Običaj kićenja jelke nije novijeg datuma iako mnogi tako misle. Ovo je tekovina davnih vremena kada su ljudi počeli da pridaju veliku simboliku ovom drvetu. Prve novogodišnje jelke okićene su u Nemačkoj u šesnaestom veku. Tada, naravno, nije bilo sjajnih i raznobojnih ukrasa, nego su prvu jelku kitili jabukama, orasima i papirnim ukrasima. Prva jelka postavljena je 1570. godine za decu koja su pred Božić prikupljala slatkiše. Neki čak domovinom jelke smatraju Rigu, u Letoniji čemu svedoči i jedna ploča na riškom trgu. Na njoj je zabeleženo da je prva jelka u ovom mestu okićena čak 60 godina pre one u Nemačkoj. U Srbiji je kićenje ovog zelenog drveta nešto novijeg datuma. Pre Drugog svetskog rata kićenje jelke nije bilo praksa, jer se proslavljao samo Božić. Kasnije su jelke stigle sa severa. Pominje se čak da su nam ovaj običaj doneli Rusi posle Oktobarske revolucije. U našim krajevima ovaj običaj postaje rasprostranjen pedesetih godina prošlog veka. Nije tajna da su škole i obdaništa u ovom periodu insistirala na kićenju jelke kako bi se iskorenilo do tada u tradiciji prisutno kićenje badnjaka. Jelke su se u srpskim domovima održale i danas, ali badnjak i posle mnogo godina i pritisaka Srbi nisu izbacili.
izvor: Politikin zabavnik
