Pre mnogo, mnogo godina nismo imali kompjutere, laptopove, tablete. Internet i društvene mreže bile su nam nepoznate reči. Tada smo pisali pisma naliv perima, hemijskim olovkama, flomasterima, pravili sami koverte iz šarenih stranica lista Bravo koga smo tada čitali samo na nemačkom jeziku ????
Vodili smo dnevnike u pravim rokovnicima koje smo takođe ukrašavali nekim sitnicama kupljenim u knjižarama. Pesme i priče pisali smo u sveskama tvrdih korica.
Igrali smo jamb, remi, „Monopol“. Jedna od zabava u dokonim danima bila je i pisanje „pisama sreće“.
“ Pošalji ovo pismo na 20 adresa tvojih prijatelja i desiće ti se čudo! Ali, nemoj da kopiraš ovo pismo, već ga prepiši svojom rukom„. Kupovali smo plave koverte i risove papira i pisali. Prepisivali. Šetali smo po kraju i pisma ubacivali u poštanske sandučiće naših školskih drugara. Onda su nama ponovo stizala pisma, bez poštanske markice, sa istim sadržajem.
Odrasli smo. Ne igramo više remi i jamb. Imamo smart telefone, laptopove, ceo svet nam je na dlanu zahvaljujući internetu i društvenim mrežama. Pišemo imejlove. Poštari retko donose pisma. Sve manje donose i račune jer račune dobijamo putem imejl adrese i plaćamo svoje obaveze zahvaljujući e-bankingu. Pesme i prozu pišemo na blogovima.
Svet našeg detinjstva i rane mladosti gotovo da je nestao. Opstali su jedino ti „lanci sreće“, a pojavio se i neki strašni čika Fabricio koji „jede“ naše laptopove, telefone i kompjutere ukoliko ne obavestimo sve naše prijatelje na Fejsbuku da je on haker i da ga se ljudi čuvaju.
Fejsbuk je neiscrpna inspiracija ????
Gotovo svakodnevno dobijam poruke od svojih prijatelja: pošalji poruku prijateljima, i meni jer smo prijatelji..desiće ti se ljubav..dobićeš iznenada novac, desiće ti se nešto lepo..Tu su i novogodišnji gifovi, Božićni zagrljaji, i neizbežna upozorenja o zlom hakeru Fabriciu.
Dragi moji prijatelji sa Fejsbuka, znani i neznani- sa razlogom ste na mojoj listi. Mnoge od vas lično poznajem, sa nekima sam samo poznanik u virtualnom svetu. Sa pojedincima ću se upoznati, popiti piće i kafu. Svi ste mi dragi i ja verujem da sam i ja vama draga čim želite da budem srećna, da nađem ljubav svog života, da dobijem veliki novac.
Ne odgovaram na vaše lance sreće. Pošaljem vam srce ili smeška. Grlim vas eto i ovim putem ???? ne moram samo na Božić ili za neke druge praznike.
Ljubav svog života neću naći ukoliko pošaljem kopiranu poruku svim prijateljima sa liste. Ne očekujem nasledstvo od nekog dalekog rođaka iz inostranstva.
Sitna sam ja riba u ovom mutnom okeanu da bi mi neki nepoznati Fabricio hakovao profil. Laptop mogu da zarazim ukoliko uđem na neki sajt koji ima virus, tako su mi bar objasnili oni koji znaju više o računarima od mene.
Nemojte dragi znani i neznani da trošite vreme na te „lance sreće“. Možemo da se zagrlimo kada se uživo vidimo, nema problema. Ne postoji taj Fabricio.
Dobro zdravlje, ljubav, novac ne dolaze tako preko Fejsbuka. Zdravlje moramo da čuvamo i da vodimo računa o njemu. Ljubav, ukoliko je imamo moramo da negujemo, ukoliko je nemamo sami je nalazimo i borimo se ako treba za nju.
Novac moramo da zaradimo, ili da nam ga država isplati ukoliko smo u invalidskoj, porodičnoj, starosnoj penziji. I valjalo bi da igramo Loto i Bingo ako hoćemo da budemo milioneri ????
Nadam se da se ne ljutite na mene. Morala sam da pišem o Fabriciu, o tim zagrljajima, gifovima koje mi šaljete, lancima sreće…Dugo već dobijam te poruke.
I na kraju da pitam- da li se nekome od vas desilo čudo? Da li ste dobili neke pare, ili ste našli ljubav?
Nemojte ljudi, molim vas, lepo vas molim, nemojte da verujete tim porukama. Taj neki XY koji je počeo lanac sreće i onaj drugi koji je smislio Fabricia, treba da stanu.
Pišite mi, pitajte me kako sam. Hajde da se i uživo vidimo, tu sam, mogu da nađem vreme za kafu…Može sve, samo mi ne šaljite više te poruke ????
Misli na vas i srdačno vas pozdravlja
Vaša Fejsbuk prijateljica
