Jednostavno, samo volim da crtam – Luka Antonijević [Intervju]
Luka Antonijević ima 11 godina. A razgovarao je sa nama kao da ima bar 15. Svira gitaru već dve godine. Skoro pet godina ide na karate, gde je osvojio dve bronzane medalje. I slaže Rubikovu kocku za manje od minut.
Ali, ono u čemu najviše uživa i u čemu je najbolji je – umetnost.
Kako si shvatio da voliš da crtaš, da je to tvoj hobi?
Pa ne znam, to me je nekako privlačilo, počeo sam da uživam u tome, to mi je bila razonoda. Kao neki odmor. I jednostavno sam samo nastavio.
Prvi onako malo bolji crtež sam nacrtao kad sam imao 9 godina. Bio je neki crtani junak u pitanju, ne znam tačno koji. Senčio sam ga, toga se sećam.
Nakon toga sam počeo da idem na časove crtanja. U početku sam samo senčio, to mi se sviđalo. Kasnije sam počeo da radim sa drvenim bojama, posle pola godine, i to mi je omiljena tehnika. Bojenje baš nisam voleo, ali sad mi je mnogo draže od senčenja.
Ne volim da slikam na platnu, najviše volim da radim običnim drvenim bojama i običnom olovkom.
Dešava li se da gledaš nešto, neki crtani i poželiš neku scenu da preneseš na papir?
Najviše volim da gledam anime, to su japanski crtaći. Goku, Naruto, Yu Gi Oh, Beyblade, Pokemoni, Digimoni. Često se desi da poželim da nacrtam neku scenu iz crtaća.
Crtao sam i neke dinosauruse. Ali kad sam bio manji. Sad ipak više volim anime.
Svake nedelje menjam lika koji crtam.
Najponosniji sam na crtež lava, koji je na papiru dimenzija 1m x 75cm, senčen je i to je bio lav iz Kralja lavova.
Na izložbi koja nam je priređena u školi na Dojeviću, učestvovale su još tri devojčice koje lepo crtaju i ja. Moj crtež lava je bio glavni.
Čime bi voleo da se baviš kad porasteš?
Želeo bih da postanem animator.
Jesi li kritičan prema sebi, jesi li perfekcionista?
Pa da, jesam. Zato što smatram za sebe da uvek mogu bolje i popravljam, pa onda upropastim sve, pa opet ispočetka, pa opet ne valja i tako u krug… Dok ne bude savršeno.
Samo se desi da vidim da mi se mnogo sviđa rad i to bude to.
Retko kad se iznerviram i ne završim rad.
Mama, tata i sestre su mi najveća podrška od kada sam počeo da se bavim crtanjem. Oni me i hvale i kritikuju. Uvek mi kažu ako nešto ne valja, ali ja volim da crtam onako kako ja zamislim i onako kako ja vidim. Ne mogu drugačije.
Kako izgleda proces crtanja, imaš li radni sto, omiljene bojice?
Prvo nađem sliku na internetu koja mi se sviđa, uzmem list bloka, bojice i olovku i počnem. Onda nacrtam kockice, pa po njima pokušavam da se snađem na papiru. Pokušavam da namestim osvetljenje, npr. drvo kad crtam, nije isto osvetljenje sa svih strana, negde mora da bude tamnije, a negde svetlije.
Nemam omiljene boje, sve su mi super.
Uvek crtam, i pre i posle škole
Omiljeni predmet u školi mi je likovno. Tu mi je najmirinije, najlepše se osećam, ne razmišljam mnogo, uživam.
Jesu li te podržavali učitelji i nastavnici?
Učitelj me je baš motivisao. Mada, obično ljudi smatraju da crteži nisu moji, da to radi neko drugi.
Šta još voliš da radiš?
Kad mi je dosadno, uzmem Rubikovu kocku da slažem, to mi je hobi i zabava. Slažem je za minut.
Volim još i da sviram gitaru i idem na karate.
Na koji si rad najponosniji?
Pa ne znam, stvarno. Najviše se ljudima sviđa lav.
Sviđa li se tvom društvu to što znaš da crtaš, traže li ti da im nacrtaš nešto?
Da, da, sviđa im se. Uvek mi traže da im nešto nacrtam. I ja to volim – pa im ih često poklanjam.
Najteži crtež je bio papagaj. Radio sam ga skoro tri meseca, tj. dosta sam ga ispravljao i prepravljao i na kraju je ispao dobro.
Nemam uzora. Samo volim da crtam.
Rubrika ONI INSPIRIŠU – kreirana je sa idejom da predstavi našim čitaocima osobe koji se bave stvarima koje vole.
Želja nam je da deo našeg bloga budu priče o ljudima iz našeg grada koji nas inspirišu i koji utiču da istražujemo svoju kreativnu stranu i da radimo ono u čemu uživamo.
Naš gost – najmlađa osoba sa kojom smo sarađivali, dečak koji poseduje ogromnu ljubav prema crtanju, neguje i ceni umetnost od malih nogu – Luka Antonijević.
