Nekada davno, ljudi na ovim prostorima su verovali u takozvane nekrštene dane, koji po predanju nastupaju danas i traju do Bogojavljanja 19. januara.
Nekršteni dani vode poreklo od rođenja Hrista i vremena dok on nije bio kršten. Baš u to vreme zemlja je otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i đavoli i drugi demoni.
Mora donosi košmare
Mora je mitsko biće slično veštici. U moru su najviše verovali u zapadnim krajevima Srbije, dok je mora potpuno nepoznata za istok Srbije i Vojvodinu. Verovalo se da žena prvo postane mora, pa tek onda veštica. Mora je mogla da bude samo mlada devojka, koja je ušla u polnu zrelost, a veštica je mogla da postane tek posle udaje.
Da je devojka mora odavao ju je neki znak na telu, tipa mladež. Takođe, more su rađale majke veštice. Međutim, nije majka morala da bude veštica da bi dete postalo mora. Ukoliko bi se dete rodilo u crvenoj košuljici, to bi značilo da će postati mora, a posle toga i veštica.
U nekim krajevima Srbije se spaljivala i zakopavala košuljica. Postojalo je verovanje u sudbinsku povezanost košuljice i deteta. Po tom verovanju spaljivanje košuljice bi moglo da dovede do smrti deteta.
Prizanjem da je neka devojka mora, ona bi izgubila svoje moći i postala bi kao i sve ostale devojke. Zato su babice, ukoliko se primeti da se dete rodilo u crvenoj košuljici, izlazile ispred kuće i vikale da je rođena mora ili veštica. Ovo je bilo vrlo komprpmitujuće, pa se često izbegavalo.
Osnovni zadatak – mučenje
Mora nije mogla da ubije čoveka, kao što je veštica mogla. Njen zadatak je bio da muči. To mučenje se obično dešavalo noću, dok je čovek u snu. Tada bi sanajo košmare, teško bi disao, jer bi ga mora gušila.
Zato se i kaže da je neko imao noćne more, kad je loše i teško sanjao. More su pri svom kretanju i lošim radnjama nevidljive i mogu da prođu kroz bilo kakav otvor. Nekada se smatralo da duša more luta u obliku muve.
Kao zaštita od mora, kao i kod većine mitskih bića, jeste amajlija. U danima kada se smatralo da su more i veštice najaktivnije (a to su i nekršteni dani, između ostalih) ljudi su se mazali belim lukom. Posebno su decu mazali lukom. Isto kao i veštice, more nisu mogle da prođu pored izvrnute metle ili zabodenih oštrica u vratima.
Verovalo se da ne trpe smilje i pelin. U zaštiti od mora su se koristile i razne vrste amajlija. Od more se moglo odbraniti i ako bi joj se oduzela kapa. Tada bi ona radila sve što onaj koji joj je uzeo kapu traži, samo da bi joj vratio kapu.
Inspiracija – starisloveni.com
Fotografije: Pixabay, srbi.ch,
