Među hiljadu i četiri stotine konja jedne ergele u okolini Bečeja tridesetih godina dvadesetog veka, nalazio se jedan, po svemu poseban. Konj imena Fantast bio je višestruki šampion, koji je 1932. godine na hipodromu u Beogradu odneo sve nagrade i trofeje. Među svim ovim konjima, Fantast je jedini koji je bio oslobođen teškog fizičkog rad pri obrađivanju preko dve hiljade hektara zemlje. Ovaj miljenik, tamne braon dlake, bio je galoper, plemenitog porekla baš kao i njegov vlasnik, čuveni Bogdan Dunđerski. Zbog njegove neverovatne lepote Bogdan je svom domu dao ime po omiljenom konju.
Bogdan Dunđerski bio je obrazovani veleposednik, poslanik, dobrotvor, ali najpoznatiji kao večiti neženja, strasni ljubitelj konja, vina i žena. Kod svojih savremenika izazivao je velike impresije pre svega zbog ogromnog bogatstva i velelepnog dvorca, koji je izgradio kako bi začepio usta svima onima koji su ispredali priče o njegovom bankrotu. Voleo je da na visoku kulu svog “Fantasta” dovede prijatelje, ali i neprijatelje, da odatle pušta svoje sokolove i prstom pokazuje da dokle god se pruža pogled po ravnici pripada njemu. Zato i ne čude legende koje su se vezivale za njegovo ime. Šuška se kako Bogdan nijednu noć nije proveo na raskošnom imanju, već je na počinak uvek odlazio na nepoznatu lokaciju u Bečeju. Ekscentrični bogataš uživao je u ženskom društvu, ali je voleo samo dve žene. Zanimljiva je priča po kojoj se on zaljubio u Maru, suprugu njegovog kovača, pa je rešio da je otkupi za dvadeset i jedno jutro zemlje i nešto dukata. Do kraja života Mara je živela i vodila računa na njegovom imanju. Bogdan je voleo da boraveći u svojoj radnoj sobi posmatra Maru dok se kupa u velikom bazenu ispunjenom mlekom ispred dvorca. Pošto je na svom imanju sagradio i kapelu posvećenu Svetom Đorđu, angažovao je poznatog slikara Uroša Predića da je ikonopiše. Njegova želja bila je da Presveta Bogorodica nosi lik njegove voljene Mare. Ništa nije bilo konvencionalno u životu najstarijeg sina Aleksandra Dunđerskog, pa ni sama kapela, sagrađena kao mesto za njegov večni počinak. Uroš nije oslikao kapelu kako se to inače činilo, već je ikone slikao uljem na platnu, a one su nedavno netragom nestale sa imanja.
Predić i Dunđerski su postali veoma bliski prijatelji, zbog toga je Bogdan dao zaveštanje da se osim njega u kapeli može sahraniti još samo Uroš Predić. Ipak, do toga nije došlo, Uroš je sahranjen u rodnom Orlovatu.
Gotovo da ništa u dvorcu “Fantastu” nije ostalo autentično kao u vreme kada je u njemu živeo, ali ne i spavao, Bogdan Dunđerski. Nakon završetka Drugog svetskog rata dvorac je opljačkan i u velikoj meri uništen. Danas se u njemu od Bogdanovih stvari nalazi samo njegov radni sto od punog drveta. Deo nameštaja koji se sada nalazi u dvorcu pripadao je njegovoj sestri od strica Lenki Dunđerski. Veleposednik nije imao naslednika, ali je testamentom svoju imovinu zaveštao Matici Srpskoj u želji da se formira fond za finansiranje školovanja mladih u oblasti poljoprivrede. Njegova fondacija nikada nije zaživela. Danas je ovaj objekat pretvoren u hotel u čijoj raskoši uživaju putnici namernici.
Ipak, legende o neverovatnom Bogdanu i njegovom konju još uvek se tiho prepričavaju po imanju. Neki se zaklinju kako na praznik Preobraženje duh veleposednika i njegovog konja posećuje imanje i obilazi kapelu.
Ove bajkovite priče čine da nikada ne jenjava kult ovog, ni po čemu običnog, čoveka, dobrotvora i intelektualca.
Program “Health tour” je projekat razvoja zdravstvenog i medicinskog turizma pograničnog regiona Srbije i Mađarske, sufinansiran iz fonda EU. (Interreg IPA program)
foto: Bosnić Miljan
