Dok je čovečanstvo išlo u korak sa inovacijama, pravljenjem personalizovanih uređaja svi smo lagano postajali obezglavljena i bezlična masa individualaca. Nakon što je svet postao globalno selo i kao takvo naš jedini dom u kom je osnovni cilj bio čekiranje po destinacijama kao Insta lifestyle, jedan virus vratio nas je onome što jesmo ili onome što smo zaboravili da treba da budemo. Vratilo nas je u domove gde smo se ponovo susreli sa sobom i sa najbližima, nateralo nas da se pozabavimo onim što smo ‘trpali pod tepih’ i da konačno upoznamo bolje one sa kojima živimo. Posle godina progresa vratili smo se učenju kako da peremo ruke i kako da budemo solidarni, možda je bio red da obnovimo dok se još sećamo, jer ko bi drugi ovo preneo na mlađe generacije. Kapitalizam nas je predugo sa zalogajem doručka u ustima i telefonom na uhu izvlačio iz domova. Sada kada ste konačno tu, gledajte da eliminišete iz sebe grčeve godinama taložene od stresnog života unutar globalnog sela. Smanjite tempo i perite ruke izađite na terasu i pevajte, izvucite monopol i riziko sa police, igrajte pantomime, pišite, vežbajte, sredite stare slike, plešite, smejte se, molite se, čitajte pesme… Tačno je, domovina se brani lepotom (i dobrotom).
naslov: Ljubivoje Ršumović
foto:SaraShakeel
