Kad ti je loše i imaš milion stvari u sebi – tad nacrtaš strip [Intervju] – Dino Brničanin ArtXV
On na satiričan način ukazuje na svakodnevne paradokse, smešne situacije, predrasude o umetnosti i daje nam besplatan recept da napravimo popularnu pesmu – uz pomoć stripova. Trenutno njegov instagram profil prati preko 20 hiljada ljudi. Da li ste vi čuli za njega?
@art.xv je njegov profil koji svakodnevno nasmeje mnogo ljudi, a on je Dino Brničanin. Prva je godina grafičkog dizajna na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.
Kako je sve počelo…
Godinu i po, možda dve, pre nego što sam napravio profil, počeo sam da crtam stripove u svesci. I to sam pokazivao drugarima u Gimnaziji. Oni su me hvalili i ubeđivali da počnem da ih kačim na net.
Kad mi je jednog dana bilo baš dosadno, napravio sam @art.xv profil i počeo da izbacujem svoje radove.
Ljudima se svidelo.
Iako profil nisam povezivao sa svojim i nisam ga reklamirao, nešto kasnije, kada sam već imao dosta pratilaca, ljudi su shvatili da su stripovi moji. Možda zbog toga nisam imao pritisak koji ljudi obično imaju kad su na početku nečega. Nisam imao strah od reakcija, prihvaćenosti – jer niko nije znao čiji je profil.
Imaš li neku svoju oprobanu tehniku rada, sedneš, pa crtaš dva sata ili čekaš inspiraciju, pa nacrtaš?
Paaa… Bukvalno mi inspiracija naiđe u bilo kom trenutku. Radim nešto treće i bum, naiđe ideja. Nekad imam novu ideju u svakom trenutku. I nakupi ih se mnogo, pa ih obavezno zapišem.
Ako ne bih zapisivao, pola mojih stripova ne bi postojalo, jer se ideje brzo zaborave.
Onda kad mi se crta, otvorim i pogledam beleške. Ali definitivno najbolje radove nacrtam u trenutku kad mi padnu na pamet. Jer, dešava mi se da kad prođe neko vreme, ja pogledam beleške sa idejama i neka koja mi se sviđala u trenutku kad sam je zapisao, mi nije više ni zanimljiva.
Evo, zapisao sam jednu ideju skoro: Kad stalno kupuješ nove knjige, a još uvek nisi pročitao ni stare. Meni se to stalno dešava.
Radiš li ceo crtež odjednom, ili?
Sednem i dok ne nacrtam sve, ne ustajem.
Zavisi od stripa i komplikovanosti, nekad sat, nekad tri sata.
U suštini je najteže smisliti ideju, crtež je lakši deo.
Jer moj profil se zasniva na idejama, da ima priču, a crtež samo služi da jasnije izrazi poruku.
Mnogo ljudi za moje stripove misli da treba da budu komični i smešni, a meni to nije cilj. Treba da budu satirični na neki način, a ako mogu da ubacim i neku foru da bude smešno, to je svakako plus.
Šta je dobar crtež po tvojim standardima?
Je l’ treba da dam neki pametan odgovor? ????
Ako nosi neku poruku koju će većina ljudi da shvati i možda promeni neke svoje stavove, to je uspešan rad. S obzirom da mi je publika uglavnom dosta mlađa od mene, smatram da na neki način mogu da utičem na njih.
Uglavnom mi se sviđaju svi moji radovi.
Kad crtam, nikad ne koristim skroz crnu boju, uvek izmešam neke tamnije tonove koje koristim umesto crne.
Prvo nacrtam skicu, pa krenem da dorađujem detalje.
Jesi li išao na časove crtanja ili si se sam usavršavao?
Samouk sam. Išao sam kratko na časove crtanja, uglavnom pred prijemni za faks, kako bih stekao veštine koje se traže na upisu.
Nekad na svoj profil ubacim i crteže u drugom stilu, da bi ljudi videli da stripovi nisu jedino što umem.
Crtam na telefonu, uglavnom, i u njemu mi se nalazi sve što sam do sad crtao.
Traže li ti ljudi da ih crtaš?
Naravno, ljudi kontaju: Ej, ti studiraš nešto za crtanje – aj nacrtaj me.
Jesi li voleo da čitaš stripove kad si bio mali?
Da, ali nisam čitao Zagora, Dylana Doga… iako to ljudi prvo pomisle.
Čitam Mange. I pratim online ilustratore koji su me inspirisali da napravim nešto svoje.
Cilj mi je bio da da moj rad bude prepoznatljiv i čim neko vidi lika kog sam nacrtao, da odmah zna odakle je to.
Webtune mi je omiljena aplikacija gde se nalazi neka arhiva stripova i tu pratim nove.
Da li ti se desi da očekuješ da će neki strip da bude bum, a reakcija publike ne bude ništa specijalno i obrnuto?
To mi se stalno dešava.
Nikad ne možeš da znaš kako će neki rad da prođe. Nekad uradim nešto iz zezanja i ljudima se to baš svidi. Nema pravila.
Kako se nosiš sa negativnim komentarima?
Pa i nema ih, ne znam zašto, ali ih nema. Mislim da je zato što retko postavljam fotke sebe i svog života, verovatno bi tad možda bilo nekih uvreda.
A za stripove, komentare ne posmatram kao negativne. Jednostavno neko ne razume to što radim i to je to. Mada se nisam sretao nešto s tim, obično me prate samo ljudi kojima se moj rad sviđa.
Svoje stripove pravim zbog sebe, ne zbog drugih.
Jednostavno nekad kad ti je loše i imaš milion stvari u sebi, izbaciš sve iz sebe i nacrtaš nešto i lakše ti je.
Ipak, to što me prati dosta ljudi i što mi pišu da im se sviđa profil, mi znači, jer imam verifikaciju da to što radim nešto vredi. To mi je najveća satisfakcija i to me najviše pokreće.
Trudim se da mi ne budu svi stripovi u istim raspoloženjima, već da bude raznoliko. Jer život je takav, nekad si gore, nekad si dole. I teme da budu raznolike, ne ograničavam se samo na jedno. Sve što me okružuje i što mi je zanimljivo je tu.
Šta je neki loš savet koji često čuješ?
Ne savetuju me ljudi često, ali kad savetuju to je – da treba da se bavim nekim pravim poslom i da se manem umetnosti.
Koja je knjiga najviše uticala na tebe?
Šalim se. ????
Možeš da kažeš da su ti najbolje potrošene pare u životu bile za?
Verovatno telefon, jer na njemu crtam, pa bez njega možda ne bi ni bilo Art.XV-a.
Rubrika ONI INSPIRIŠU – kreirana je sa idejom da predstavi našim čitaocima osobe koji se bave stvarima koje vole.
Želja nam je da deo našeg bloga budu priče o ljudima iz našeg grada koji nas inspirišu i koji utiču da istražujemo svoju kreativnu stranu i da radimo ono u čemu uživamo.
Ovaj članak je prvi put objavljen na http://www.liliputanke.com
