Kada bismo kraj dvadesetog i vek u kom živimo mogli da povežemo sa jednim globalnim ratom – bio bi to rat protiv masti. Prošetajte pokraj rafova marketa i primetićte da je na gotovo svakom artiklu uveličan procenat masti koji taj proizvod sadrži. Isticanje ovog podatka ostavlja utisak da je procenat masti važniji od nutritivnih vrednosti i celokupne neophondnosti te namirnice za naš organizam. Čips u nekoj lajt varijanti ima svega 2 grama masti i kao takav nikako nije korisniji za organizam od recimo domaće slanine. Zašto je masnoća izgubila u borbi sa svim ostalim parametrima pri izboru neke hrane i zašto je ključna u odabiru namirnica (zbog čega rađe biramo mleko koje nije punomasno, pavlaku, sir i sve druge proizvode sa nižim procentom masti)?
Zašto naše telo voli masnoće?
Ranije je bilo uvreženo mišljenje da su puniji ljudi zdravi, dok su mršavi bili sažaljevani jer su tretirani kao neuhranjeni i bolešljivi. Danas su stavovi na ovu temu dijametralno različiti od nekadašnjih. Pitate se gde je sredina?Masti su neophodne za razvoj hormona, progesterona, estrogena i testosterona. Svaka stanica obložena je slojem masti. Takođe, one regulišu sve neurotransmitere u mozgu. Ponekad je nedostatak pažnje i koncentracije, kao i osećaj depresije, povezan sa količinom unosa zdravih masti u organizam. Ona nam koristi u izolaciji tela pri promeni uslova u spoljašnoj sredini. Masnoće se pretvaraju u energiju i igraju veliku ulogu u komunikaciji sa stanicama.
Zašto je važno na koji način se gojimo i gde nam se talože masti?
Iako je naizgled zanemarljiva okolnost da se neko goji u kukovima, neko u predelu stomaka, neko u predelu glave i vrata, vid taloženja masnih naslaga na određenim delovima tela može pouzdano govoriti o sklonosti ka pojedinim obolenjima.
Na primer, osobe za koje se kaže da su jabučaste građe, karakteriše ih gojenje u predelu stomaka i zadnjice, tako da stomak za koji kolokvijalno kažemo šlauf izraženiji je u odnosu na zadnjicu. Ovakvi tipovi gojaznih ljudi skloniji su obolevanju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, oni uglavnom imaju povećan holesterol i hipertenziju.
Sa druge strane, osobe kruškaste građe karakteriše gojenje u predelu zadnjice i butina, koje su u nesrazmeri sa ostatkom tela. Masti u njihovom telu udaljenije su od predela srca, tako da je samim tim, manja i verovatnoća da će imati kardiovaskularnih problema.
Neophodno je u svom telu zadržavati nivo smeđe masti, koju svi rođenjem imamo u telu, ali je tokom života gubimo. Iz toga se može zaključiti da su upravo braon masnoće one koje nam daju energiju. Ovakve masti nalaze se u maslacu, kao i u drugim mlečnim proizvodima, možete ih crpeti iz kokosovog ulja i upravo ove masti potpomažu sagorevanje drugih masnoća u našem telu.
Naravo da ni sa masnoćama ne treba preterivati, ma koliko one bile tzv. zdrave masti, već ih treba izbalansirano unositi sa drugom zdravom hranom, s toga bi bilo idealno da masti čine 30% hrane koju unosimo u naše telo. Što bi matematički precizno iznosilo 9 kalorija na gram masti. Dok bi ugljenihidrati (karbohidrati) i proteini iznosili 4 kalorije po gramu. Hrana može biti isokalorična, ali nije isometabolička, što znači da nema isti efekat na naše telo.
Zdrave masti možete crpeti iz oraha, lososa, jaja, sira, pistaća, crne čokolade, kokosovog ulja, lana i drugih zdravih namirnica.
Sada vam je verovatno jasno zbog čega naše telo po prekidu unosa masnoća u telo odbija da sagoreva višak masnoće iz tela. Ukoliko želite da smanjite masne naslage sa stomaka ili bokova neophodno je da povećate unos smeđe masti, onih zdravih masnoća koje potpomažu topljenje sala.
