Na razmišljanje o ovom pitanju podstakao me je jedan određeni tekst u magazinu Sensa. Listajući stranice ovog izdanja pažnju mi je privukla čitava sekcija posvećena komunikaciji. Najpre sam se zaustavila na tekstu gde se spominje aktivno slušanje. To je bio početak lavine. Evo kakva su moja razmišljanja o ovoj temi.
Prva emocija koju sam imala kada sam čitala ovaj tekst svakako je bio strah: Da li ja dovoljno dobro slušam? U celom svom dosadašnjem životu bila sam veoma ponosna na svoju sposobnost slušanja drugih i na to što mnogi imaju poverenje u mene. Navikla sam da mi se poveravaju čak i nepoznate osobe.
Međutim, sa godinama nekako se sve menjalo. Postala sam svesna da neki ljudi traće moje vreme, a neki mi čak i crpe ogromnu količinu životne energije. Zato sam možda i prestala da tako dobro slušam. Ovaj tekst me je nekako vratio na pravi komunikacijski put.
“7 saveznika dobre komunikacije” od Maje Gabrijan obeležio je moju nedelju, a možda čak i mesec. U njemu su navedeni 7 stavki na koje treba obratiti pažnju pri komunikaciji, a to su:
- cilj svakog razgovora,
- slušanje svog sagovornika,
- postavljanje pitanja,
- otvaranje komunikacije otvorenim pitanjima,
- uključivanje zantiželje,
- davanje povratne informacije i
- biti dobar sagovornik.
Baš u okviru druge stavke došla sam do spornog dela koji je pokrenuo čitavu moju unutrašnju raspravu. Ovo me je trglo i podstaklo da malo više pažnje posvetim razgovaranju umesto samo pričanju.
Šta je aktivno slušanje
Slušanje predstavlja važan deo komunikacije. Postoji nekoliko vrsta slušanja:
- pasivno slušanje,
- pseudo slušanje,
- selektivno slušanje,
- doslovno slušanje,
- aktivno slušanje.
Kako se ide od pasivnog slušanja ka aktivnom, količina energije i pažnje koju ulažete u slušanje se pojačava. Finale je naravno u aktivnom slušanju, kao obliku slušanja pri kojem sve vi u potpunosti posvećeni sagovorniku.
Pri aktivnom slušanju mi ćemo pažljivo pratiti šta nam se govori, ali obratiti pažnju na govor tela našeg sagovornika. (Izvor: Poslovi Infostud) Reč je o načinu slušanja u kojem vi aktivno učestvujete u razgovoru tako što slušate sagovornika, skoncentrisani ste na njega, podstičete ga na dalje izlaganje i uzimate u obzir šta je rečeno.
Aktivno slušanje zapravo predstavlja interaktivnu, dvosmernu komunikaciju, za razliku od monologa koji predstavlja jednosmernu. Fokus je na zainteresovanosti za drugu stranu, a ne na sopstvenoj interesantnosti – kako kaže Džon Gotman, svetski stručnjak za bračne odnose. (Izvor: drkatarinavisic.com)
Na šta se svela komunikacija?
Priznajem, kriva sam po optužbi pasivnog i pseudo slušanja. Sigurno se i vama dešavalo da ne dozvolite ljudima da ispričaju svoju priču već ih prekidate svojim “važnim” izlaganjem. Jeste, zar ne? Ovo je naročito izraženo pri susretima sa ljudima koje dugo niste videli.
Izostanak aktivnog slušanja ne znači nužno da vi nemate dobru nameru, već može doći i usled velikog entuzijazma ili uzbuđenja.
Međutim, pri komunikaciji naizlazili smo i na one koje ne interesuje šta osećamo ili šta želimo da kažemo. Od velikog je značaja da baš ovde prepoznate takvo pasivno slušanje i svatite to kao znak. Znak da je bolje da ste svoje vreme, umesto sa tom osobom, proveli sa nekim koga zanima šta to imate da kažete.
Sve više viđam otuđenost među ljudima, i ne – ne mislim da je Fejsbuk i internet kriv za to. Postali smo nestrpljivi, pomalo površni i egocentrični u našoj komunikaciji. Mislim da je krajnje vreme da počnemo više da…slušamo.
Da li vi mislite da dovoljno pažljivo slušate sagovornike? Da li oni misle da vas dovoljno dobro slušaju? Da li je aktivno slušanje ključ uspešne komunikacije? Pišite u komentaru!
Još tekstova koji će vam se možda svideti:
Ukoliko vam je ovaj tekst bio koristan podelite ga na društvenim mrežama kako bi i drugi imali koristi od njega, ili pošaljite nekome kome mislite da bi se svideo. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se za moj mesečni Newsletter i slaću vam nove tekstove direktno na imejl jednom mesečno. Hvala na čitanju.
Ovaj članak je prvi put objavljen na accordingtokristina.com
