Već neko vreme mislim o izreci “Skromnost je vrlina” koju mnogi propagiraju. Osim možda starleta, ali to je već druga priča. Da li je i zašto bitna skromnost i da li bi trebalo da živimo u skladu sa ovom maksimom? Pročitajte moje viđenje stvari dok razmatram ovu pojavu sa 2 aspekta: materijalnog i intelektualnog.
Skromnost kao vrlina – šta kaže istorija?
Neću navoditi istorijske činjenice i brojke koliko puta je izgubio glavu onaj koji se istakao. Svi znamo za te primere. Ljudi osete da su drugačiji, pa požele da promene svet, ili bar, svoje neposredno okruženje, ali ne. Nije im bilo dozvoljeno da odskaču od ostalih. Zbog toga se gubio život.
Koliko puta je reč naučnika bila ugušena od strane nekih ljudi i vladara koji nisu razumeli? Kolko je pronalazaka i znanja tako izgubljeno? Kakve to veze ima sa skromnošću? Ti ljudi, koji su to sve gasili, oni su to smatrali hvalisanjem i isticanjem. Tanka je linija između ta 2 pojma.
Šta se dešavalo sa ljudima koji imaju novca, da li je njima bilo dozvoljeno da se hvale? Naravno da jeste. Sa sve vladarima na čelu tog “pokreta”. Tu su bila brojna razmetanja u vidu zabava, pijanki, orgija, turnira, sve radi zabave širokih narodnih masa i pokazivanja kako se ima.
To je tada bilo normalno. Ti plitki ljudi: Ko je tu ispaštao? Oni bez novca, naravno. Oni nisu imali čime da se pohvale. Odnosno, imali su ali to nije bio novac. To je bila ljudskost, ali to se tada nije praštalo.
Šta kaže društvo?
Stvari se, istini za volju, i nisu naročito promenile. Društvo i dalje propagira “Ćuti i smrdi” način života. Naravno, i dalje su zastupljeni primitivni oblici hvalisanja tipa megalomanskih svadbi, krštenja, punoletstava i sahrana, samo da bi se pokazao imovinski status. Tu se istroši, pa se godinu dana gladuje.. Gde su tu prave vrednosti?
Ali zato, oni koji imaju znanje, oni koji ostvare uspehe baveći se poslom koji su sami izgradili, oni bivaju izopšteni. Društvo kaže: mora se biti skroman. Društvo kaže: ne hvali se svojim uspehom, novim autom i vereničkim prstenom. Jer to drugima smeta. Drugima koji to nemaju. Pa što nemaju?
Društvo voli kada ćutite i utapate se u okolinu. Ne podnose se oni koji se razlikuju i ističu, po nekim valjanim osobinama. To pitanje detaljnije sam obradila sam u svom tekstu O različitostima. Iznenada, društvu smeta kada se pohvalite novim poslom.
Sa druge strane na društvenim mrežama možemo uočiti trend check-in-ovanja da se zna gde ste i postavljanja fotorafija novog automobila, nakita, odeće… Samo da biste pokazali koliko ja vama dobro.
Mislim da tu postoji granica. Granica između “toliko sam srećan zbog nekog svog uspeha na kome sam radio, pa ću ga podeliti sa ostalima” i “bedan sam i emotivno prazan, ali imam pare pa ću njima da se hvalim”. Nađite sredinu. Od takvih stvari možete oboleti.
Šta kažem ja?
Jedno je ukrasti, a drugo zaraditi. Zašto bi vas bilo sramota onoga što stvorite svojim zalaganjem? Bio to novac, nova kuća, ili neko svoje znanje. Samo kad je umereno. Zašto ne biste nekad istakli neki svoj kvalitet ili ideju? Ne vidim ništa loše u tome.
Ali (uvek ima ali), razmislite koliko je u redu naširoko se razmetati kada postoji tolko ljudi koji nemaju ništa. Ipak razmetati nije jednako tome da se malo pohvalite. To mi je ipak pihvatljivo, ako ste to sami postigli.
Možda je problem i do, što kaže moja prijateljica, “Lažne skromnosti“, koju takođe možemo primetiti među ljudima. Ko će znati?
Ono što ja kažem je: radite ono što vam prija, odnosno, “Živite svoj život kako vi želite” (jedan moj poučan tekst, možda bi trebalo da ga pogledate). Čini mi se da skromnost, ona istinska, dolazi sa godinama i zrelošću. Jednostavno izgubite potrebu da ističete neke stvari pričom. “Nije zlato sve što sija”. Pravi kvaliteti se vide na delu, zapamtite to.
A što se tiče toga da li je skromnost vrlina – zaključite sami. Po mom mišljenju, ima više vrsta skromnosti, pa se prema tome i ravnam. Volela bih da čujem i vaše mišljenje o tome.
Ukoliko vam se ovaj tekst svideo, podelite ga na društvenim mrežama sa svojim prijateljima, ili direktno pošaljite nekome koga će to možda interesovati. Želite više ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i slaću vam nove tekstove jednom mesečno direktno u inboks. Hvala na čitanju.
Ovaj članak je prvi put objavljen na accordingtokristina.com
