Da li jedno turističko mesto može da prenese atmosferu doma?
Da li jedno turističko mesto može da prenese atmosferu doma?
Motiv doma je prisutan gotovo na svakom koraku. Izražen je u tolikoj meri da je postao inspiracija nebrojenim filmskim klasicima, pesmama i književnim delima kroz vekove.
Ali, gde senalazi taj dom?
I šta podrazumevamo pod pojmom doma?
Ta čežnja za domom, očigledno, seže mnogo dublje od našeg fizičkog mesta rođenja. Ona se odnosi na mesto kojem se uvek i u svakom trenutku možemo vratiti bez obzira na sve ostale okolnosti. Dom je tamo gde je srce mirno.
Ubi bene, ibi patria. – Ili, što bi se reklo: Gde je dobro, tamo je domovina.
Mećavnik je potvrda ideje da onaj koji jednom stekne svoj dom, pa ga nažalost izgubi, može ponovo da ga pronađe – Emir Kusturica.
Rečenica koja me je prilično zaintrigirala i inspirisala da posetim Mećavnik i Drvengrad.
Razmišljala sam da li je stvarno uspeo da u jedno turističko mesto prenese atmosferu doma, pruži osećaj mirnoće, iako sve vrvi od turista?
Gradić je skrooz sređen, čist, ošeća se neka mirnoća, a istovremeno je prepuno turista.
U centralnom delu sela je trg popločan drvenim kockama i sečenim drvenim pragovima.
Ono što je najzanimljivije su autentične brvnare koje su prenete iz okolnih sela Srbije i Bosne ili su građene po uzoru na njih.
Svuda okolo je priroda, zelenilo, šume i planine.
U svakoj brvnari se nalaze različiti sadržaji karakteristični za grad: galerija slika, biblioteka, bioskop Andergraund, poslastičarnica Ćorkan, restoran Lotika, vinoteka i restoran Viskonti, suvenirnica Aska, frizerski salon Anđela…
Posebno me je oduševilo što svaka brvnara, ulica, trg ima svoj naziv i tablu sa natpisom, što nam govori o jednoj povezanosti čoveka i grada i želje da imenom pridamo važnost i značaj nečemu.
Kao da tim imenima želi da popularizujemo čitanje, umetnost i kulturu i skrene pažnju na sjajne književnike i umetnike.
Ukazuje nam na problem pojma kulture koji je potrebno vratiti na ulice i ljudima, tamo gde joj je i mesto.
Iako je sve živopisno ukrašeno, apsolutno ništa ne odudara od duha podignutih građevina i okoline.
Kultura i umetnost su jednostavno prožete kroz svaki segment i upotpunjuju osećaj topline i ljupkosti.
Jedan od interesantnih eksperimenata koje je Kusturica sproveo u svom gradu je i proizvodnja voćnih sokova koji nose ime raznih poznatih ličnosti: Che Guevara (malina), Fidel Castro (kupina), Josip Broz Tito (borovnica), sok od jagoda nazvao je po sebi, a najavljeno je i proširenje asortimana sokovima s imenima poput Dijega Maradone.
Duh ovog malog grada jako dobro opisuju reči Kusturice: „Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad.“
Po mišljenju ove srećne posetiteljke, rezultat je savršen.