Sve naše emocije mogu se grupisati u dve grupe. Prvu grupu čine emocije koje nas odvajaju od drugih, a u njih spadaju: ljutnja, bes, ljubomora, krivica, mržnja, strah, stid i druge. Druga grupa emocija nas povezuje sa ljudima kao što je ljubav, saosećanje, empatija, smirenost, ljubaznost…
Svaki odnos bilo da je on dobar ili loš, deo je odraza u ogledalu.
Ukoliko nas neko odbija svojim stavom, ponašanjem, karakterom biće da deo tih osobina nosimo mi u sebi, udaljavanjem od tih ljudi trudimo se da poričemo taj deo sopstvenog bića. Ljudi koji privlače okruženje i u čijem društvu svi žele da budu najsličniji su deci, odnosno emituju ljubav, prihvataju sopstvene nedostatke, uz to su vrlo jednostavni i prirodni.
Zaljubljeni par uživa u razmenjivanju nežnih reči upijajući svaku reč koju voljeno biće izgovara, pokazivanju ljubavi kroz dodire i poljupce. U prvoj fazi oni veličaju osobine svog partnera. Tek kada zaljubljenost oslabi dolazi do primećivanja i lošijih osobina. Onog trenutka kada partneri prestanu da slušaju jedni druge, to je znak da čovek treba da se okrene svojim slabostima. To suočavanje sa sopstvenim manama povlači za sobom i rad na sebi, ali i prihvatanje tuđih nedostataka. Ovo pomirenje bez predrasuda najpovoljniji je saveznik za dugoročan i stabilan partnerski odnos. Odbijanje da sa sobom razgovaramo na „ti“, bez želje da se pogledamo u realno ogledalo i namere da isto to ogledalo razbijemo sprečava nas da razvijamo naše partnerske odnose.
Na Istoku se ljubav poistovećuje sa stanjem svesti po kome se naša duša sporazumeva sa srodnim dušama i čak i bez ikakve komunikacije. Zaljubljenima je svojstveno šaputanje romantičnih i nežnih reči, a kada zaljubljenost izraste u ljubav dolazi do tišine i spokoja, do razgovora očima i povezanosti mislima.
Slika o ljubavi iskrivljena je pod uticajem kulture i ona je počela da se poistovećuje sa romantičnim predstavama o ljubavi. Najveći krivac za to jesu romantični filmovi sa srećnim krajem i romani sa sličnim sadržajem takozvani ljubići.
foto: pixabay
Ovaj članak je prvi put objavljen na djurdjevak.com
