promeni novogodišnjih odluka, razmotrite da li ste napravili neku od najčešćih grešaka pri njihovom formulisanju. Više o tome pisala sam u tekstu “Nova godina: Novi početak ili novi izgovor?”.

Upornost VS. fleksibilnost

Već sam gore napisala da imam problematičnu tendenciju da budem uporna i idem ka realizaciji nečega što čak i nije toliko meni u korist, samo da ne bih odustala. Nakon što sam se nekoliko puta “opekla”, ali valjda i sazrela. Malo sam postala i otvorenija povodom ispunjavanja određenih zacrtanih ciljeva.

Na stranu što sam vaga u horoskopu, mislim da je suština u balansu. Treba znati kad treba stati. Dozvolite sebi da prilagođavate, isprobavate, menjate ciljeve na putu do njihovog ispunjenja. Ako nešto ne ide, ostavite to i vratite mu se kasnije. Ne vredi tvrdoglavo udarati glavom o zid.

U tekstovima “Da li ste preoštri prema sebi” i “Zašto treba prihvatiti svoje nedostatke” malo sam se osvrnula na ovu temu. Poenta je da stavite sebe kao prioritet i sve zadatke, obaveze, i generalno radnje u vašem životu koje zavise od vas, podredite sebi.

Znam da zvuči neverovatno. Ovo ipak ne znači da treba da ogreznete u samoljublju i narcisoidnosti, već da budete malo fleksibilniji, prema sebi najpre.

Jedini cilj koji treba da imate

Na početku ovog odeljka želim da izdvojim jednu misao: imajte uvek na umu da je bilo kakav napredak i maleni korak ka cilju uvek bolji nego da ne radite ništa. Za nešto je potrebna vežba, ili da “sazru uslovi”. Strpljenje je odlična vrlina, po mom mišljenju.

Sa kim se takmičite?
Sa kim se takmičite?

Kako biste došli do najbolje verzije sebe i kako biste ostvarili svoje najvažnije ciljeve, trebalo bi da prestanete da se upoređujete sa drugima. Ovu temu sam detaljnije obradila u tekstu “Vaša najveća konkurencija ste vi”.

Dolazimo do onoga što sve vreme želim da vam kažem. Jedini cilj koji treba da imate je da budete bar za mrvicu bolji/obrazovaniji/aktivniji/šta god je vama važno, nego što ste bili juče. “I put od 1.000 milja počinje 1 korakom” (Lao Ce).

Šta mislite o ciljevima: Da li ih određujete konkretno, da li ste demotivisani ako ih sve ne ispunite? Da li mislite da vam postavljanje ciljeva ništa ne znači? Pišite u komentaru!

Ukoliko vam se ovaj tekst svideo, podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još tekstova od mene? Prijavite se na moj Newsletter i slaću vam mejlove sa novim tekstovima jednom mesečno. Hvala na čitanju.

 

Ovaj članak je prvi put objavljen na accordingtokristina.com

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Novogodisnja-sarena-salata-

Želiš sveže novosti iz blogosfere?

Želiš sveže novosti iz blogosfere?

Uspešno ste se prijavili!