Sećam se da je uvek bilo profana (šmekera) koji su neke pretenciozne i malo dosadne učenike, koji bi rečenicu započetu sa “Ja mislim da…”, prekidali izrekom “Mišljenje je kao dupe, svi ga imaju”. Tim šmekerima od profana ništa se drugo, sem duhovitosti, nije moglo zameriti, pa je ta fora prolazila. Pretenciozni bi ustukli, a drugi bi imali veće podozrenje pre nego što izraze, jelte, “svoje” mišljenje. Često bi oni znali da su ti redovni mlatači prstićima po vazduhu uglavnom mlatili praznu slamu, ponavljali njihove upravo izgovorene reči ili čitali misli nekih viđenijih ljudi, pa im poturali kao svoje stavove, kako bi ispali pametni u društvu – provaljene školske fore. Međutim, danas neko drugo vreme, mišljenje, nastalo od trajnog, nesvršenog glagola “misliti” počelo je obrnutosrazmerno dupetima da se smanjuje. Dakle, dupeta rastu geometrijskom progresijom, a mišljenje bledi, postaje sve tiše, nerazumnije, neosnovanije, puko prepričavanje nečega što se nekada negde čulo. Razlog tome može se naći u tome što se misaoni procesi ne pothranjuju novim saznanjima, ne oblikuju se u razgovrima sa drugim mislećim bićima, ne klešu se diskusijama i rasparavama. Zato, mišljenje kao proces koji ljude razlikuje od drugih živih bića ostaje zatočeno u uskim hodnicima akademskih ustanova. Trebalo bi reći da javno mnjenje, odnosno mišljenje o nekim važnim društvenim pitanjima, nije nastalo među tim profesorskim katedrama, već na javnim mestima. Za kolevku javnog mnjenja uzimaju se kafane, poligoni rasprava, debatnog nadmudrivanja, besedništva i svega drugog što je od pojedinaca pravilo mislioce, mudrace, filozofe, pisce, esejiste i novinare. Danas, kao što rekoh rastuća dupeta su na ceni, a kafane, osim što su zadržale funkciju javnih pojila nemaju više tračak javnog promišljanja i dijaloga. Današnja mišljenja dolaze sa drugog izvora – platformi, masovni mediji šalju jednu poruku koju svi u isto vreme čitaju dok samo fizički sede zajedno na javnom pojilu i listaju, listaju, listaju…
foto: 42hire.com/3-ways-to-generate-new-ideas
