U danima kada se učestalo govori o značaju određene sorte cveća (Ramonda, prim. out.) i njenoj simboličkoj ulozi, ali i u danu (Osmi mart) u kom je cvet jedno od glavnih obeležija, imam posebnu čast da proslavim rođendan cveta koji je glasonoša ovog portala. Naime, pre nešto više od osam godina zakupljen je internet domen, plac ili zemlja sa željom da se posadi đurđevak, dok je na današnji dan objavljen prvi tekst.
O mirisnim zvončićima đurđevka
Đurđevak je međunarodno priznati simbol sreće. Prema legendi đurđevak je nastao u danu kada je Hristos razapet, od suza koje je Bogomajka isplakala, nikli su beli zvončići đurđevka. Zbog ovoga su mu pripisali simboliku čistog srca. Može se sresti naziv Marijine suze ili Gospine suze. Nalazi se čak i veza sa Evinim pokajničkim suzama nakon izgnanstva iz raja.
Ovaj vesnik proleća nacionalni je cvet u Finskoj od 1967. godine, posebno ga cene u Nemačkoj i Skandinaviji, gde ga daruju u znak sreće.
Iako malog cveta i stabla, đurđevak se izborio za značajno mesto u romantičnoj istoriji. Smatra se da ukoliko mladić pokloni devojci vezicu đurđevka znači da čezne za njenom ljubavlju. Još od srednjeg veka veruje se da đurđevak ima veliki značaj na venčanjima, zato ga pridružuju običaju da se nosi uz nešto staro, novo, pozajmljeno i plavo.
Ukoliko obratite pažnju na grandiozna venčanja u monarhijama, videćete da je đurđevak univerzalni sastojak svakog buketa i važan element ceremonije.
Holanđani poštuju stari običaj da se tek venčanim parovima u bašti zasadi đurđevak radi sreće i obnavljanja ljubavi.
Đurđevku najveću pažnju pridaje francusko kulturno nasleđe. Zato ova evropska kultura Prvi maj proslavlja odavajući čast đurđevku. Tog dana se u svim gradovima širom Francuske, grančice ovog cveća nose na reveru, prodaju se na svakom koraku, njime je ukrašen izlog svakog butika, naslovnica časopisa i trg svakog čak i manjeg mesta. Đurđevak je poseban i zato što je zbog njega, još u šesnaestom veku, napravljen ustupak da se jedino Prvog maja može prodavati cveće na ulici. Tradiciju je započeo kralj Šarl IX kada je tog dana 1561. godine za sreću dobio buket đurđevka i počeo da ga poklanja ženama na dvoru svakog narednog prvog dana u maju.
Đurđevak je ukorenjen u mitskim verovanjima za vile i mirisne vrtove, te je čest simbol u dečijim knjigama. U mitologiji se ovaj mirisni cvet sreće kao onaj koji je stvorio Apolon da prekrije oblast Monparnasa kako bi nimfama bilo meko i slatko tle po kom hodaju.
Đurđevak je bio inspiracija pesnicima, književnicima, slikarima i brojnim dizajnerima. Motivi se mogu naći na odeći, na robnim markama, na brojnim komadima nakita, a najveću ulogu ima u kozmetici. Mnogi preparati za negu koriste ovu mirisnu notu. Zaštitni je znak kuće “Dior”, a njihov najprodavaniji parfem “Diorissimo”, koji je kreirao Kristijan Dior, miriše na đurđevak.
Iako je izrazito malog rasta, on je izuzetno snažna biljka. Đurđevak je mesto našao u medicini za lečenje brojnih tegoba. Za laboratorijsku pripremu preparata koriste se pojedini delovi biljke, međutim đurđevak može biti u toj meri otrovan da se deci i trudnicama ne preporučuje čak ni branje.
Još jednom se zahvaljujem svima koji klikovima i porukama snaže ovaj portal, inspirišu i daju smisao. Posebnu zahvalnost dugujem onima koji su učestvovali u njegovom stvaranju i svim sagovornicima koji su ikada govorili za djurdjevak.com. Srećan Osmi mart!
