Suština Dana zaljubljenih nije u raspravi ko slavi Trifundan, a ko Valentina, nego u fenomenu po kome uprkos marketingu, u ljubavi baš ne cvetaju ruže. Dakle, imamo veliku kampanju ljubavi, novine su krcate tekstovima tipa: 10 najboljih načina da obradujete partnera, 5 najboljih recepata za večeru u dvoje, top 5 romantičnih destinacija, najlepši pokloni za nju i njega. Radio stanice će deliti karte za koncert najromantičnije muzike za parove, Holivud će kao kec iz rukava izbaciti ljubić. Dakle, sve je spremno da i ovoga 14. februara budete najzaljubljeniji par ili da bar tako delujete na Instagram storiju. Ono što je praksa, bar u člancima, jeste da se dan nakon zaljubljivanja mediji pozabave statistikom o broju rasturenih brakova tokom prošle godine i da, kao i svake godine, konstatuju da se broj rapidno povećava, u člancima će zaključiti da zaljubljenost nije isto što i ljubav. Ipak, bolna istina sačekaće da prođe Valentino, kako ne bi remetili prodaju ulaznica za koncerte i bioskopske projekcije.
Da zaljubljenost nije ljubav, kažu psiholozi. Još kažu da društveno uspostavljeni i naširoko prihvaćeni redosled: rađanje simpatija, međusobno zaljubljivanje, veza, sklapanje braka, zasnivanje porodice – nisu nikakav recept za srećan život. Ovakav sled nema nikakve veze sa prirodim redosledom, iako jedan deo parova uspeva da realizuje ovaj scenario. Sećate se sigurno onih ledenih lica tetki na pomen “iskakanja iz šina” odnosno rađanja pre svadbe, početka zajedničkog života tokom zabavljanja i svih drugih društveno neprihvatljivih pojava. Predstava o ljubavnom idealu (gde sve ide po nekakvom planu) produkt je brojnih knjiga, časopisa, filmova, muzičkih spotova koje tokom čitavog života upijamo, ali praćenje ovog sleda NIJE GARANCIJA ZA USPEŠAN BRAK. Uprkos tome, svi se još uvek čvrsto držimo za ovaj koncept uvereni da je sve kako štima. Dobro oslušnite nakon svakog bračnog kraha čućete: “ko bi rekao? Dugo su bili zaljubljeni, a i zabavljali su se godinama”.
Sećam se razgovora u kome mi je sagovornik rekao da su naši stari bili u pravu kada su praktikovali ugovorene brakove, kao i da su pametni određeni narodi koji se ovog kulturnog nasleđa nisu odrekli. Moje zgroženo lice naviklo na blagofeministički, zapadnjački, model razmišljanja ironično je izustilo: “po čemu zaključuješ?”. Odgovorio je: “u ugovorenim brakovima parovi nisu mogli da budu iz različitih socijalnih sredina. Partnera su tražili u porodici najsličnijoj matičnoj, samim tim sukobi u mentalitetima su bili minimalni. Osim toga, devojka je od kada zna za sebe pravila devojačku spremu”. Nasmejah se. “Da, ozbiljno, ako je od pete godine počela da veze i štrika poklone za budućeg muža, nema šanse da neozbiljno shvati brak i još nešto, nju neće niko zeznuti. Zamisli ceo život se spremaš za jedan dan, pa vrlo ćeš voditi računa kome ćeš pokloniti svoje rukotvorine”. Ovaj starinski koncept izuzimao je zaljubljenost, čak i zabavljanje, a funkcionisalo je. Neverovatno, ali psiholozi ovakve brakove smatraju stabilnijima i dugovečnijima od današnjih. Zaljubljenost, kažu stručnjaci, sa sobom nosi idealizaciju partnera, davanje karakteristika koje su proizvodi naše mašte, a koje partner suštinski ne poseduje. Iskrivljena slika kojom mažemo oči može trajati između dve ili tri godine, nakon čega uglavnom dolazi do razočaranja. Ruku na srce, u nekim slučajevima prerasta u ljubav, a nekada čak u njenu suprotnost – mržnju. Brakovi nastali u vreme zaljubljenosti (na početku veze) često su na klimavim nogama, podložni su uticajima okruženja, prožeti nepoverenjem, prevarama, lažima i na kraju krahom, kažu stručnjaci.
Ako mene pitate, držim do toga da se glavni krivac za sve krahove krije u redovima Duška Radovića i u onom groznom tekstu koji čitaju matičari, a sa kojim počinje svaki brak u našoj zemlji. “Ne žurite, štedljivo trošite reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života”. Ma hajte molim vas, ko je još ljubav sačuvao tako što ju je štedeo i ko ju je potrošio tako što je voleo. Ljubav se, valjda, deljenjem množi. Nemojte me terati još da komentarišem deo “budite ljubomorni na svoj brak”, pozliće mi.
Slavite ljubav, ne zaljubljivanje. Za razliku od “sna letnje noći” kakva je zaljubljenost, ljubav je stamena i jaka. Ona ne nestaje sa prvim zracima jutra, nego ostaje i hrani, oslobađa i prašta. Ljubav je sloboda, a sloboda je najvažniji činilac života.
Inspirisano tekstom Zorana Milivojevića “Modeli biranja partnera”
