Priča o Danu zaljubljenih nije mogla proći bez kritike njenih rezultata. Nit oko koje se priča plela bila je dugovečnost ljubavi u praksi (konkretno, u braku), a kao kroz maglu se provlačila sumnja u koncept braka u savremenom dobu. Tananost emocija, očekivanja, nasleđa, zrelosti, datih okolnosti i gena, suviše je složena, tako da je gotovo nemoguće kretati se kroz ovaj lavirint bez nadzora nekoga ko ove puteve poznaje. U pomoć sam prizvala knjigu jednog od najvećih poznavalaca duša i ljubavi sa naših prostora, Vladete Jerotića, neuropsihijatra i psihoterapeuta.
Kakvi su odnosi između parova suprotnih polova danas? Kakvi su motivi njihovog udruživanja, a kakvi rastavljanja? Pođimo, najpre od ideala, od želje ne i naslućene veze između muškarca i žene. Šta hoće partneri jedno od drugog? Međusobnu ljubav i poštovanje, sigurnost i zaštitu, prećutno jemstvo, ne samo da ne sprečavaju jedno drugo u individualnom razvoju već i međusobnu potporu i dopunu ovome razvoju, punu odgovornost za ono što rade, konstruktivno razrešavanje nezaobilaznih konflikata, partnerstva, ali individualno odlučivanje uz ravnomeran raspored prava i povlastica. Zašto je upravo danas tako mnogo prepreka na putu ostvarivanja ovih, rekla bi se, i prirodnih i običnih želja i potreba jednog mladog para? Najpre, zbog utemeljenih društvenih promena u današnjem industrijskom i vrlo materijalnom svetu koji nam se nameće i od koga ne možemo da pobegnemo. Društvena pravila koja su dve hiljade godina određivala uloge i ponašanje muškaraca i žena, zakonski čvrsto postavljen oblik braka i porodice, seksualni život vođen određenim kolosecima, nisu predstavljali samo konzervativne prepreke, veći liniju vodilju u prošlosti. Raspad ovih društvenih pravila, kao i skraćivanje pomoći određenog orijentacionog jezgra ponašanja, sve same neminovnosti kao posedice industrijske i političke revolucije doveli su mlade u položaj hipotetične slobode koja ih mnogo više čini nesigurnim, nego srećnim. Otklonjen je seksualni tabu, brak kao institucija starog patrijarhalnog društva postaje problematičan, nepoželjan i suvišan.
Vladeta Jerotić u knjizi “Uzgredna razmišljanja” kroz temu pod nazivom “Kako žena i muž upropaste svoj brak” objašnjava razloge za krahove braka, koje je u praksi, kao bračni terapeut, najviše sretao. On je naveo da su mu u toku duge psihoterapeutske prakse dolazile žene iz brakova (najčešće sa decom) da od njega kao psihijatra i psihoterapeuta čuju zašto ih je napustio muž. On je razloge podelio u sledeće grupe:
1. Ljubav između muškarca i žene obično počinje zaljubljenošću koje se nikada ne pretvori u ljubav.
2. Muž napušta ženu onda kada je shvatio da je više ne voli.
3. Muž napušta ženu jer je tip “patološkog Don Žuana” (zavodnika) koji menja žene, nesvesno im se sveteći najčešće iz kompleksa prema majci, zbog raznih traumatskih događaja iz detinjstva.
4. Viševekovni patrijarhalni tip srpske žene imao jedan prevashodni cilj – udati se i imati decu. Složena i značajna erotsko – seksualna strana bračnih odnosa bila je zapostavljena.
5. Nastavljajući priču oko konzervativnih srpskih žena posle nekoliko godina braka sa decom, žena ili potpuno odbija seksualne odnose ili ih mrzovoljno obavlja bez ličnog učestvovanja.
6. Prirodno posvećivanje veće pažnje žene odnosno majke novorođenom detetu prvih godinu ili dve pretvara se u dalje dugogodišnje davanje prednosti detetu u odnosu na muža. Muškarci postaju ljubomorni na decu, pa tako traže povoljniju partnerku za bračnu ili vanbračnu vezu.
7. “Kastrirajuići tip žene” ona slično muškom Don Žuanu nesvesno se sveti muškarcu tako što ga ucenjuje ili odbija ili glumi u odnosima u braku. Slično osvetoljubivom muškarcu i ovaj tip žene se nesvesno sveti svom ocu zbog traumatskih događaja iz svog detinjstva.
8. Ženina polnost je slabija od muškarčeve seksualne želje, kratkotrajnija je, u najboljem slučaju traje do klimakterijma, posle tog vremena počinje da preovlađuje muški hormon, sa odgovarajućim promenama ponašanja žene.
9. Postoji, srećom, ređi reći tip žena kojima je svaki polni čin nešto ružno, sramno i odvratno. Ovakva žena, i kada to krije od muža, nije u stanju da duže vreme sakrije ovakav nedostatak.
10. Postoji tip žene koji želi da dominira u braku i to na više načina, kada se muž tom ponašanju žene ozbiljnije suprotstavi, ona ne može da promeni tu osobinu, on je napušta.
11. Iz raznih razloga neuspeo prvi brak (naručito rani brak), zamenjuje se uspešnim i trajnim drugim brakom. Muž ili žena koju su sazreli, dolaze do uspešne individuacije, tako da traže zrelijeg partnera u drugom braku. Ukoliko žena nije sazrela u toku braka, a muž jeste ili obrnuto zreli partner nema više potrebe za simbiozom, otud separacija ili razvod.
Kako muž upropasti svoju ženu? Najrasprostranjeniji načini su ovi:
1. Uporno svesno ili nesvesno potcenjuje žene, to je naročito česta pojava u balkanskoj, srpskoj sredini. Za ovakve muževe, žena se ceni dok može da rađa, da se brine o deci i kući, dok potpuno služi mužu u svim njegovim zahtevima, dok je mentalno i fizički zdrava.
2. Muž koji je potekao iz oštećene sopstvene porodice, iz rastavljenog braka roditelja (da je jedan od roditelja bio alkoholičar, psihički promenjen na različite patološke načine i tako dalje) nesvesno prenosi sopstvenu doživljenu traumu iz detinstva na svoj brak, i to ponašajući se slično bolesnom roditelju.
3. Muž zbog nerešene, a nesvesne Edipove situacije iz sopstvene porodice, prenosi sa majke patologiju odnosa na ženu, sveteći joj se. Ovo smo već pomenuli kao tip Don Žuana, on se nekada prema ženi ponaša pasivno ili ravnodušno da bi izbegao sukobe.
4. Svesne ili nesvesne homoseksualne sklonosti muža u braku, dovode do bržeg ili sporijeg udaljavanja partnera, pri čemu žena koja i dalje voli takvog muža ulazi u depresivna stanja koje zahtevaju lečenje. Deca rođena u takvom braku ne popravljaju bračni kontakt.
5. Kada je muž slabo potentan ili polno impotentan u braku, bilo da je takav u brak ušao ili je u braku postao.
6. Posle rođenja deteta muž postaje patološki ljubomoran i na ženu i na dete (naručito ako je muško dete) iako mu žena nije dala povoda da se tako ponaša.
7. Muž je na neurotičan ili psihotičan način ljubomoran u braku na ženu bez stvarnog razloga. On obično odbija predloženo lečenje, kinji ženu na razne načine, mučeći je fizički i psihički, dešava se da ovakva patološka ljubomora za krajnji ishod ima ubistvo žene.
8. Fenomen “zapletenih rogova” nastao na osnovu fotografije u jednom stranom časopisu na kojoj su prikazana dva jelena koje su se u međusobnoj borbi tako zapleli rogovima da su pali mrtvi, ne uspevši da se raspletu. Jerotić navodi da je video dosta neuspelih, nesrećnih brakova koji se ne rastavljaju ni po koju cenu mučeći jedno drugo do same smrti, najpre jednog, a često posle kraćeg vremena i drugog partnera.
On u knjizi poručuje: “Ne gubimo ipak nadu. Bračna psihološka savetovališta imaju danas pune ruke posla i često uspešno obavljaju svoj plemeniti, stručni i duhovni zadatak. Sve se može u životu popraviti zalečiti ili izlečiti zašto ne onda i neki brak, pod uslovom da se u njemu nisu ugasili plamičci ljubavi, odnosno duhovnosti”.
Pošto smo se već bavili čestim krahovima bračnih zajednica, red je bio da navedemo i razloge zbog kojih do njih dolazi, ako ni zbog čega drugog, onda zbog motrenja na nas same u svrhu samopopravljanja. Kada bismo uvek imali na umu ove razloge verovatno bismo manje povređivali i druge i nas same.
Izvor: Vladeta Jerotić “Neurotične pojave našeg vremena” i “Uzgredna razmišljanja”; Zadužbina Vladete Jerotića, Ars Libri, Beograd, 2009. godina
