Bilo je luđački uzbudljivo – tako počinje knjiga Mi djeca s kolodvora Zoo (ja sam je čitala u hrvatskom prevodu), i možda ta knjiga, osim što me je oblikovala, najbolje opisuje kako diše ovaj grad – luđački uzbudljivo, mada bi se opis mojih 3 dana u Berlinu pre mogao staviti u kratko-slatko. Anyways, ako vam treba jedan quickie vodič za Berlin ali i možda upoznavanje sa destinacijom, izvolte na videlo moje doživljaje od 23-26. februara ali i preporuke na kraju teksta 🙂
23. feb: Willkommen in bRlin
…tako Nemci izgovaraju Berlin: bRlin, bez E i sa naglaskom na R. Uglavnom, avion stiže u Berlin oko 16h, pa dok se dočepam grada metroom, tu sam oko 17h, kod Ane koja je poslom prešla da živi ovde. Pošto se dugo nismo videle, kako sam ušla kod nje, tako smo se zapričale i nismo izašle iz stana, ali je onda došla noć i društvo je zvalo u provod. Da, spavalo mi se, ali jednom mi je u životu bilo žao što nisam skočila sa litice u Dubrovniku a mogla sam, i rekla sam nikad više neću da se kajem što nešto nisam uradila. Inače, moj profile caption dugo je bio: if you’re too tired to go out tonight just think how you’ll feel at 72 – i te prve noći sam bila pospana i već u pidžami ali bila sam u bRlinu, i to prvi put, i znala sam da ću sa 72 biti umornija nego sad sa 42 i onda smo otišli u provod, u klubić koji se zove Neue Odessa bar.
Izašli smo kasno, bilo je sigurno već oko 01:45 kad smo ušli u ovaj barić: bilo je to jedno simpa mesto sa DJom i ljudima koji su raspoloženi za đusku – i da, na prvi pogled ovaj grad je stvarno kraljevina hipsteraja i fludnih polova, fashion yes-yesa, dizajnerskih supstanci i neformalnih oblika ljubavi i nije mi žao što smo stigle kući u 4:59, naprotiv, izlaziću do te 72. Svakako, ono što mi je najviše ostavilo utisak te večeri jeste prvo odlazak u toalet gde sam apsolutno bila jedina (lujka?!) koja je tamo išla zarad fiziološke potrebe a ne drogiranja, pa mi je zaista neverovarno koliko se ljudi opijaju i konzumiraju, plus se u samom lokalu puši, sve je kao neviđeno nekonvencionalno, i ne znaš da li će da te startuje neko da te pita da budete u satanističkom kultu ili da imate seks sa još 16 ljudi; uglavnom – neobično. Svakako, provod kao takav standardni: malo đuske, malo priče i nije mi bilo žao što sam se vratile nadimljene kose i odeće kući oko 5.
24. feb: I’m growing places
Zvanično moj prvi dan ovde i vreme da otkrijem grad. Ovo sam rekla 100x ali da se ponovim i 101: ako hoćete da na brzinu upoznate neki grad (ili želite drugu perspektivu), najbolje je to uraditi na bajsu. Tako smo se Ana i ja dale u jedno razgledanje – ako se pitate kakvo je vreme, februar rezi u Berlinu, ali je sunce i moglo je da se vozi.
Prvo idemo ka East Side Gallery, što je komad Berlinskoga zida prepun grafita koji je dugačak više od kilometar. Inače, Berlinski zid je barijera koja je razdvajala Zapadni Berlin od Istočnog a svrha mu je bila da zaustavi odlazak radnika i spreči bekstvo političkih neistomišljenika. Sagrađen je 1961 a tek 1989 otvoren je za slobodan protok ljudi, a ubrzo potom je skoro potpuno srušen. Ovde se nalazi onaj poznati grafit Mein Gott, hilf mir, diese tödliche Liebe zu überleben (Bože, pomozi mi da prevladam ovu smrtonosnu ljubav), odnosno slavni prikaz poljupca između Ericha Honeckera i Leonida Brežnjeva, onodobnih političkih vođa Istočne Nemačke i SSSR-a. Fun fact je da se ovaj poljubac zaista dogodio i da su se tako vladajući komunisti pozdravljali, samo ne naravno u tako strastvenoj formi kao što je prikazano na grafitu.
Inače, oslikavanje je započelo ubrzo nakon pada Zida 1989., a s vremenom su brojni umetnici stvorili više od 100 grafita. Tu je takođe i grafit sa trabantom Test the best, grafit simbolički prikazuje kako se sa istoka bežalo na zapad.
Nakon ovoga idemo na doručak u Markthalle Neun – ako ne znate šta je food corner to je obično hala/pijaca sa hranom iz različitih delova sveta (i nešto što Beogradu ozbiljno fali po mom mišljenju). Inače u samoj hali je puno ljudi i dosta živo, a dosta ekipe bleji i jede ispred. Danas smo se odlučile za neku pitu i ćuftice a za slatko kanole i sladoled; kako slatko nije valjalo uputile smo se ka specialty kafi Five Elephant gde kažu da je najbolji čiz kejk na svetu. Sama kafiterija je simpatična, late odličan sa cenom 4.8e a čiz kejk kao iz snova: pugnast i kremeast (ne gust kao što sam npr navikla ovde).+
Nakon vožnje otišle smo još na meni pedi ali i zatvorile se u stan jer nam nije bilo do izlaska. Ono što sam još saznala danas jeste da reka koja protiče kroz Berlin je Špre ili Špreja ali tu su i pritoke Hafel kao i manja Panke, pa ako vas pitaju na Milioneru, da znate odgovor (ja nisam imala pojma).
Na kraju dana, sabirem utikse o mestu na kome se nalazim. Bila sam i ranije u Nemačkoj (Frankfurt, Keln, Osnanburk), nije mi se nešto svidelo iskreno, a Berlin, koliko god da mi je gotivan, i dalje mi je nekako Nemačka, otišli su mi u ekstrem polne, rasne, političke, seksualne i sl. neutralnosti tj otvorenosti gde je sve dozvoljeno, pa se pitam ako nema pravila, šta ima da se prekrši – čini mi se da se juri (trenutno) zadovoljenje ali ne i sreća i da je ljubav poslednja rupa na svirali, jer su previše kul za ovozemaljsko, možda grešim, možemo da debatujemo na tu temu ako neko hoće (anyone?).
25 feb – underrated food destination
Novi dan, nova avantura na bajsu. Krećemo od ostrva muzeja – jedinstvene celine od 5 muzeja u centru grada koja se nalazi pod zaštitom Uneso-ve svetske baštine. Tu se nalazi i Art market vikendom: štandovi sa umetninama i nakitom što baš slatko izgleda.
Odatke idemo na Bebelplatz, mesto gde se obavljalo spaljivanje knjiga što je bilo kampanja vođena od strane Njemačke studentske unije 1919-45 kojoj je bio cilj spaljivanje svih knjiga koje su bile oprečne nacističkim stavovima. Na trgu ima prozor na podu gde ispod asfalta možete videti prazne police, simbolički prikaz ovog uništavanja. Kao neko ko je završio književnost, mesto me je uznemirilo.
Nakon toga smo otišle do Brandenburške kapije koja sagrađena je 1791. po nalogu Fridriha Vilhelma II i njena izgradnja nije imala nikakav politički karakter, već je razlog bio krajnje jednostavan – da označi mesto gde se završava Bulevar Unter den Linden. Ova kapija koju ste verovatno videli svaki put kad spomenu Berlin, napravljena je po uzoru na atinsku kapiju propileu na Akropolisu i ukrašavaju je dvokolice sa četiri konja, takozvane kvadrige, kojom upravlja boginja pobede Viktorija; dvokolicu je inače maznuo Napoleon jer mu se dopala pa je kasnije vraćena. 
Posle toga smo obišle najstrašnije mesto na svetu. U pitanju je memorijalni centar ubijenim Jevrejima otvoren 2005. povodom obeležavanja 60 godina od kraja Drugog sv. rata, na površini od 19000 m2 i sastoji se od 2711 betonskih blokova različite visine i dužine. Izgleda kao park sa kamenim blokovima između kojih može da se šeta, ali kada se nađeš u uskom prolazu između betonskih blokova koji premašuju tvoju visinu javlja se osećaj uznemirenosti, teskobe i straha. Inače, na samo 150 m od memorijala je mesto na kome se nalazila Rajh kancelarija sa čuvenim bunkerom u kome je Hitler proveo poslednje dane. Posle toga smo otišle na kafu u The Barn koja je bila baš fina ali sam lokal nema toalet. 
Nakon toga smo obišle i Checkpoint Charlie koji je bio jedan od najpoznatijih graničnih prelaza između istočnog i zapadnog Berlina između 1945. i 1990, koji se nalazio između američkog i sovjetskog sektora. Zanimljivo je kako je ovo sad tako popularno turističko mesto bila izmišljena granica gde bi predstavnici vlasti pucali na vas ako probate da pređete.
Nakon toga smo otišle u Holzmarkt, hipstersko mesto pored reke gde možete da nešto gricnete i popijete, mada je nama najzanimljivija bila disko kabina. Kada ubacite 2e u kabinu i izaberete koju god pesmu želite, u kabini možete da đuskate do mile volje uz sve klupske efekte kao što su strob, dim mašina ili drugi efekti i moram priznati da je zabavno. Svakako, Holzmarkt je savršen za sedenje pored reke i uživanje u aperolu.
Malo kasnije probali smo da uđemo u 5 popodne u Berghajm, jedan od vodećih Berlinskih klubova ali nas (na moj udar ega) nisu pustili jer sam ja moguće bila previše nasmejana i neprikladno svetlo obučena. Fora je da se u Berlinu svi dobro oblače ali samo i isključivo crno sa crnim, prosto je neverovatno koliko nemaju daška boje; u Kopenhagenu ćete u njihovom (sličnom) minimalizmu pronaći makar sivu, belu ili drugu neutralnu boju a ovde je crna i zato opušteno mogu da kažem da je Berlin overrated fashion destinacija. No, da se vratim na klub – da bi ste ušli u te populuarnije klubove potrebno je da budete na guest listi, a zanimljivo je nezvanično pravilo da su u klubovima telefoni (i snimanje) nedozvoljeni (u KitKetu vam uzimaju telefon na vratima).
No, ono što je Berlin underrated jeste food destinacija: to veče smo se počastile večerom u Nigh Kitchen Berlin, restoran koji je došao iz Tel Aviva i poznat je po izrealsko mediteranskim tapasima. Mi smo se odlučile za opciju menija Dinner with friends gde vam oni po sopstvenom nahođenju donose sledove hrane (56e bez tj 70e sa neograničenim alkoholom). Ostaviću vam sliku menija, ali između ostalog probali smo pečene šargarepe sa karamelizovanim bademima i libanskim sirom, ražnjić od govedine i jagnjetine sa tahinijem i pinjolama, zatim sporo kuvani obrazi sa prelivom od bibera i espresa itd. Sve je bilo savršeno i onako najedene, jedva smo odvezle bajs do kuće.
Ako treba neko sumiranje mog provoda danas, vozile bajs i obišle šta može ovako na brzinu, i došle do zaključka da je Berlin overrated fashion destinacija ali zato underrated food city, plus smo našle kabinu za djuskanje, i popile aperol pored reke a onda večerale kao kraljice, ma svaki dan je dobar sa Anom ❤️
26 feb – pozdravljam se sa Berlinom – za sad
Berlin je preko radnog dana različit od vikenda: prilično je prazan i kao da je sve zatvoreno. Poslednji dan sam se prošetala po gradu, kasno shvatila da imaju Primark i da mogu da se popnem na vidikovac, pa zaključila da je bolje da požurim na avion i ne zanosim se previše. Što se tiče vožnje bajsom, iako ima dosta bajk staza, nisu sve uređene i Nemci ne koriste bajk kao npr u Amsu ili Kopenhagenu, ne pokazuju kada skreću ili sl, mada je recimo uveče znatno veći broj bajseva nego preko dana. Što se tiče same aplikacije za korišćenje bajka, mi smo koristile Next bike i aplikacija je dosta okej (mada manje nego npr pna u Kopenhagenu) – aplikacija vam pokaže gde se nalaze slobodni bajsevi blizu vas i preko aplikacije ih zaključavate i rentirate (dosta zgodno).
Inače, pošto mi avion ide preko dana razmišljam kako je čudno šetati Berlinom a onda koji sat kasnije, šetati Beogradom, kad jednom izmisle teleport neću se snaći da vam kažem. I kako je čudno leteti, ko kaže da čovek ne leti laže, leti vaše telo u avionu, na nekih ste 11600m od zemlje, i to zbunjuje da vam kažem. Svakako, evo izvolite sada…
Moje preporuke ako idete (na produženi vikend) u Berlin:
Predlog plana razgledanja:
- šetnja ili vožnja po Berlinu – sve glavne atrakcije su vam na pristojoj šetačkoj udaljenosti (a još pristojnijoj sa bajsem ako imate mogućnost): u jednom cugu možete od glavnog trga Alexanderplatz pa obiđite ostrvo muzeja, memorijalni centar ubijenim Jevrejima, Brandenburšku kapiju, Checkpoint Charlie itd. Onda možete do East side Galery i Holzmarkta (obavezno izblejite na reci).
Šta jesti i popiti:
I za kraj – korisne info:
*Disklejmer: ovo pišem u martu 2024.
Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Berlin, ali je korisno znati:
- Let do Berlina traje 1:15 h ili možda 1h i 30 min (zavisi od pilota).
- Avio karte možete da nađete baš jeftino preko WIzz-a. Sa aerodroma uhvatite metro koji vozi do centra 45 min (iako se metro čeka – odmah je ispod i na automatu se kupuju karte – lako ćete se snaći)
- Što se tiče smeštaja, ja sam bila u privatnom, nisam sigurna koje su cene.
- Da li je Berlin skupa – pa meni nešto jeste :/ kafa je bila oko 4,5 eur, obrok može da se nađe za 15-2 eur. Cene po prodavnicama odeće i marketima su približno kao kod nas.
Uglavnom, lepo sam se provela u Berlinu, bilo je na brzinu ali uz pomoć bicikla koji je najbolja stvar ako idete na 8 sekundi negde kao ja, videla sam ono što se mora videti, a moram i opet da dođem ovde da utvrdim gradivo, jer mi je jedna od omiljenih osoba odlučila guzicu baš tamo da preseli, i šta ću, sad upoznaj Nemačke Gordana i pravi se da ti Mediteran ne teče u krvi, srećom pa se družimo i na primorju pa je ipak volim, a ako me neko pita da li da ide u Berlin, imate i karte za Nicu za iste pare, i to vam je moj konačni odgovor, ali u isto vreme, da vas zbunim do kraja, gotivno je i vratiću se rado 🤷🏼♀️
Do Italije koja mi se – kao i svake godine – smeši vrlo ubrzo, šaljem mačji
pozZ
Related
Ovaj članak je prvi put objavljen na www.anagord.com
