Da bi se oslobodila stresa, moraš da zaokružiš ciklus – saveti iz knjige Burnout
Primetila si da stalno ponavljaš neku istu besmislenu radnju? Često hvataš sebe kako više puta proveravaš stvari, grickaš nokte, kopaš zanoktice ili imaš opsesivne misli? To znači da je stres onemogućio tvom mozgu da se sa faktorom stresa bori na racionalan način.
Šta je stres, a šta faktor stresa?
Faktor stresa može biti bilo šta što vidimo, čujemo, namirišemo, a da može da nas povredi.
Diskriminacija, samokritika, negativan doživljaj sopstvenog tela, posao, porodica, novac, društvene norme i očekivanja (znate ona pitanja: kad završavaš taj fakultet, ima li šta novo, kolika ti je plata) – na različite načine sve ove stvari naše telo shvata kao pretnju.
Stres je promena koja se desi u našem telu kada se suočimo sa nekom od ovih pretnji. Tada naš mozak šalje lavinu signala telu. Srce brže lupa, ubrzano dišemo, manje osećamo bol, svesniji smo situacije. Celo telo i um se menjaju i prilagođavaju kako bi se lakše oduprla pretnji koja nas je zadesila.
Kako se stvara stres?
1. Lusterisanje
U svojoj knjizi “Rising Strong” Brene Braun koristi pojam chandelier pain ili u prevodu “lusterisanje”. Ona nam objašnjava da je lusterisanje onaj osećaj kada trpamo sve u sebe i samo u jednom trenutku eksplodiramo – čak do lustera. Obično tu nelagodu potiskujemo i ignorišemo, jednostavno se pretvaramo da nema problema i da je sve u savršenom redu.
2. Skrivanje
Kada ti se mozak zaglavi u sred ciklusa oslobađanja od stresa, nećeš shvatiti da je opasnost prošla, jednostavno ćeš se skrivati od svog života. Doći ćeš sa posla, ješćeš sladoled iz kantice. Istovremeno jesti čips. Ceo vikend ćeš preležati u kući. Prešla si prag svoje izdržljivosti i ne suočavaš se sa svojim stresom. Moraš se izboriti sa svojim stresom kako bi kasnije bila u dovoljno dobro stanju da se izboriš sa faktorima stresa.
3. Osećaš kao da ti je telo u kvaru
Imaš hronične bolove, često si bolesna, povrede ne zarastaju. To je zato što stres nije “samo stres” već i biološki problem u našem organizmu. Hroničan stres će izazvati i hronične bolesti i povrede. Znaš kad kreneš da radiš više stvari odjednom, dva posla ili svakodnevno pretrpaš sebe sa previše obaveza i samo odjednom završiš na infuziji. Nisi znala šta ti je, ali ti je tvoj organizam poslao upozorenje.
Dobra stvar je da stres sam po sebi nije problem. Stres nije loše, loše je kad se u njemu zaglaviš i ne umeš da se vratiš u stanje sigurnosti i mira. Biti dobro me znači da živimo u trajnom stanju mira, već da se iz teškoća rizika i avantura glatko vratimo u stanje blagostanja.
I šta onda?
Nije dovoljno eliminisati uzrok stresa kako bismo pobedili stres.
Kada pokrenemo ciklus odgovora na stres, moramo dati telu resurse da taj ciklus okonča.
Često ti ciklusi ostaju nezavršeni i mi se zaglavljujemo.
A koji su najefikasniji načini da završimo ciklus stresa?
Naše telo nema pojma šta znači platiti račune ili rešiti konflikt. Ali dobro zna šta znači skakati ili trčati. Kada telu treba izduvni ventil, najbolje je govoriti upravo njegovim jezikom.
Fizička aktivnost je ubedljivo najefikasnija strategija za okončanje ciklusa odgovora na stres. Igranje, fitnes, teretana. Kretanje saopštava našem mozgu da smo preživele pretnju i da je naše telo sigurno mesto za život.
Disanje. Pogotovu ono usporeno. Jednostavne vežbe disanja su najblaži za početak oslobađanja od traume. Jednostavno, udahni i broji do 5, zadrži dah i polako izdahni. Lakše je, zar ne?
Nežnost i prisustvo osoba koje voliš. Istraživanja su pokazala da zagrljaj koji traje dvadesetak sekundi reguliše hormone, snižava krvni pritisak i umiruje otkucaje srca, poboljšava raspoloženja i podiže nivo oksitocina, koji je zadužen za stvaranje društvenih veza. Ovo se ne odnosi samo na ljudska bića, isti efekat ćete postići i ako mazite mačku ili bilo kog drugog ljubimca. Takođe, duhovna religijska povezanost tiče se takođe osećanja bezbednosti, ljubavi i podrške.
Smeh. Kada se smejemo, mi zapravo koristimo drevni mehanizam koji su sisari razvili kako bi formirali i očuvali društvene veze i regulisali emocije.
Dobro staro plakanje uvek donese olakšanje. Možda nisi uspela da promeniš situaciju koja je prouzrokovala stres, ali si uspela da zaustaviš ciklus stresa.
Ako se danas uključiš u neku kreativnu aktivnost, sutra ćeš imati više energije, uzbuđenja i entuzijazma. Slikanje, pisanje, vajanje, muzika prave nam društvo čak i onda kada naši prijatelji prevrću očima na priče o našim mukama.
Sve ove strategije imaju zajedničku ideju:
Moraš da uradiš nešto.
Ništa nećeš postići ako samo kažeš da je sve u redu. Okončanje ciklusa stresa nije stvar samo intelektualne odluke, već i one fiziološke. Baš kao što ne možemo reći srcu da nastavi da kuca ili naterati stomak da nešto svari, tako ni ciklus stresa ne možemo završiti svesnom odlukom. Moraš pružiti telu ono što mu je potrebno, pustiti ga da radi i dati mu dovoljno vremena za to.
Kako da znaš da je ciklus stresa završen?
Baš onako kao kad znaš da si sita nakon jela. Telo ti samo kaže. Osetićeš olakšanje.
Ako si dopustila da se dugo u tebi akumuliraju nezavršeni ciklusi, trebaće ti više vremena da ih se oslobodiš. I to je u redu. Potrebno je samo da pokreneš svoje telo i uvidećeš da se, malo-pomalo, osećaš bolje nego pre.
Related
Ovaj članak je prvi put objavljen na http://www.liliputanke.com
