Takvo je neko neizvesno vreme došlo. Hoće li zatvarati granice, hoće li uvoditi karantin, test, koji test, da li mere počinju od ponoći ili možda od sutra. Pratili smo vesti pre prelaska granice sa Hrvatskom non-stop. Bilo je neizvesno do poslednjeg momenta. Ispostavilo se da smo uhvatili poslednji trenutak pre uvođenja novih mera. Prazna granica, nikad brže pređena za ukupno 15 minuta. Ova situacija nam se, verovatno, nikad više neće ponoviti. Deo puta od granice do Zagreba mi je uvek bio posebno dosadan. Ništa za videti, subjektivni osećaj kao da putovanje traje 10 godina. Od Zagreba je već zanimljivije, pejzaži, predeli, svašta za videti. Posle 7 sati puta sa jednom pauzom, gde je Mihailo skoro sve prespavao, stižemo u Lanterna Premium Camping Resort.
Laterna rizort se nalazi na 20 minuta vožnje od Poreča, smešten u borovoj šumi na poluostrvu Lanterna. Ogroman kompleks sa 4 bazena, dosta mesta za kamp prikolice, sa redovima mobilnih kućica i šatorima. Rezervisali smo četvorokrevetnu kućicu, koja ima potpuno opremljenu kuhinju, 2 spavaće sobe, ogromnu terasu sa stolom za ručavanje i ležaljkama. Zamislite ispijanje jutarnje kafice omađijani mirisom borove šume dok dete mirno sedi na noši i gleda Pepu prase. Uživanje traje jedno 5 do 10 minuta. Gosti rizorta su većinom Nemci i Poljaci. U velikom broju su to porodice sa decom koju napakuju u Tula kolica ili smeste na trotinete, pa im dolazak do bilo koje tačke u rizortu ne predstavlja nikakav problem. Za prvi dan smo odabrali da odemo do najbliže plaže, ispostavilo se kamenite. Nabavite patikice za vodu i za sebe i decu, jer, što se mene tiče, to je izum veka.
Predivan je osećaj pobeći od priča o karantinu, policijskom času, ciframa, pretpostavkama i nagađanjima i zaroniti u plavetnilo Jadrana. Osećamo se bar na kratko kao da se ništa ne dešava na svetu. Sva dešavanja su stala i postoji samo ovaj odsjaj vode i Mihailova kofica sa kamenčićima i njegovo bućkanje nogicama u plićaku. Prelepo je praviti se da je sve normalno, da svet nije stao pre samo dva meseca. Distancu smo držali, jer, ruku na srce, nismo nešto druželjubi i inače. Nosili smo maske u zatvorenom prostoru, dezinfikovali prostor i ruke redovno. Jadran je ovde kristalno čist, pa je prava sreća boraviti ovde. A ostatak vremena, kada se nismo kupali, upijali smo mirise, isprobavali ukuse, uživali svim čulima, jer, ljudi moji, ova Istra je blago. Imala sam osećaj kao da smo ponovo u Toskani. Opet su nam čempresi ulepšavali pogled, opet su nam vina radovala nepce. Tolika polja zasađena vinovom lozom nisam videla ni tamo. Obišli smo prave bisere od gradića u ovoj oblasti, pa je red da vam ih predstavim.
Ukoliko biste sa severa ušli u Istru, Umag bi bio prvi grad na koji biste naišli. Nekad je rimskim plemićima Umag bio neki vid letnje rezidencije, pa nam o sjaju i glamuru iz tog vremena svedoče renesansne i barokne zgrade i crkve, venecijanske kućice. Mi smo prošetali rivom do Trga Slobode i Muzeja u Umagu. Od svih posećenih mesta u Istri, Umag mi nije ostavio neki poseban utisak. Ostali su ga daleko nadmašili. Možda je imao samo tu nesreću da smo ga prvog obišli, a posle toliko mesta kasnije, pao je u zaborav.
Odlučili smo da jedan ceo dan provedemo u Poreču. Prvi deo dana smo isplanirali da provedemo u uživanju u vodi i suncu. Kupali smo se na ostrvcetu Sveti Nikola, preko puta Poreča. Parkirali smo auto u Poreču, u blizini kretanja brodića za ostrvce. Pripremite dosta kovanica da biste platili parking. Mi smo obišli par prodavnica i banku da bismo usitnili novac i tako izgubili sigurno pola sata. Vožnja traje oko 4 minuta, brodić ide na svakih pola sata i cena karte je oko 3 EUR. Ostrvo Sveti Nikola je prava mirna oaza, kao velika botanička bašta. Sa severne strane su uređene plaže, sa restoranima, kafićima, kabinama za presvlačenje i ležaljkama.
Kada ste već u Poreču morate obići Eufrazijevu baziliku. Ovo blago se nalazi na UNESCO-oj listi i krije impozantne zlatne mozaike. Na mozaicima su predstavljene verske ličnosti, pa i sam Eufrazije po kom bazilika i nosi ime. Karta za posetu bazilici je 40 HRK. Pored bazilike, red je obići i Trg Marafor, koji je najstariji trg u gradu. Smešten je na samoj ivici ostrva, kvadratnog oblika i ukrašen cvećem i zelenilom. U blizini se nalaze ostaci dva hrama. Prvi je posvećen bogu Marsu, a drugi Neptunu. Stari grad i njegove ulice vraćaju u vreme Rimljana. Naići ćete na preslatke izloge prodavnica, na mnoštvo prodavnica nakita i suvenira, ali i na ulice koje nose imena ista kao u doba kada je Rimsko carstvo ovde imalo primat. Neke od njih su Decumanus i Cardo Maximus. Svratite u Tunaholic Fish bar i probajte neki od njihovih ribljih specijaliteta. Prste da poližeš.
Definitivno moj favorit među gradovima na hrvatskom primorju. Može jedino Split da mu parira, možda. Parkirali smo auto u blizini pijace i velikog dečijeg igrališta. Dočekalo nas je kristalno bistro more i nebo koje se utopilo u more. Krenuli smo polako ulicama ka crkvi Svete Eufemije. Usput će vas očarati kaldrma, sunce koje se odbija od prozore, slatko uređeni kutci pored same vode. Sa platoa crkve puca neverovatan pogled. Svetluca se voda, mami. Krenuli smo nazad, strmim ulicama do marine, slikali se usput uz prelepa vrata i prošli kroz Balbijev luk. Na trgu Maršala Tita smo seli da popijemo kafu. Evidentna je razlika u dijalektu ovde u odnosu na druge hrvatske gradove. Rovinj je zvanično bilingvalan, hrvatski i italijanski su glavni jezici, ali i kad pričaju italijanski, niste sigurni da li je to stvarno italijanski ili neka kombinacija par jezika. Pri vraćanju do auta, sačekao nas je prelep zalazak sunca i nestvarne scene mora i neba. Ovaj grad miriše drugačije, zvuči drugačije ili ga to samo moje zaljubljene oči i uši drugačije doživljavaju.
Motovun se nalazi u srcu Istre, na fenomenalnoj, filmskoj lokaciji. Uzdigao se na bregu, okružen poljima vinograda. Čim to ugledate, znate da ovaj grad ne možete napustiti a da ne pazarite koju bocu vina i koju teglu tartufa. Tartufe obožavam još iz Toskane, pa ih rado guštam gde god da naletim na njih. Preporučujem da probate malvaziju, jer sa tim vinom nema greške. Stari grad je presladak, sa kaldrmisanim uskim ulicama koje pričaju priču o Veli Jožu. Možete obići gradske zidine i uživati u pogledu na reku Mirnu i prelepe predele.
Grožnjan me je odmah osvojio. Nisam ni trepnula, a već sam mi se srce poradovalo. Čempresi mi ulepšavaju pogled, vino mi raduje nepca. Mali gradovi su mi posebno dragi srcu. Grožnjan važi za grad umetnika. Brojni umetnici su nakon II svetskog rata uselili napuštene kućice i napravili galerije svuda po gradu. Prethodno su gradić naseljavali Italijani. Oseća se i dalje taj šmek. I da, ne napuštajte grad bez barem još jedne flaše vina.
Bilo je povuci potegni da li ćemo na Brijune. Od Lanterne do Fažane, odakle kreće brod ka Brijunima ne treba više od sat vremena vožnje. Onda treba ubosti pun sat kada kreće tura koja uključuje vožnju brodom, turističkog vodiča na ostrvu i obilazak vozićem. Poneli smo stvari za kupanje, jer smo imali dojavu da je voda na Brijunima prelepa za kupanje i dojava bi tačna. Cena za ovo uživanje je 30 EUR za odrasle, a deca do 4 godine ne plaćaju. Kada stignete na ostrvo, možete izabrati da iznajmite bicikle i sami obići ovo parče raja, ali mi smo hteli da poslušamo i nešto o znamenitostima ovog ostrva. Ture su na par jezika – hrvatski, engleski, nemački. Prvo smo obišli deo ostrva na kom su smeštene životinje – Safari park. Slonica Lamka je poklon indijske premijerke Indire Gandi i nastanila je Brijune još 1972. godine. Izašli smo iz vozića da uživamo u pogledu na staru damu, a Mihailo je uživao uzvikivao tlon, tlon, tlon. U Safari parku možete videti još lame, zebre, indijske svete krave, nojeve, ali i morske kornjače. Na Brijunima možete uživati i u Mediteranskom vrtu, može vas oduševiti otisak stopala dinosaura, možete uživati u ostacima vizantinskog teatra, da se divite najstarijoj maslini (starija je od 1600 godina), da uživate u vožnji Titovim kadilakom, a najviše od svega možete uživati u prelepoj hladovini, mirisu borovine i kupanju u kristalno čistoj vodi. Pri povratku sa Brijuna saznali smo prelepe vesti. Rodio se Aleksa, postala sam tetka po drugi put i ovaj prelepi dan je postao još lepši i draži.
Pula je nešto kao osrednji momak iz odeljenja. Nešto se ni ne trudi da bude kul, a osvoji sve simpatije. Devojke ga gotive, ali ne režu vene. Ima spremnog keca u rukavu, da ga nikad ne zaboravite. Kec se zove Arena. Jedan je najočuvanijih rimskih amfiteatara i za razliku od onog u Rimu, gde ne možete da bacite pogled spolja i vidite išta, ovde vrlo lako sagledavate celu Arenu iz parka pored. Pored Arene, vredni pomena su i Apolonov hram, Slavoluk Sergijevaca i Mletačka tvrđava. Od Slavoluka do Apolonovog hrama vodi vas pešačka, živa ulica. Kod hrama smo počašćeni prelepom, mediteranskom, živom muzikom.
Limski kanal je jedno od najlepših prirodnih bogastava Istre. Dug je 12km i deo je Limske doline. Nazivaju ga još i Limski zaliv ili Limski fjord. Sa obe strane kanala uzdižu se prilično strma brda pa celoj slici daju dramatičan ton. Ako budete imali vremena, preporuka da je svakako svratite ovde i pustite oku da uživa u prizoru. Još ako imate na umu da se ovde snimao filmski hit Vikinzi sa Kirkom Daglasom u glavnoj ulozi, onda ovo mesto vredi još više posetiti. Možete posetiti i Romualdovu pećinu gde su se u XI veku održavali crkveni obredi.
Maleni Bale, gradić oivičen zidinama, je delovao prilično prazan prilikom naše posete. Osetila se neka prisna atmosfera, kao da su svi stanovnici u nekom rodu. Treba spomenuti Sorado-Bembo palatu iz koje smo čuli prelepo pevanje. Verovatno se hor spremao za neku manifestaciju. Prošetajte se po uskim uličicama. Naletećete na informaciju da je i Kazanova ovde dolazio, čak 3 puta. Šta mu je ovde privuklo pažnju, ostaje nam da nagađamo.
Na prelazu između zelene istrarske regije i primorja, ispod planine Učka, smestila se Opatija. Premeden gradić sa savršenim krajolikom. Sa jedne strane Jadran, Krk i Cres, a sa druge kućice načičkane na padinama planine. Prošetajte kroz park Angiolina, posetite crkvu Svetog Jakova, uživajte u šetnji šetalištom Lungomare, uslikajte Devojku sa galebom – Opatijsku nimfu.
Poslednji grad koji obilazimo je Rijeka. Parkirali smo auto na rivi i krenuli u razgledanje. Prvo smo obišli kulu sa satom, a onda nastavili Korzoom do Jadranskog trga. Zamalo da Rijeku zapamtimo po plaćanju kazne zbog pogrešnog skretanja u jednosmernu ulicu, al je upalio Vladin šarm. Volela bih da smo imali više vremena za ovaj grad, ali verujem da će biti prilike da se ponovo vratimo ovom gradu koji teče.
Ovo je bila naša devetodnevna avantura kroz prelepe gradove i predele Istre. Uživali smo u svakom trenutku i u kupanju i u obilaženju i sigurno ćemo se vratiti ovom parčetu raja.
All photos by: Danica, Vlada
Camera used: Samsung Galaxy S20, Huawei P20 Pro
Facebook profil: https://www.facebook.com/danicassmallworld/
Instagram profil: https://www.instagram.com/danicas.small.world/
NAPOMENA: Zabranjeno je preuzimanje sadržaja sa ovog bloga bez mog prethodnog odobrenja.
Ovaj članak je prvi put objavljen na danicassmallworld.com/sr
