Ukoliko niste ispratili reč godine je – AUTENTIČNO. Autentično okruženje, autentično ponašanje, autentični govor, autentični izgled.
Kada bismo se trudili da razmišljamo autentično to bi podrazumevalo da predstavljamo ono što smo suštinski. A nas određuje ništa drugo do pojedinačnih datosti pripadnosti jednoj porodici, okruženju, ambijentu, jeziku sa svim uticajima koje svakog od nas čine autentičnim sklopom kombinacije karaktera, porekla, genetike, vremena, okolnosti i faktora koji utiču.
Ukoliko biste danas tražili profil na nekoj društvenoj mreži od tinejdžera ili odrasle osobe, kao u nekoj savremenoj enciklopediji, kako biste se uputili u životni stil nekog stanovnika Argentine, Holandije, Dubaija ili Sudana, u velikoj meri biste ugledali sličan sadržaj. Našli biste iste muzičke spotove, iste Tik Tok izazove, slične stilove i komade odeće popularnih svetskih brendova, isti način šminkanja i trendove u fotografisanju. To bi bio sadržaj u kom su izbrisane sve kulturne, etničke, jezičke barijere i granice. Dakle, svi prate globalne tokove i u tome nema ničega autentičnog.
Kada obratite pažnju na savremenu književnost i uzmete najprodavanije knjige, u njima biste se susreli sa oko deset ključnih tema današnjice koji su prijemčive čitaocu i u Rusiji, i u Kini ili u Kanadi i u Srbiji. Ništa drugačija situacija nije ni sa filmom. Nastanak bilo kakvog projekta inicira analiza tržišta koja targetira pitanja koja, što bi mladi rekli, “tragediju” (muče) većinsku publiku.
Kažu da se danas ne prodaje ni žvaka, a da se pre toga dobro ne istraži tržište. Ono što je starijoj generaciji neshvatljivo jeste obrnuta logika po kojoj književnika, umetnika, autora neka tema više ne muči, ne boli, ne kopka i da se više ne rađa potreba da se nešto stvori. Današnji stvaralački manir kreće po se pravilima tržišne utakmice koja je zbog kapitala izbrisala svaku autentičnost.
Godinu za nama obeležila je i ekspanzija veštačke inteligencije. Sajtovi koji pružaju ove usluge korisnicima, doživeli su ogromnu popularnost time što su stavljeni u široku upotrebu i nastavio se trend informatičkog opismenjavanja. Već nekoliko godina za nama gradi se jedan novi svet na mrežama koji upošljava nebrojano ljudi čiji je zadatak da pronikne u nelogičnost i banalnost programskih jezika. Tako da imamo čoveka koji savršeno vlada svojim autentičnim jezikom, koji je ovladao i autentičnim jezicima drugih podneblja i koji traga za programskom logikom. Imamo i nove generacije koje oskudno vladaju svojim jezikom, koristeći se šturim frazama, ali koje savršeno poznaju promenljive programske jezike i uslove pod kojima se svet na mrežama odvija. I ništa ne bi bilo sporno, da se kolektivno nismo sveli da agoniju programske optimizacije, tumačenje algoritma, povećanja gledanosti, trke za šerom i lajkom, svođenjem na ključne reči, na haštagove i tako svi postali globalno neautentični.
Možda je baš ovo goruća tema, možda je nedostatak autentičnosti povod za strah u krugovima oksfordskih lingvista i predstavnika akademija nauka. Svakako, kolektivno gubljenje identiteta je razlog da se iz mrtvih digne “autentičnost”, kao i negovanje svake razlike koja je glavni simbol planete na kojoj boravimo.
Pišite u komentaru koja je vaša reč godine?
