Dear Santa, pardon…
Poštovani Krizni štabe,
Kroz svega nekoliko dana očekujemo da ćemo dobiti nove mere po kojima ćemo postupati u vreme predstojećih praznika. Za mnoge će ovo biti prvi put da im država, zdravstvena organizacija i celokupne okolnosti “organizuju” doček Nove godine. Trebalo bi odmah na početku biti jasan po pitanju odgovora na koji medicinski radnici pokušavaju da izađu na kraj sa nevidljivim neprijateljem koji je “stavio šapu” na čitavu planetu.
Na nekim važnijim i stručnijim mestima je ova problematika dosta bolje obrađena i način na koji svako od nas treba odgovorno da postupa prema sebi i drugima je poznat već i vrapcima na grani. Tu nema ničega spornog. Nošenje maske, poštovanje distance i dezinfekcija ruku upustva su velikim slovima ispisana u svakoj preveniciji pošasti koja nas je snašla. Ipak, ono što je malim slovima ispisano “O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom” jeste ono o čemu želim da govorimo.
Bliži se Nova godina, vreme u kome svako od nas, svesno ili ne, svodi račune i razmišlja o sebi, svemu učinjenom i postignutom u godini iza nas. Jasno je da je najveći uspeh ostvario onaj koji je bolest pobedio ili uspeo da joj umakne. O većim zaslugama je teško govoriti. Ovde mislim na poslovne uspehe, položene ispite, oborene rekorde, skinute kilograme, naučene veštine i drugo. Shvatite, ovo je godina koju nam je pojeo nekakav virus. Jasno je da će nam kalendar i krštenica brojati i ovu godinu, ali ona se zapravo nije desila. Potpuno je normalno ukoliko ste se ugojili koje kilo, imajući u vidu da niste imali mogućnost da se krećete i trenirate, logično je da niste ostvarili najveći ili očekivani uspeh na polju škole ili posla. Ipak je bilo sve improvizovano u kućnim uslovima. Logično je da izolacija nije na svakog uticala stimulativno i da je za većinu uspeh što to su iz ove godine izašli makar prividno normalni. Tako da konačan skor u rezimiranju ove 2020. nije baš na zavidnom nivou.
Predstojeći praznici su do sada uvek bili rezervisani za druženje sa svima onima koje volimo, sa onima koje nemamo priliku češće da sretnemo, da ih zagrlimo i da sa njima uz lampice i vino uživamo. To smo do sada praktikovali, čak i onda kada je bilo teško, sećamo se vremena velikih kriza, bombardovanja, zemljotresa, nereda, uvek su nam makar Nove godine bile sigurne. Stiskali smo se jedni uz druge, grlili i bodrili se, verujući u bolje godine koje dolaze, nalazili utočište u Balaševićevoj: “mater vetru, dok je nama nas”. Ovoga puta i ono nam je ukinuto.
Da se setimo i svih onih koji su usamljeni. Onih koji ležu i bude se potpuno sami 365 dana godišnje i koji sa velikim nestrpljenjem iščekuju praznike kako bi bar tada zaboravili na taj osećaj u društvu rodbine, komšija ili nekog prijatelja.
Osvrnimo se i na sve one koji se prave da je sve u najboljem redu, dok nije ništa kako treba. Onih koji iz ovih ili onih razloga ne mogu da napuste dom u kome ne vlada idila. Kojima su batine, galama i nemir svakodnevica. Onih koji su trpeli u godini za nama mnogo više nego inače, jer su sada bili upućeni samo na one sa kojima žive, bez mogućnosti da u pojedinim trenucima izađu napolje, prošetaju i odmore od svega na šta su upućeni.
Brojne porodice u našem okruženju rade izuzetno naporne i teške poslove, mnogi među njima godinama nisu otišli na more, planinu, nisu prešli granicu zemlje u kojoj žive, ali sve to kompenzuju kiflicama i tortom dok u najluđoj noći čuvaju unuke i gledaju novogodišnji program.
Uvođenje zabrane kretanja u vreme praznika već neko vreme tema je u svim medijima, iako još uvek takva mera nije doneta. Ovo ću ostaviti ovde za slučaj da pročita neko čija reč ima težinu: iako bi bilo jako dobro da je tako, nisu sve porodice idealne, nismo svi savršenog mentalnog zdravlja (naročito posle ovako turbulentne godine), bilo bi dobro da jeste, ali nije svakome najlepše kod svoje kuće. Mnogi su veoma usamljeni, nesrećni, nestabilni, frustrirani iako su (Deda Mraze, bili dobri u ovoj godini) prali ruke, držali distancu i nosili masku. Dobro razmislite pre nego što donesete odluku.
I da, ne zaboravite da je statistički novogodišnja noć vreme u kojima, nažalost, veliki broj ljudi reši da ne uđe u sledeću godinu.
Ovo je godina u kojoj smo se igrali normalnog života.
foto: iSTOCK
