Trebalo mi je mnogo vremena da se odvažim na ovaj korak. Da napišem astrološki prikaz jednog ozbiljnog ludaka. Ne, neću krasti ‘leba profesionalnim astrolozima, samo sam pokušala da ono što već znam o astrologiji prenesem na blog, bez da se dalje upuštam u analize tuđih karti. Za to mogu da vam preporučim one koji od toga žive. Nekako simbolično, za to astrološko predstavljanje sam baš izabrala dan kad Sunce prelazi u astrološki znak Ribe.
Gledali ste „Džokera“? Mene je oduševio, iako bi psihijatri imali mnogo toga da dodaju i izbace, kad je reč o dijagnozama i ponašanju. Pre izvesnog vremena bavila sam se proučavanjem Džokera. I samostalno, i zajedno sa Betmenom. Nije bilo teško, Džek Nikolson je kao Džoker izjavio da je Ribe u horoskopu. Iako dobro znam da to tako ne ide u astrologiji, i da mnogo astroloških činilaca stvara jednu osobu, najnovijeg Džokera, zelenokosog klovna kog je maestralno odigrao Žoakin Finiks, sam pogledela jedne martovske večeri 2020. pre nego što nas je korona zatvorila. Svojevremeno, naišla sam na mnoge tekstove i utrkivanja u poređenju svih Džokerovih izdanja još iz davnih dana, a bilo je i onih koji su poredili samo dva najbolja, a to su Finiksov Džoker i Džoker pokojnog Ledžera.
Koji Džoker je bolji?
Pomenuću i Ledžerovog Džokera, ali bez namere da na kraju laureat „Najbolji Džoker“ pripadne bilo kome. Iskreno, nikad nisam razmišljala o tome kakav je Džoker ili kakav bi trebalo da bude. Naprotiv, volim da vidim da se istoj stvari pristupa i tumači iz drugačije perspektive i dok su sve ostale komponente dobro spojene i ukazuju nedvosmisleno na nešto, voljna sam da razmotrim nove ideje. Ova dva Džokera su podjednako odlično napisana i odigrana, a takođe su potpuno različiti u svojim genijalnostima. Upoređivati ih da bi jedan ili drugi bili najbolji je mešanje baba i žaba. Slično tome, ukoliko se uđe u analizu psihoastroloških arhetipova dva Džokera, opet ćemo mešati babe i žabe. Različiti su kao dva znaka koji dolaze jedan za drugim. Ako ste upoznati sa osnovama astrologije, elementima, polaritetima i modalitetima, znate gde ovo vodi. Ako ne, ne brinite, pokušaću da vam sve predstavim vrlo prosto i izrazim se laički. U svakom slučaju, ja ću se pozvati na Ledžerovog Džokera kao na sredstvo kontrasta i poređenja dva znaka zodijaka i planetarnih energija koje ova dva lika Džokera predstavljaju.
Džoker iz 2008. je, po meni, Uranovski (Vodolijski) tip. „Mračni vitez“ je priča o borbi dva uma – anarhiste protiv kapitaliste, radikalnog i buntovnog Vodolijana protiv autoriteta i centralizovane moći Lava. Džoker iz 2019. nema ideologiju, ne zanima ga politika i ne veruje u revoluciju. Po sopstvenim rečima, on ne veruje ni u šta. I lik i film su više fokusirani na emotivnu komponentu. Sa neurološkog i intelektualnog nivoa, što je bit vazdušnog znaka, prelazimo na element vode, koji se odnosi na osećanja.
Ova promena elementa sa sobom nosi i promenu polariteta – od pozitivnog (muškog, ekstrovertnog i eksterno orijentisanog) do negativnog (ženskog, introvertnog i interno orijentisanog). Džoker u „Mračnom vitezu“ aktivno stupa u interakciju sa svetom, zalaže se za svoje ideje i manipuliše gomilom. Džoker u istoimenom filmu živi u svom svetu, uronjen u svoje snove i nemire, ne trudeći se da nešto preduzme. On želi da bude primećen, prihvaćen i voljen, teži da postane stendap komičar, ali njegove ambicije ne idu dalje od pisanja viceva i maštanja zabeleženih u dnevniku. U stvari, tek kad lik Džokera počne da se pojavljuje u medijima posle ubistava u metrou, sam Džoker zapravo čini prvi korak i odlazi da nastupa u klubu. Čak i sama pucnjava je rezultat spoljnog pritiska i tuđe inicijative.
Konačno, postoji promena u modalitetu – Džoker i Betmen reditelja Kristofera Nolana su obojica fiksni znakovi, čvrsto su vezani za svoja verovanja i poglede, tako da se „nezaustavljiva sila susreće sa nepokretnim objektom“. U filmu „Džoker“ prikazan je čovek koji stalno pokušava da se prilagodi kako bi se uklopio. Ovakav stav je tipičan za promenljive znakove. Fleksibilni su, pokušavaju da izbegnu sukobe i ponašaju se kako ih situacija i životne okolnosti vode. Oni se suočavaju s problemima tako što kruže oko njih ili menjaju pravac. Sve ovo je Artur (Džoker), do određene tačke.
Džoker je Ribe?
Dakle, ako spojimo ove atribute – polaritet, element i modalitet – to nas dovodi do astrološkog znaka Riba. I da, ovaj film tako vrišti – Ribe! Zaboravite. Ribe ne vrište. Više deluje da je ovaj film natopljen i preplavljen energijom Riba toliko da izbija iz svake pore, svakog kadra, svake poruke.
Ribama vlada planeta Neptun (i Jupiter, međutim, ovde ću se fokusirati samo na Neptuna), ledeni džin prepun oblaka povezan sa maštom, inspiracijom i snovima, ali i iluzijama, konfuzijom, obmanom i zabludom. Atmosfera planete utiče na njen misteriozni izgled. Neptuna nije lako uočiti, jer se krije iza svog maglovitog vela, otud i sve ono gore nabrojano. Ovo važi i za Ribe. Konfuzija se može desiti i u njihovim glavama i u umovima drugih dok pokušavaju da ih razumeju. Tako da tu konfuziju vidimo u svemu – od Džokerovih reči („Ceo život nisam bio siguran da li zaista postojim“) do njegovog nekontrolisanog smeha koji se dešava u najnapetijim, stresnim, neprikladnim trenucima, stvarajući u startu snažnu kognitivnu disonancu (sposobnost osobe da ima dva ili više mišljenja ili uverenja, to može da se nazove i frustracijom) manje od tri minuta od početka filma. U dobrom delu priče vidimo obmanu, koja nas dovodi u sumnju. Sumnjamo u sve što se na kraju desi – da li je natpis na poleđini slike stvaran? Da li je nešto od toga uopšte stvarno, ili je sve fantazija bolesnog uma i Artur (Džoker) nikada nije napustio mentalnu instituciju?
Sve ovo je pojačano vizuelnim doživljajem. Arturovo stalno pušenje stvara veo, neptunovsku izmaglicu, koja omekšava konture njegovog lica, stvara dimnu zavesu koja ga odvaja od stvarnog sveta. U mnogim kadrovima upotreba dugih sočiva stavlja samo Žoakinovo lice u fokus. Čak i njegova košulja nije u fokusu, postaje nejasna, naglašavajući ideju da lik ostaje samo u njegovoj glavi i da je odvojen od stvarnosti.
Ostaviću Neptun na neko vreme (na njega ću se vratiti kasnije) i fokusiraću se na sam znak. Ribe su znak dvostrukog tela. Njihov simbol su dve ribe koje plivaju u suprotnim smerovima, što je savršena demonstracija unutrašnjeg sukoba ovog znaka. U ezoterijskoj tradiciji, jedna riba je živa, a druga je mrtva. I pre nego što se zapitate kako je moguće da mrtva riba pliva, moram da dodam da je ovo neka vrsta prenesenog značenja. Obe ribe su žive, jedna pliva ka smrti, a druga deluje da se nenadano zakačila i batrga se. Tužno, no šta je tu je.
Stvar je u tome da su Ribe poslednji znak u Zodijaku, a Zodijak predstavlja krug života, pri čemu je Ovan rođenje i početak, vatreni životni impuls koji dobija oblik i formu u zemaljskom Biku, pa nastavlja da razvija misli i osećanja u Blizancima i Raku i dalje se razvija kroz ostale znakove. Sa transformacijom Škorpije ulazimo u univerzalni deo kruga i poslednja četiri znaka od kojih su Ribe ultima thule (pardonne my latin) ili kraj krajeva. Ribe završavaju jedan životni ciklus, da bi mogao da počne drugi. Međutim, da bismo se inkarnirali, moramo prvo doći do suštine, odakle je sve počelo. O tome nam govori ovaj astrološki znak. Ribe uvek govore o stapanju sa okolinom, prepuštanju višoj sili, puštanju subjektivnog ega da se rastvori u objektivnoj psihi. Dakle, jedna riba pliva do svog konačnog odredišta, dok se druga očajnički drži života, obuzeta dubinom emocija, odbijajući da pusti svog kompanjona.
Osećam, dakle postojim
Dekart je rekao: „Mislim, dakle, postojim“. Ja kažem bravo za njega. Ovaj filozof nije imao ni jednu planetu u vodenim znacima i imao je blisku konjunkciju Sunca i Urana, tako da je jasno zašto je ova izjava za njega vrlo istinita. Svako ko ima natalnu kartu u kojoj dominiraju planete u vodenim znacima zna da „Osećam, dakle, postojim“ je moto po kome se te osobe vode, bez neke posebne drame. Tri generacijske planete (poslednje otkrivene, a to su Uran, Neptun i Pluton) su povezane sa ličnim planetama tako što se nazivaju „viša oktava“ ili „viši stupanj“ njihovih energija. Uran je viša oktava Merkura, mislioca. Za razliku od Betmena, Džoker u „Mračnom vitezu“ pokazuje vrlo malo emocija. Osim toga, veoma je elokventan i duhovit, ne propušta priliku da se našali i ove šale su smešne i lako mu dolaze.
Artur se, s druge strane, bori i sa razumevanjem i sa stvaranjem humora koji se može povezati sa Merkurom u Ribama gde je Merkur u padu i loše se ponaša. Merkuru u Ribama nije udobno. Sanjivi i zamagljeni svet Riba je neprijateljsko okruženje za Merkura koji simboliše analizu, jasno razmišljanje i mentalne, a ne emotivne procese. Međutim, Ribe su prijateljski nastrojene prema drugoj planeti – Veneri. Venera u Ribama je uzvišena (a Neptun je „viši stupanj“ Venere). Svojom energijom ljubavi i saosećanja, Venera izražena kroz Neptun daje Ribama altruizam, predanost, želju da pomognu drugima. Artur pokazuje ove kvalitete. Nežan je i pun ljubavi prema svojoj majci, brine o njoj i ne vidi to kao teret. O tinejdžerima koji su ga pretukli kaže da su „oni samo deca“ i da nije trebalo da ih juri. Čak je pustio bivšeg kolegu da ode, uprkos tome što je bio svedok ubistva.
Ova osećanja se ne dešavaju samo sa Arturove strane. Posmatranje kako se bori izaziva empatiju i saosećanje kod gledalaca, čineći da se svi utopimo u tu riblju energiju, bilo da je imamo ili ne, u našim kartama. Tema empatije pojavljuje se i u njegovom monologu u televizijskoj emisiji, u želji da bude saslušan i primećen. U ovom trenutku počinjem da se mučim da objasnim sve šta bi trebalo, pošto je poslednja izjava Džokera u TV emisiji jednako višeslojna i puna dubokih značenja, kao i duboki i beskrajni okean, koji je još jedan simbol povezan sa Ribama i Neptunom. Ovo je bilo i za očekivati, posle onoga što sam objasnila u redovima iznad, a to su konfuzije, neuhvatljivost i gotovo neprimetan nivo postojanja koji nam nudi poslednji vodeni znak. Pa da objasnim.
Sam Artur se bori da bude slušan i primećen tokom celog filma. Njegova poteškoća proističe iz toga što mu ličnost nije jasno definisana. On nema pojma šta je, žudi da pronađe „svoje ja“. On je riba koja još pokušava da zadrži ono što je poznato, ono što je urađeno u prethodnih 11 faza razvoja, izražavajući se kroz različite arhetipove. On stalno traži tu jednu stvar po kojoj svi drugi znaci mogu da se definišu. Druga riba vuče ka stapanju sa kolektivom i gubi se u dubokim vodama univerzalnog haosa.
Masa ljudi na ulicama Gotama predstavlja kolektivnu energiju. Ova veza između Artura i mase počinje da se formira kad ubistva u metrou postaju javna stvar. Tu počinje stapanje. Parola koju neko drži tokom protesta „Svi smo mi klovnovi“ upravo govori o tome. Na suptilnom, neopipljivom nivou, Artur se prilagođava ovoj struji, potrebi za promenom. Nezadovoljstvo građana Gotama, nepravda stapaju se sa njegovom željom da bude saslušan i primećen. Uporedo s ovim dešavanjima, Artur počinje da gubi svoj ego.
Rođen je Džoker. On nema ime, nema šta da izgubi niti se plaši, postao je ona druga riba… Mrtva. Život je patnja, pa je i Artur je patio. Borio se da se uklopi i trudio se da se uzdigne ka svetlosti sa mračnog dna u kom je živeo, iz dana u dan. Džoker je sve to odbacio i sada je pustio masu da vodi. On je glas gomile. Prvo ubistvo nije počinio Artur. Osoba koja viče da želi da ga čuju voditelj, gosti emisije i TV gledaoci, to više nije Artur. Ledžerov Džoker je bio onaj koji je pokrenuo masovnu histeriju. U filmu „Džoker“ lančana reakcija ide drugim putem.
Do poslednjeg trenutka, Artur razmišlja o samoubistvu i čini se da odluka da ubije Mareja, televizijskog voditelja, kog glumi Robert De Niro, dolazi u poslednjem trenutku. Međutim, u tom trenutku Artur je već mrtav (naravno, ne fizički) i Džoker, koji izražava kolektivne želje i stremljenja, preuzeo je vođstvo. On je sad mrtva riba koja jaše na moćnom talasu, puštajući da je tok odnese gde god bilo. On je simbol ustanka, ali ne i pokretačka snaga. On je kao znak na haubi automobila – prepoznatljiv, ali ne i glavni.
Da biste se rodili, prvo morate umreti
Dakle, Artur je mrtav i Džoker je rođen. Dolazim do plesne scene u kupatilu, što je očigledna demonstracija alter ega koji se prvi put manifestuje. Postoji još jedna scena, takođe značajna, ali čudnija i zbunjujuća. To je scena sa frižiderom. Na površini je to još jedna jasna i ekspresivna metafora. Posle sukoba sa Vejnom, čovekom za koga je mislio da mu je otac, kad Artur zatraži malo topline i ponovo bude povređen, on odlučuje da „zamrzne“ osećanja i zakopava se u hladnu kutiju koja je aluzija na grobnicu. Sam proces nije baš jednostavan, ako se uzme u obzir činjenica da treba da zauzme položaj fetusa, da bi stao u frižider. Tako grobnica postaje ujedno i materica. Da biste se ponovo rodili, prvo morate umreti. Ciklus mora da se završi pre nego što sledeći počne. Prevedeno u astrološki rečnik, to su sve Ribe.
Pošto je sam film prilično mračan i depresivan, balans znaka u ovom članku je takođe okrenut na taj način. Na kraju krajeva, rečenica „Sve što imam su negativne misli“ je suština znaka Riba i često se upotrebljava u astrološkim mimovima koji se odnose na ovaj znak. Ne pronalazim se u ovim navodima, iako sam i sama ovaj znak. Kroz Ribe uvek promiče neka neptunovska izmaglica i nikada nisu u potpunosti prisutni u ovom brutalnom i, za njih, previše stvarnom svetu. Ali, u njima ima i dosta lepote i čarolije.
Muzika je još jedna od oblasti kojom vlada Neptun. Neptun vlada stanjima transa i bekstvom od stvarnosti, što muzika pruža onima koji to žele da iskuse bez pomoći bilo kakvih supstanci. Dakle, sasvim prikladno, muzika je, kako reditelj Tod Filips kaže, „još jedan lik u filmu“. Muzika bukvalno obuzima Artura, želi da izađe. Njegovi pokreti i maniri se menjaju kako se transformiše u Džokera, a muzika je kod Artura prisutna od samog početka. Ko zna, možda da je osluškivao svoje potrebe i odlučio da postane plesač, umesto što je pokušavao da se uklopi u projekcije svoje majke, mogao je da ide manje krvavim putem do priznanja i prihvatanja… Naravno, tada ne bismo imali ovo impresivno, zadivljujuće i zapanjujuće iskustvo gledajući film. Dakle, hajde da budem potpuno iskrena sa ove sebične pozicije i samo se zahvalim Žoakinu Finiksu na njegovom žrtvovanju u službi moje i, nadam se, vaše astološke zabave. Iako je astrogija za mene mnogo više od zabave.
Inspiracija – astro-flame.com
Fotografije: theactionelite.com, wallpaperaccess.com quora.com, Youtube
